STRIP BLOG TEMA: Panišerova borba sa vetrenjačama političke (ne)korektnosti

Logo Panišera usvojale su razne grupe tokom godina, a mnoge od tih grupa su od strane onih liberalno nastrojenih često smatrane belim suprematistima i neonacistima.

Sretenović: Panišer je inspiracija za ljude jer su generalno razočarani načinom funkcionisanja globalnog sistema

Talajić: Tko je ijedan strip o Punisheru pročitao, zna da je to tužan, tragičan i, u konačnosti, potpuno apolitičan lik

Švonja: Panišer je samo žrtva politike

Kada je čuveni američki snajperista Kris Kajl objavio svoje memoare u kojima je istakao kako je sprejom na opremi svoje jedinice bojio Panišerov logo, to je označeno kao njegov pokušaj isticanja mačizma, dok ga sa druge strane desničari smatraju pravim američkim herojem.

Pročitajte: Marvel pod pritiskom da povuče Panišera i njegov logo iz upotrebe

Panišer stiče popularnost među policajcima i vojnicima, koji su zbog svoje otvorene sklonosti da stavljaju njegov znak na uniforme okarakterisani kao neonacisti. Problem za ovog strip junaka postaje još veći kada Trampove pristalice počnu da koriste njegov logo i poistovećuju pređašnjeg američkog predsednika sa Panišerom. Vrhunac se dešava nakon protesta Trampovih pristalica u Kapitolu u Vašingtonu, DC koji su se desili zbog nezadovoljstva rezulatima predsedničkih izbora, gde su neki od učesnika protesta nosili modifikovanu verziju lobanje, zaštitnog znaka Marvelovog lika dok su jurišali na Kapitol u aktu, kako je navedeno, domaćeg terorizma. Nastaju pritisci da Marvel povuče Panišera i njegov logo iz upotrebe, a tu ideju podržavaju mnogi strip autori.

panišer strip blog

Da li je to opravdano? Šta je ljude inspirisalo da stave baš njegov logo na svoje grudi? Šta bi Marvel mogao da uradi povodom toga?

O ovoj temi smo razgovarali sa strip autorima Daliborom Talajićem, Ivicom Sretenovićem i urednikom Strip Bloga, Milidarem Švonjom.

Ivica Sretenović smatra da je ovo iznad svega političko pitanje.

,,O tome šta bih rekao na tu temu morao bih dobro da razmislim… Zato što je to više političko pitanje… A politiku prezirem, inače. Naravno da nisu mogli da utiču na postupke ljudi. Stvar je u tome što današnjem društvu, globalno gledano, stvarno fali Panišer. Panišer nije fašista zato što nosi lobanju jer su je nosili i nacisti. Njega fašistom mogu smatrati samo oni koji misle da je ubijati ubice i teške kriminalce isto što i fašizam. A Panišer je upravo sve suprotno od toga. Jeste se izdigao iznad zakona, ali on kažnjava samo one koji su to svojim delima zaslužili. Bez obzira na rasu, društveni status i sve ostalo. Panišer je inspiracija za ljude jer su generalno razočarani načinom funkcionisanja globalnog sistema, gde banke pljačkaju građane, političari su nedodirljivi, a pravda je spora ili nedostižna. Strip kao umetnost bi trebalo da ostane slobodan i nesputan u svom izrazu. Ne mora se uvek poistovećivati sa realnim događajima. Nisam od onih koji podržavaju ono što se u stripu danas smatra politički korektnim. Nisam siguran šta bi Marvel mogao da uradi po ovom pitanju, ali nadam se da neće podleći pritisku i skinuti logo ili recimo, promeniti pol ili boju kože junaku”, navodi Sretenović.

Gart Enis se vraća u Marvel i sprema dve mini-serije Panišera strip blog

Dalibor Talajić navodi da bi Panišer upravo takve koji žele da ga penzionišu, štitio i branio.

