Porodična posla: Neko kopa po prošlosti porodice Parker

Odlična stvar u vezi Spajdermena je što ga možete uklopiti uz razne vrste priča. On je običan heroj na uličnom niovu, ali može da ide na velike misije sa Osvetnicima, ili čak putuje kroz dimenzije kao u Spider-verse. 

Porodična posla: Neko kopa po Spajdermenovoj prošlosti strip blog

Prikaz stripa Neverovatni Spajdermen: Porodična Posla, Marka Vejda, Džejmsa Robinsona i Gabrijela Del’otoa u izdanju Darkwooda

Zašto onda ne bi stavili Spajdermena u jednu internacionalnu špijunsku priču? Mark Vejd i Džejms Robinson su uradili upravo to u stripu Neverovatni Spajdermen: Porodična Posla koji je izašao 2014. godine.

Strip je izašao gotovo istovremeno kad i film Neverovatni Spajdermen 2. Postoji i određena tema koja povezuje oba projekta. Oba se bave prošlošću porodice Parker, Piterovim roditeljima koji su bili špijuni i otkrivaju nove tajne.

Radnja Vejda i Robinsona je bazirana na tome da Pitera pronalazi njegova davno izgubljena sestra, kako bi ga spasila od kriminalaca koji tragaju za sinom Ričarda Parkera (Piterov otac), koji će ih dovesti do blaga zakopanog u Egiptu. Tipičan špijunski narativ. Ono što međutim niko ne zna je da je Piter Parker Spajdermen.

Spajdermen je izvučen iz svoje klasične atmosfere. Priča Vejda i Robinsona se utrkuje u tome da li više vuče na Džejms Bond Spajdermena ili Indiana Džons Spajdermena. Porodična posla se osećaju kao omaž Stenu Liju i izdanju Amazing Spider-Man Annual #5 koji se bavio Piterovim roditeljima kao agentima CIA-e i postavio temelje za mnoge eksperimente sa tom tematikom koji su usledili. Ono što razlikuje Porodična Posla od ostalih prenaduvanih pokušaja koji su se bavili Piterovim roditeljima je što ovo delo samo aludira na njegove roditelje, a radnja se vrti u sadašnjosti sa Piterom i njegovom sestrom.

Pročitajte: Čudesna Žena: Hiketeja – Moderna grčka tragedija

Najjači segment priče Porodična Posla su njeni likovi. Piter možda nije najkvalitetnije napisan ako poredimo sa mnogim prethodnim inkarnacijama ovog lika. Glavni antagonista Kingpin igra svoju ulogu do savršenstva kao jedna tajanstvena figura koja povlači konce i za priču je pun pogodak što se on našao u ulozi negativca umesto nekog možda Spajdermenu bližeg zlikovca. Sama priča se čini zbrzanom i neurednom. Upravo bi za ovakav jedan kreativni tim možda bilo bolje da im je dozvoljeno da stvari izgrade u 5 ili 6 brojeva nego u 90 stranica knjige. Način na koji se niti povezuju ima osećaj neke preterane žurbe, kao da je napisana minut do dvanaest pred izlazak. Kraj je napisan tako da otvara mogućnost nastavka i daljeg eksperimentisanja. 

Umetnost Gabrijela Del’otoa je već nešto sasvim drugo. Njegovim najboljim radom do sad smatra Secret War iz 2014. Del’oto sa Porodičnim Poslom nije prevazišao sebe, ali je ponovo doneo nešto spektakularno. Njegov osećaj za realizam i atmosferu je neverovatan. On nam uspešno donosi Pitera u svetu Džejmsa Bonda sa kazinima, hotelima, sigurnim kućama i ostalim špijunskim scenama. Piter u kostimu Spajdermena je u ovoj knjizi jedan od najboljih ikada. Scene flešbekova su drugačije i namerno urađene maglovitim akvarelom. Ako se u realističnom slikanju u stripovima može naći mana to možda oskudnost emocija u facijalnih ekspresija, ali u stripu Porodična Posla to na minimalnom nivou. 

Iako se ne čini kao Spajdermenova priča, zanimljivo je videti ga izvan svog elementa. Ono što američki fanovi zameraju je nedostatak nekog trajnog i upečatljivog uticaja na Spajdermena i njegov život. Tako je priča ispala kao da je iz alternativnog univerzuma. 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of