Zagonetač: Godina prva – Prikvel filma osuđenog da postane kultan

Dejno pokazuje sve mane sistema koji favorizuje bogataše, moćne i koji institucionalizuje korupciju, a koji nije svojstven samo za SAD i prikazuje apatiju koja je postala nezaobilazni nusprodukt potrošačkog društva.

Zagonetač: Godina prva - Prikvel filma osuđenog da postane kultan

Method acting je glumačka tehnika koju je u prvoj polovini dvadesetog veka započeo ruski pozorišni glumac Konstantin Stanislavski, a kasnije unapređivali mnogi poznati učitelji ove umetničke veštine. U teoriji se sastoji od više elemenata, ali pojednostavljeno – svodi se na potpunu identifikaciju glumca sa likom koji tumači, za vreme snimanja, ali i van filmskog seta. Neki od najpoznatijih glumaca predano koriste ovaj metod koji je psihološki zahtevan, a u tom smislu i opasan jer može da dovede do krize identiteta. Neka od imena koja se najčešće povezuju sa Method actingom su Danijel Dej Luis, Kristijan Bejl, Hoakin Feniks, Robert De Niro, Al Paćino i pokojni Hit Ledžer za koga čak postoje spekulacije da ga je ulazak u lik Džokera za potrebe drugog dela u Nolanovoj Betmen trilogiji i koštao života. zagonetač

Primetićete da je još neka navedena imena moguće povezati sa filmovima o Betmenu, a od preprošle godine to je slučaj i sa sjajnim Polom Dejnom koji je u Betmenu Meta Rivsa iz 2022. godine oživeo Zagonetača u jednoj mračnoj verziji za koju je inspiracija izvučena iz pravog serijskog ubice – Zodijaka, koji je terorisao Kaliforniju šezdesetih godina. Dejno je potpuno ušao u cipele Zagonetača i u sklopu već pomenutog glumačkog metoda, osmislio je pozadinsku priču koja bi ovu verziju Zagonetača učinili što uverljivijom i zanimljivijom. Na samom snimanju je celu tu pozadinu ispričao režiseru Metu Rivsu kome se učinilo da bi od svega toga mogao da ispadne odličan scenario za strip i odmah je kontaktirao ljude iz DC-ja. Projekat je jako brzo odobren i Dejno je dobio priliku da još malo ostane sa Zagonetačem dok pretače svoje ideje u scenario.

Negde u to vreme, Stevan Subić je konkurisao probnim tablama za neki od DC naslova u pripremi, ali nije prošao. Međutim, kvalitet našeg crtača je prepoznat i usmeravaju ga ka Dejnovom projektu, a ovaj odmah shvata da mu Zrenjaninčev stil savršeno odgovara za priču koja treba da se uklopi u mračan ton Rivsovog Betmena. Sve je odlično kliknulo, slavni glumac i genijalni crtač su pronašli zajedničku energiju i 25. oktobra 2022. se pojavljuje prva od šest svezaka stripa Zagonetač: Godina prva.

RADNJA

Radnja u potpunosti prati Edvarda Neštona, forenzičkog računovođu u uglednoj gotamskoj firmi KTMJ, ali na najnižem mestu u hijerarhiji. Edvard je sjajan u svom poslu, čak genijalan, ali zbog činjenice da nema diplomu neke prestižne škole, njegove povučenosti i anksioznosti, njegovim dobrim radom se koriste samo čankolizci sa viših pozicija. Međutim, Edvard nije samo tih nesnađen, on je ozbiljno psihotičan čovek koji svakog dana mora da se bori sa svojim demonima. Neprestano mora da podseća sebe čak i da treba da diše, a konstantno mu se u glavi rađaju suicidne misli i halucinacije.

Edvarda je majka još kao bebu majka ostavila u sirotištu koje je bilo tek za nijansu bolje od ulice i u kome su bebe često umirale od hladnoće, a gde je pacov domaća životinja, a nasilje neizbežno. U takvoj sredini Edvard odrasta i beg nalazi u rešavanju zagonetki i matematičkih problema. Ipak, to ga ne spašava u potpunosti i sav užas koji proživljava ostavlja traga na njemu i na samoj njegovoj želji za postojanjam. On odrasta u genijalnog čoveka koji ume da komunicira samo brojevima i koji se gadi društva i opšte apatije koja njime vlada.

Jednog dana, Edvard pronalazi sumnjive transakcije između azila za životinje „Novi početak“ i korporacije „Obala grada“. Kada to iznese pred svoje šefove, biva ućutkan i slučaj je gurnut u stranu. Ipak, Edvard jedne noći vidi Betmena u akciji koji ga inspiriše i on odbija da pusti stvari da prođu tek tako, nastavlja istragu koja će njegov um odvesti do gomile opsesija i na kraju do Zagonetača.

SCENARIO

Sam Pol Dejno opisuje Zagonetača: Godinu prvu kao emocionalnu horor priču sa jedne strane i kao jedan proceduralni triler sa druge. Kroz Edvardovu veštinu sa brojevima pratimo korupciju u Gotamu i razmotavamo priču do trenutka kada film treba da počne. Sam taj deo sa finansijskim malverzacijama je razrađen jako dobro i kako strane odmiču, začudo postaje sve zanimljiviji.