,,Pročitao sam neki osvrt na nekakvo istraživanje tih kojekakvih buka i halabuka po tviterima i fejzbucima. Uglavnom, ako čovjek izdrži pritisak, nakon dva tjedna negdje priča se potpuno raspline i pritiska nestane kao da ga ni bilo nije. Ja sam se potiho nadao da će ta sve žešća politčka korektnost u Americi odjuriti u sunovrat izborom Trumpa, odnosno razvidnošću do čega licemjerna pristojnost i nenazivanje stvari njihovim imenom u konačnici može dovesti. No, stvari su otišle i još dalje u kulturu isključivanja (cancel culture), u kojoj se i na samu asocijaciju nečega neugodnog brutalno ukidaju karijere, osobe, tvrtke, tradicije… To je na toliko razina krivo da ne znam zapravo od kud da počnem. Recimo da sam ja prekomjerne težine (što i jesam). I ja ću sada: a) smršati; b) smršati ali i dobro analiziri kako je do te težine uopće i došlo; c) zabranit ću spominjanje moje težine; d) inzistirat ću da je upravo moja prekomjerna težina poželjna i prihvatljiva kategorija. Naravno, ja ću odabri kombinaciju c i d. To je lakše, a i osjećam se nekako moćnije na taj način, uvaženije. Nije Trump uzrok te frustracije koja je dovela do recentnih dogadjaja u američkom kongresu. On ju je samo prepoznao i uzjahao val u koji se nakupila. A najmanje je Punisher inspiracija tim prosvjednicima. Naprotiv, inspiracija – barem vizualna – je Tea Party i indijanska ikonografija. Treba li zbog toga presti poučavi lekciju povijesti u kojoj se obradjuje početak američkog rata za nezavisnost? Treba li zabraniti indijansku ikonografiju? Možda i same Indijance? Površnost shvaćanja društvenih mjena upravo u današnje doba postaje zastrašujuća osobina. U doba društvenih mreža. Kada veliki broj podinformiranih ljudi želi i može steći utjecaj. Tko je ijedan strip o Punisheru pročitao, zna da je to tužan, tragičan i, u konačnosti, potpuno apolitičan lik. Usmjeriti svoj bijes na njega znači tek zabraniti govor o vlastitoj prekomjernoj težini i nastaviti ju ignorirati. Dapače, veličati ju. Kamo će to odvesti – barem zdravstveno gledano – nije teško pretpostaviti. Netko bi rekao – šta me briga za Ameriku. OK. Ali…  Amerika je vrlo neugodno utjecajna zemlja. I to do te mjere da se čak i njezini lokalni kretenizmi preljevaju na ostak svijeta. Tako se i u jednoj Hrvatskoj sve češće znaju čuti kategorizacije pojedinaca kao bijelih heteroseksualnih muškaraca u poziciji moći. To je tako bolno neprimjereno, bilo socijalno, bilo povijesno, bilo ma u kom drugom kontekstu da čovjeka ostavlja njemim. Ali eto, zgodna je krilatica, lako ljepljiva na druge – i tu je. Ja se stvarno ne veselim Americi i sličnoj kulturi isključivanja u ostatku svijeta.  Marvelu i zapravo Disneyu, da se vratim na početak, želim snage da izdrže ta famozna dva,tri tjedna i da odignoriraju tu priču.  A onima koje Punisher boli mogu samo poručiti da bi on, jadničak, upravo takve poput njih i branio i štitio i osvećivao. Samo, nakon toga, da ga puste na miru…”, objašnjava Talajić.

Naš urednik Milidar Švonja ističe da je Panišer samo žrtva politike.

,,Nažalost, slična mantra se dešava i kod nas. Npr. za ovih nekoliko godina naša vladajuća koalicija je naučila svoje pristalice da mrze sve ono što je prethodna vlast uradila. Tako sam skoro čuo ćaleta od jednog prijatelja kako izgovara rečenicu: ,,Neću da idem preko Đilasovog mosta”, iako je tuda put sa Novog Beograda do Banovog Brda neuporedivo kraći i brži. Isto tako pristalice opozicije mrze npr. Beograd na vodi, jer je to projekat aktuelne vlasti. Slična stvar se dešava sa Panišerom. Ako je jedna strana prisvojila Panišera, druga će ga mrzeti. To je jednostavno tako i sasvim je svejedno koji lik, delo, stvar ili ličnost bili u pitanju.

Ljudi osuđuju one koje Panišer inspiriše smatrajući to lošim ukusom. Mislim da ljudi koji gravitiraju ka ovom liku nemaju nameru da oponašaju njegove akcije, već time samo pokazuju svoje mišljenje o sistemu u kome žive.

Ono što bi po mom mišljenju Marvel I Disney trebalo da urade povodom ovog slučaja je da se apsolutno ne obaziru na to, kao što i vidimo da se ne obaziru. Panišer je takav kakav je, takvog ga je publika zavolela, takav i treba da ostane. Ovo što se dešava s njim je jedan nametnuti skandal koji je posledica sukoba političkih neistomišljenik. Kada bi ovi koji zahtevaju povlačenje Panišera i njegove čuvene lobanje iz upotrebe dobili to što žele, umetnost bi trajno ostala okaljana politikom i prestala da bude slobodna…’’, navodi Švonja.

Ostaje još jedno pitanje, a to je, da li je Panišer svojim likom i delom ovo zaslužio?

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of