Legenda o Isu
Strip izložba „Legenda o Isu“ Dejana Nenadova otvorena je sinoć u galeriji Francuskog instituta u Srbiji u Novom Sadu.
Otvorena izložba stripa Dejana Nenadova po motivu bretonske legende
Posetioci će u narednih sedam dana moći da vide dvadesetak tabli stripa bretonske legende o potonulom gradu Isu, crtača Dejana Nenadova i scenariste Žan Lika Istina. – Trilogija o Isu predstavlja još jednu obradu bretonske legende o potonulom gradu Isu u popularnoj kulturi, istakao je crtač Dejan Nenadov dodajući da „is“ u imenu prestonice Francuske duguje upravo ovoj legendi kojom su se bavili mnogi pisci fantastike i autori stripa od Abrahama Melita do Kloda Ouklera.
Pored crno belih tabli u galeriji Francuskog instituta, postavka je sadržala i prikaz tabli u izradi samog projekta. Trilogija je objavljivana u Francuskoj od 2011. do 2014. godine, a prema mišljenju mnogih čitalaca priča je najsličnija „Rogatom bogu“ još jednom keltskom predanju.
-Što se tiče perioda koji je protekao od objavljivanja Isa u Francuskoj do momenta kada je on objavljen kod nas, mogu samo da kažem da to vidim kao polovičnu probirljivosti našeg tržišta stripa i izvestan kompliment mom radu. Ne usuđujem se da u ovom konkretnom slučaju dajem vrednosne sudove, ali naša čitalačka publika, tradicionalno, dobija „proverene” stvari. U slučaju „Legende o Isu” je ova provera toliko trajala, navodi autor stripa Dejan Nenadov.
„Legenda o Isu“ objavljena je u okviru edicije „Visoki napon“ novosadske izdavačke kuće Komiko u septembru tekuće godine.
-Mogu samo da dodam da je „Is“ objavljen u tri knjige u Francuskoj, i poslednja je izašla u julu 2014. Mi smo se opredelili za integralno izdanje i objavili smo ga dve godine kasnije, naglašava direktor izdavačke kuće Komiko Vuk Marković.
Nakon kratkog predstavljanja stripa posetioci su imali priliku da dobiju potpisan primerak nekih od crteža iz trilogije „Legenda o Isu“.
Više puta je ponovljeno da je ovaj projekat objavljen prvo u Francuskoj, ali on je pre naše zemlje štampan u Italiji i Holandiji. Autorski strip je u znatno manjoj meri zastupljen u Srbiji od licenciranih izdanja velikih izdavačkih kuća. Razlog slaboj afirmaciji domaćih autora, pronalazi se u relativno nerazvijenom tržištu i malom broju čitalaca autorskog stripa.
-Izdavači nemaju specijalne uslove. Kao i uvek, prvi uslov je kvalitet, a drugi komercijalna isplativost, podseća urednik izdavačke kuće Darkvud Milan Jovanović. Međutim, kada dođemo do ovog drugog tržište nameće teško premostive granice. U skladu sa ekonomskom situacijom, honorari su mali i crtači se radije okreću ilustraciji, video-igrama i inostranim izdavačima. Scenaristi pak funkcionišu na čistom entuzijazmu i ne uspevaju da žive od bavljenja stripom. Jednostavno, ono što se ne prodaje, ne može se štampati. Zato su nekada bili zaduženi veliki državni izdavači, čime je država afirmisala dragoceni rad manje komercijalnih autora. Danas, nažalost, toga nema, a pomoć države ponekad izostaje čak i u najosnovnijem obliku, putem bibliotečkih otkupa. Primera radi, pre 4-5 godina, Darkvod je sa 18 naslova konkurisao za godišnji otkup knjiga. Na konkursu je prihvaćeno 16 naslova, a među dva koja su otpala bio je i strip „Čuvari zaboravljenog vremena” Vujadina Radovanovića i Miroslava Marića, dvojice istaknutih domaćih autora. Radi se o autorskom stripu visokog kvaliteta, naglasio je Jovanović.
U oblasti strip umetnosti u svetu dominiraju četiri velike škole stripa. Italijanska škola poznatija kao „bonelijevska“ škola preovlađuje Italijom i Balkanom. Ostale tri škole su francuska, japanska i američka u mnogo većem procentu afirmišu autorski strip, i upravo zbog toga, veliki broj domaćih autora radi u tim zemljama.
-Francuski crtač stripa je zapravo srpski crtač, ističe za televiziju Pink strip scenarista Pavle Zelić dodajući, veliki broj, negede oko trideset ili četrdeset autora radi za francusko tržište.
U Srbiji postoji nekoliko časopisa koji se bave stripom, a neki od njih su Politikin zabavnik, Stripoteka, Kiša. Međutim, u ovim časopisima je procenat zastupljenosti domaćih autora minimalan, o čemu govori i podatak da je u novom decembarskom broju Stripoteke, koju uređuje izdavačka kuća Darkvud, objavljen prvi strip srpskih autora ove godine. Primer dobre prakse pronalazimo u elektronskoj formi, srpske internet stranice svetstripa.org.rs, koji objavljuje domaće stripove i hrvatskog sajta MojStrip.com, koji izdaje radove hrvatskih autora.
-Jedan od načina afirmacije bi bio da neke dnevne novine ili Stripoteka ili Politikin Zabavnik, izbacuju po par strana nekog domaćeg stripa u svakom broju, nakon godinu ili dve možemo očekivati eventualni napredak na tom polju, naglašava autor Velibor Stanojević.
Napisano za predmet na Fakultetu političkih nauka krajem 2016. godine.
