Vekovnici VIII “Kainov soj”: Borba za besmrtni život
Kada bi bez religijskih predrasuda slučaj ubistva posmatrali sa tačke antropološkog gledišta shvatili bismo da je svako ko ubije čoveka zapravo bratoubica, “Kainov soj”.
Možemo pretpostaviti da bismo tada sebi bolje pojasnili i “Knjigu postanja”, jer ukoliko je ljudski rod stvorila jedna afrička žena (mitohondrijalna Eva), to pojašnjava gore navedenu tvrdnju.
Osma knjiga Vekovnika “Kainov soj” scenariste Marka Stojanovića i armije izvrsnih bugarskih crtača donosi istinu o bratoubilačkom prokletstvu. “Kainov soj”, soj besmrtnika, večnih u sećanjima i prognanih za života, sukobljavaju se kroz vekove, na različitim kontinentima i državama, nezavisno od mesta njihovog postanja.
Epizoda počinje prologom u kojem Kraljević Marko ubija svog prijatelja Tila Ojlenšpigela, lakrdijaša, kako drugačije nego odsecanjem glave, jer je to, kako mu je njegov neprijatelj krstaš sa početka razrade rekao, jedini način da se ubije besmrtnik. Početak radnje se događa u Vlaškoj 1395. godine, a do epiloga ona se premešta u Pariz, na početak za našu zemlju oslobodilačkog veka. To nije poslednja tranzicija, postoji još dosta u epizodi, važno je spomenuti period, verovatno od dvadesetih do pedesetih godina 17. veka, doba avantura Diminih musketara i mladog D’Artanjana, vreme Luja XIII i kardinala Rišeljea.
Prikaz sadržaja stripa se razlikuje od crtača do crtača i to je jedna od značajnijih karakteristika Vekovnika. Jednu priču, povezanu na specifičan Stojanovićev način, o kojem će kasnije biti reči, nacrtalo je nekoliko umetnika. Tu možemo da spoznamo njihova shvatanja i viđenja scenarija, pristup radu i načine izražavanja kroz strip table. Raspon je širok, prilično razvijen, od realističnih scena do Bonelijevskih tipova crteža i animiranih kadrova.
Radnja je prilično nasilna, ali pažljiv (čitaj uporan) čitalac će shvatiti ulogu dijaloga koji se provlači kroz gotovo neprestanu borbu za besmrtnički život. Utisak krvoprolića tokom čitave epizode upotpunjuje boja, bez nje se ne bi osećalo preovladavanje napetosti među likovima. Najsnažniji dijalog se vodi između Kvazimoda i D’Artanjana u katedrali Notr Dam, kada Kvazimodo kroz usamljeničku patnju nagovara, pa čak i moli D’Artanjana da ubije Marka, jer je on obezglavio Tila, jedinog prijatelja kojeg je Kvazimodo imao.
Epizoda zahteva zaista pažljivo čitanje i razumevanje, posebno zato što se stiče utisak da tok radnje prati poredak misli scenariste. Misli su prilično istumbane, prepletene ali su povezane. U mislima se skače sa teme na temu, iz sećanja u sećanje, iz događaja u događaj, iz prošlosti u budućnosti ili još dalju prošlost. Upravo tako se ređaju događaji u “Kainovom soju”, u kojem je kako je već navedeno smešteno nešto više od četiri veka između korica Darkvudovog izdanja, poput Andrića i četiri veka praćenja života oko mosta na Drini.
Podsećamo, Vekovnici su svojevrsan spoj slovenske, zapdnoevropske i istočnjačke kulture, književnosti i mitova. Dvojac Kraljević Marko i vampira Čen u stalnom su sukobu sa svojom besmrtničkom sabraćom. Oni su preuzeli misiju čuvanja mape od jednog od tri maga koji su blagosiljali Hrista na dan njegovog rođenja. Iako su njih dvojica ostavili mapu na mesto gde je ona pokazivala, njihova borba se nastavila. Tu se još pojavljuje i lik amazonke Alee koja otkriva Markovu slabiju stranu.*
Interesantna je figura Marka Kraljevića, starog alkoholičara i pijanca, u njegovom prirodnom okurženju, maloj krčmi. Sa crvenim nosem i na pola zatvorenim očima on dočekuje svog posetioca sa buzdovanom. Zapravo, u ovim epizodama se možemo slobodno reći opisuje prava priroda junaka srpskih epskih pesama. U njima je dobro opisan neuredni i omatoreli kraljević, ali uzrast u kojem se školarci susreću sa njim je takav da se ne primećuje karikatura narodnog heroja. Prostak, pijanac i neotesan istinski (ne) junak, jednom žargonskom rečju sirovina. Ali opet prava slika koja se besmrtna održala kroz vekove čuvajući istoriju, poreklo i identitet malog naroda.
Treba spomenuti na kraju i poslednje četiri strane u slikama Veselčina Čakarova, “Derviš i smrt”. Sva filozofija epizode se ogleda u nekoliko tabli i citatu: “Želeo sam da shvatiš koliko me zanima odgovor, pre nego što uopšte i postavim pitanje!”
Objavljeno 26. februara 2017. na portalu Beogradska nedelja.
