“Pahiderm”: Kad puca debela koža!

Lagali bismo kada bismo rekli da nam ruka nije zadrhtala kada smo uzeli na sebe teret pisanja prikaza stripa Pahiderm Frederika Petersa u izdanju Komika kada se na prvim stranicama izdanja nalazi prikaz velikog strip autora Žana Žiroa Mebijusa.

pahiderm stripblog

Prikaz stripa “Pahiderm” autora Frederika Petersa u izdanju Komika

Mebijus se, nakon kratkog osvrta na film Bulevar zvezda Dejvida Linča, zato što ga je tema priče stripa podsetila na njega, sve vreme potanko analizira segmente stripskog pripovedanja, od priče, preko uvoda, razrade, zapleta do epiloga, načina vizuelnog prikaza priče i svega što jedano ovakvo ostvarenje ima. 

Pročitajte: “Plave pilule”: Strip koji otklanja predrasude o osobama zaraženim HIV-om!

Mebijus za Pahiderm kaže da opisuje njegovu vlastitu nelagodu. On želi da ga umetnik odvede daleko od svega što je osetio ranije, na teritoriju koja predstavlja ne toliko iskrivljenje koliko odraz nekog unutrašnjeg, moćnog nagona. U Pahidermu leži nešto tajajnstveno i očigledno što se, iznad svega, ne sme objašnjavati.

pahiderm stripblog

Doista, švajcarski strip autor, Frederik Peters, rođen 1974. godine od Plavih pilula, preko Lupusa, Kome, pa sve do Pahiderma kao njegove prve grafičke novele u kojoj je glavni lik žena, pa nastavljajući sa Pjerom Oskarom Levijem u Kulama od peska, i onda strip Aama razvija jedan specifičan strip pripovedanja koji se pre svega ogleda u dosetljivosti pronalaženja tema za priče, a onda i u majstorskom dočaravanju svega što je naumio da kaže. 

Peters u stripu Pahiderm, na osnov ove grčke reči koja označava debelokošce, prikazuje priču o njima, o ljudima kojima je koža ogrubela od naslaga nezadovoljstva. 

Strip Pahiderm, koji naizgled ima jednostavnu radnju čija se pozadina tek na kraju otkriva, a od početka, nakon klasične gradske gužve sa pregršt automobila, upadamo u svet podsvesti i svet nesvesnog dela ljudskog uma koji možemo spoznati kada spavamo ili imamo visoku temperaturu ili kada doživimo veliku traumu. Tada nam iz glave naviru misli, strahovi, izgubljene nade i težnje, neostvarene ambicije koje nas peku, nelogično povezane sa onim lepim stvarima i uspesima koje smo postigli. 

Priča nas vodi u romansku Švajcarsku 1951. godine kada jedna žena dolazi da poseti svog muža u bolnicu koji je doživeo nesreću i tako upada u delirijum svog nespokoja, koji se odvija u njenoj glavi zbog nesreće koja se zapravo noj dogodila, a ne njemu. Priča se dotiče Sovjeta, američkog uticaja, nacističkih dezertera i domaćih izdanjika, a sve to nema mnogo veze sa onim kroz šta nas vodi pomućen ume nakon doživljene nezgode.  

Scene se nižu jedna za drugom, a table nemaju utanačenu formu, već male scene nestaju pod naletom onih koje zauzimaju četvrtinu stranice, a onda se one razlažu na trećine pa osmine i na kraju tabla dobija toliko sitne kvadrate da podseća na strpljivo rađene stripove, starih majstora, tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka. 

pahiderm stripblog

Prikazi lutanja kroz hodnike bolnice, dolaska do hladnjače sa mrtvima koji ustaju iz zagrobnog sna kako bi izgubljenoj sasuli u lice sve što je tišti unutar nje same, prolazak kroz dugačke hodnike i upadanje na prijatno veče puno gospode, pa sve do bradavice na zidu koja nežnim maženjem otvara spokojan svet šume u koji se ulazi kroz prolaz na zidu u obliku vagine, da bi se došlo do beba koje se svađaju kome je ona majka, dok ona zapravo svoje dece nema. 

Dosta psihodeličnih momenata, ali tako je zapravo to kada se um bori sam sa sobom u nespokoju. 

pahiderm stripblog

Kako je Mebijus opisao jedno svoje zapažanje scene: “Vrlo lepa scena između dve žene za klavirom. Seksualna agresija među njima odiše posve zastrašujućim minimalizmom. Ništa se ne dešava. Usne se okrznu. Savršena scena.”

Komikovo izdanje A4 formata u boji izgleda zaista dobro i prevod Olje Petronić sa francuskoj jezika približava radnju stripa replikama likova u duhu našeg jezika. Nismo imali uvid u originalno izdanje, ali nekako imamo utisak da je bilo bolje postaviti Mebijusov prikaz kao izvodnik, a ne uvodnik u priču, jer toliko dobro opisuje sve što se vidi i objašnjava priču da ga je bolje pročitati posle čitanja priče nego pre.

Debela koža nezadovoljstva zaista zna da svrbi, ali ne oseća češanje, već samo probadanje.

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of