Tokijski Gul 1 – Čarobna knjiga započela novu mangu
Tokijski Gul je manga autora Sui Išide koja je izlazila od 2011. do 2014. u časopisu Young Jump, a kasnije je sakupljena u 14 tankobona i radi se o jednoj od najpopularnijih mangi u svetu za period od poslednjih dvadesetak godina… Tako da je najava Čarobne knjige da počinje sa izdavanjem Tokijskog gula izazvala pravi mali zemljotres među fanovima japanskog stripa.
Pored osnovnog serijala Čarobna knjiga će izdati i nastavak Tokijski gul:re koji ima 16 tankobona, tako da će narednih 30 meseci svaka treća sreda biti rezervisana za ovaj hvaljeni seinen. gul
Prvi broj je izašao i došlo je vreme da se oprobam sa još jednom mangom i moram reći da sam u ovo čitanje ušao sa dozom rezerve jer se već dešavalo da me neki hvaljeni manga serijali razočaraju i da jednostavno ne mogu da nađem u njima ono što prepoznaju obožavaoci japanskog stripa.
Gul ima zanimljivu premisu i ono malo što sam o radnji saznao kada je izašla najava Čarobne knjige je bilo dovoljno da ovaj prvi broj završi kod mene. I nakon čitanja, nogu da kažem da se nisam pokajao i da sam zainteresovan za nastavak.
Ali pre svega, šta je to Gul? Gul je biće iz preislamske arapske mitologije koje se hrani na ljudskim grobljima konzumirajući meso leševa. Ima humanoidnu formu, ali najčešće nakaznu sa glavom koja nalikuje psećoj. U zapadnoj literaturi popularizovao ih je najviše Lavkraft, a onda i još nekolicina horor pisaca. Međutim ova bića su značajno drugačija u mangi Tokijski gul u odnosu na mitološku predstavu.
Radnja mange Tokijski gul prati Kena Kanekija, studenta prve godine japanske književnosti na jednom tokijskom univerzitetu koga na samom početku zatičemo kako u jednom kafiću sedi sa svojim najboljim drugom Hideom dok na televiziji ide izveštaj o ubistvu koje je počinio gul i da je na licu mesta pronađena telesna tečnost za koju se veruje da potiče od ovog bića koje se hrani ljudskim leševima.
Pročitajte: Bogorodičina crkva u Parizu – Majstorija adaptacije
Kaneki i Hide relativno brzo prelaze preko ove vesti i kroz par njihovih komentara shvatamo da svet zna ili bar da ima jake sumnje u postojanje gulova koji žive među ljudima i love ih. Dva drugara prelaze na razgovor o devojkama i slabim šansama koje kjiški moljac Kaneki ima kod one koja mu se sviđa.
Međutim, Kaneki ipak uspeva da zakaže sadtanak sa svojom simpatijom i čini se da ne može da bude srećniji. Taj osećaj se menja kada već na prvom sastanku saznaje da je njegova nesuđena draga gul, a da je on na njenom meniju za večeru. Devojka gul teško ranjava Kanekija, ali i sama pogine tako što joj čelične konstrukcije padnu na glavu sa jedne zgrade.
U bolnici Kanekiju spašavaju život presađivanjem organa i to upravo iz poginule devojke koju je hitna pomoć našla na mestu nesreće pored Kanekija. Svi misle da su oboje bili žrtve nesreće i niko ne sumnja da je devojka zapravo gul. Transplantacija se završava uspešno i Kaneki preživi. Međutim organi koje je dobio ga pretvaraju u hibrida gula i čoveka i on će ubrzo morati da nauči da živi sa svojom novom prirodom i da jede ljudsko meso ako želi da preživi.
Ovaj scenario pretvaranja Kanekija u gula putem transplantacije organa nije baš najinteligentnije osmišljen i tu su nade već počele da mi se ruše. Jer već na prvoj strani autor napominje da postoje biološke razlike između gula i čoveka. Kasnije se napominje da gulovi moraju da jedu ljudsko meso zbog određenih enzima zbog ne podnose nikakvu drugu hranu osim kafe. I uz sve to ide transplantacija iz gula u čoveka. Zar hirurzi ne bi uvideli neku razliku u morfologiji…
Ipak, posle toga stvari idu na bolje i akcenat se stavlja na Kanekijev otpor da se pokori svojoj novoj prirodi i istovremeno na osećaj odbačenosti i usamljenosti. Očigledna je i primena klišea o ljudima koji nisu ništa manja čudovišta od gulova, ali Japanci su zapravo najveći majstori dobre upotrebe klišea i kiča, tako da od tog aspekta očekujem zanimljive stvari u narednim brojevima.
Što se crteža tiče, nisam nešto naročito oduševljen Išideovim radom, ali nema mesta ni za neke veće zamerke osim kod prikaza pojedinih akcionih scena koje deluju jako konfuzno sa ne baš najsrećnijim rešenjima u kadriranju. Očigledno se radi o modernom manga pristupu u kome sve vrca od dinamike, ali autor je još uvek tražio neki konkretan put.
Sve u svemu zanimljiv početak jednog novog manga serijala kod nas koji je pre svega namenjen nekom srednjoškolskom uzrastu, ali je zabavan na način koji lako privlači i stariju publiku.
Autor: Nikola Tasković