Pročitajte: Teksas Kid – Kauboj u Zagrebu

Dejno pokazuje sve mane sistema koji favorizuje bogataše, moćne i koji institucionalizuje korupciju, a koji nije svojstven samo za SAD i prikazuje apatiju koja je postala nezaobilazni nusprodukt potrošačkog društva. Ali ta slika, sama po sebi užasna jer običnog čoveka stavlja u poziciju bespomoćnosti, izgleda dosta drugačije kada se gleda kroz oči uma izmučenog psihozama, konstantnom usamljenošću i odbacivanjem. Poruka je da nam kao svetu treba suštinska promena, pre svega u moralu, a sa druge strane, Zagonetač je snažna poruka za čuvanje mentalnog zdravlja. Dejno je stvarno napisao jednu izuzetnu priču većinski kroz unutrašnje monologe glavnog lika. Dao mu je odlične motivacije, tako da možemo da saosećamo čak i sa čovekom koji kasnije postaje serijski ubica.

Vidimo da je Edvard pokušavao da bude na strani dobra, da uradi pravu stvar, ali sistem je korumpiran i njegove reči bivaju rasute u vetar. Oseća da mora nešto da uradi i svakim novim poglavljem njegovo ludilo napreduje pred nama i on pronalazi svrhu.

Dejno čitaoca ume jako lepo da zaintrigira svojim scenariom, a treba istaći dve tačke u psihološkom nivou ovog stripa. Prva je ona klasična vezana za Betmena i pretpostavku da svojom pojavom sam kreira negativce iz svoje galerije, a ta premisa je postala predmet nekih ozbiljnih psiholoških studija, kao uostalom i sam lik Mračnog viteza. Druga tačka se odnosi na jedno od osnovnih pitanja oko kojih se i danas spore psiholozi i ostali naučnici koji proučavaju ljudski um, a odnosi se na uticaj sredine prilikom formiranja ličnosti. Da li su za Edvardovo stanje krivi društvo i sredina u kojoj je odrastao ili je nešto u njemu bilo pogrešno isprogramirano od samog početka? Dejno svakako naginje ka društvenoj odgovornosti, ali kroz pojedine scene vidimo da ne odbacuje ni argumente koji tvrde suprotno. I taj centristički stav u suštini i jeste najispravniji, uostalom kao i za mnoga druga pitanja…

Nema mesta za priču o razvoju nekih drugih likova jer Edvard je većinu vremena sam i retko kad sa nekim uopšte i razgovara, ali njegov razvoj je zaista sjajno izveden.

CRTEŽ

Priča samog filma „Betmen“ iz 2022. je mračna i Rivs je bio jako inspirisan da stvori jedan moderni Gotam koji je pogođen siromaštvom i korupcijom, ali čiji pojedini stanovnici ipak žive na visokoj nozi iznad svih ostalih. Neka kombinacija zemalja prvog i trećeg sveta u jednom gradu. Za prikvel tog filma trebalo je naći crtača koji može da isprati Rivsovu veštinu u kreiranju atmosfere i kontrasta. Subić ne samo da može da parira režiseru već ga svojom stilizacijom i nadmašuje.

Zrenjaninac ima jedinstven stil sa apsolutno jedinstvenim načinom tuširanja i kombinacijom raznih tehnika. Uklapa realan prikaz arhitekture, kojim je usput odlično preslikao filmski Gotam, sa stilizovanim likovima, a ne beži ni od povremene upotrebe fotografije. Kroz crtež možemo da osetimo svu težinu u Edvardovom umu i kako njegovi unutrašnji demoni napreduju i evoluiraju praveći od čoveka na ivici samoubistva potpunu zver.

Subić je ovde imao dosta slobode i vidi se da mu je bilo dozvoljeno da apsolutno podivlja i eksperimentiše sa kadrovima i tablama što je on u potpunosti koristio što postaje sve uočljivije kako se priča bliži kraju. Crtač je uneo i dosta omaža koji će imati odjek samo na našim prostorima jer u jednom kadru možemo videti Pavla Vujisića i Batu Stojkovića, a jednu manju ulogu ima i Taško Načić. Imao je i hičkokovki momenat (što mu je i inače svojstveno) jer se i sam pojavljuje u jednom kadru.

Jako mudru stvar su iz DC-ja napravili kad su Subiću dozvolili da sam koloriše Zagonetača jer je sav njegov dobar rad mogao da propadne u rukama nekog standardnog koloriste superherojskih stripova. Na svu sreću, dobili smo jedan kolor koji idealno pristaje crtežu (kad već nije mogao da bude crno-beo) i radi u korist atmosfere.

Međutim, Subić ovde nije tek crtao po Dejnovom scenariju. Dvojac je intenzivno sarađivao i imao sastanke na Zumu koji su omogućili Subićeve intervencije na scenariju i Dejnove konsultacije u vezi crteža.

IZDANJE

U Americi je Zagonetač izlazio u sveskama koje su se pojavljivale svakog drugog meseca, da bi zatim bile sve skupljene u trejd prošle godine. Čarobna knjiga je požurila sa kupovinom prava i Zagonetača su izdali krajem prošle godine na velikom formatu u ediciji DC gold specijal, a upriličena je i prva tura promocija u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Samo izdanje jako lepo izgleda, prevod Draška Roganovića je odličan, a od dodatnog materijala osim alternativnih naslovnica i procesa nastanka nekih tabli, specijalno je upriličen i intervju sa samim Subićem. Kada je ovo izdanje Čarobne knjige u pitanju, naročito treba pohvaliti ljude koji su upisivali tekst, radili prelom i pripremu za štampu. Najviše zbog toga jer u samom stripu postoji dosta teksta koji nije u oblačićima, već je integralni deo crteža, a onda je tu i peto poglavlje koje je kompletno sastavljeno od beležaka i stranica iz Edvardovog dnevnika i izgleda potpuno haotično, tako da sam uveren da je bilo pakleno čistiti, retuširati, upisivati i prelamati sve to…

Autor: Nikola Tasković

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x