Nimona – Netfliksova animirana adaptacija istoimenog stripa

Ono što je kao domet postojalo u Prerušenim špijunima a kritika nije baš u potpunosti proslavila, ovde je prepoznato kao domet, verovatno zbog toga što je Nimona zaista do lakata, a možda i do ramena umočena u LGBTQ+ afirmaciju.

Ne smatram da je reč o nekakvoj zaveri, već pre svega u strpljenju i radoznalosti kritičara da pronalaze nove upečatljive autore u svetu dugometražne holivudske animacije koja je sada zaista u eri veoma visokog kvaliteta praktično ujednačenog među studijima, a što nikada pre nije bio slučaj. Otud, Pixar je i dalje ostao da važi kao rasadnik talenata i njihovi reditelji se najviše cene u startu, što ne znači da drugde nema zanimljivih poetika, i sada Sony već dosta ozbiljno ulazi u tu borbu sa svojim Spider-Verse naslovima.

Kao gledalac nemam problem sa tim, ali iskreno ne bih baš ovaj film pustio deci, zato što – paradoksalno – najmanji problem predstavlja ono što je osnovni queer adut i smisao filma – ali ima nekih sporednih elemenata seksualizacije koje vidim kao problematične.

Naime, osnovni queer element u tumačenju Stevensonovog ili Stevensonkinog stripa jeste sam lik Nimone, čudovišta koje uzima razna obličja među kojima su neka muška a neka ženska. I to je element bajke koji je inherentno queer i koji bi deci sasvim sigurno bio interesantan, pa sad ako neko dete u tome prepozna nešto za sebe i otvori neka interesovanja, lepo. Međutim, onda imamo glavnog junaka koji je naprosto i najstrejtaškije moguće gej. I sad, to je već nešto gde ne možemo pobeći od osećaja da se dešava neka seksualizacija jer ovi likovi su narativno mogli biti i drugovi i imati istu dinamiku moći a ne nužno ljubavnici. I kod seksualizacije mislim da dosta ljudi povlači granicu gde im materijal postaje neprihvatljiv za decu.

Naravno, neko će reći da je svaka romansa u animiranom filmu onda nužno seksualizacija, jer svi u krajnjoj liniji mogu biti drugovi, ali svima nam je jasno da to nije baš tako jer su to neke arhetipske situacije koje mi drugačije percipiramo i obično su vezane za stvaranje porodice, kog ovde recimo između dva junaka nema niti je nagovešteno. Paradoksalno, možda bi radikalizovanje njihovog odnosa, pretpostavka da i on vodi u formiranje porodice sve ovo učinilo manje seksualizovanim.

Naravno, u pojedinim društvima odnos dve osobe istog pola može sugerisati zasnivanje porodice, ali u većini to ipak ne znači, i čak u mnogim društvima sa pozitivnim LGBTQ+ stereotipom takve stvari nisu moguće i ti arhetipi nisu izgrađeni. Samim tim, kao što bi promiskuitetni heteroseksualni lik bio na sličan način sporan u animiranom filmu za decu, ovde se to dešava sa gej parom.

Pročitajte: Superman Awakens – Kratki fan film vredan vaše pažnje

Isto tako, teško je zamisliti da se Nimona snimi na drugačiji način, naročito ako imamo u vidu stripski izvornik, pa bi bilo interesantno istražiti da li se Netflixova verzija razlikuje od one koju je pripremao Fox.

Disney trpi velike gubitke jer njihove skupe animirane filmove deo publike pa i cela tržišta bojkotuju zbog LGBTQ+ detalja o čemu svedoče Lightyear, Strange World i Elemental. Stoga, sasvim je moguće da bi i mejdžor studio proizveo ovakav film.

Pritom, Bruno i Quane su užasno duhovito čačnuli queer elemente u Prerušenim špijunima gde superšpijun kog igra Will Smith postaje golub pa se ispostavi da je golubica a ovde su krenuli đonom i realno izgubili dobar deo publike koji će ovo skloniti od dece.

No, sad sve to na stranu. Nisam dete, i to mi je sve u redu, međutim, film je jako duhovit, inteligentan, malo manje propulzivan od Prerušenih špijuna jer Nimona ima ipak pretežno humanoidni oblik, ali i dalje veoma dinamičan, transhumanistički pustolovni crtać.

Ovog puta priča je smeštena u fantasy svet sa futurističkim elementima (premda ima dosta relikata iz prošlosti, odnosno našeg sveta, tako da fantasy treba uzeti uslovno – više zbog medievalizma nego zbog konkretnog nepostojanja tog sveta u nama poznatim okvirima, ovo je fantasy koliko i roman Hrim, ratnik Vladimira Lazovića, recimo – a odabrao sam ovaj roman ne zato što nema poznatijih primera nego da ga preporučim, kad smo već tu) i Bruno & Quane imaju s čim da se poigraju.

Nimona je fenomenalan lik, i u stvari vitez Ballister Boldheart služi kao straight man, kao normalan običan pojedinac koji svojim rezonovanjem podcrtava neobičnost ekstravagantnog partnera. Mada koliko god svi bili transhumani kvirovi, na kraju ipak čovek biva junak, i kroz njega se na kraju prelomi premisa. Da ne preskočim to.

Strip je postigao veliki uspeh, osvojio i Eisnera, a pored nagrada dobio velike preporuke da ga čita tinejdžerska publika, ali ne toliko da junaci izgledaju kao u njemu. Međutim, Bruno & Quane veoma skrupulozno prate ono što je bilo nacrtano i osnovne karakteristike likova čuvaju, kao što i fakturi slike daju malo primesa mange i papirnate grafike.

Nimona je odličan film. Nisam siguran koliko ciljne grupe će ga zaista pogledati i da li će zaista kvariti decu, ali svoj nepopularan stav sam izneo. Međutim, kao i strip, ima on potencijala da komunicira i sa starijima koji uostalom ponajbolje i mogu sagledati sve slojeve i kvantitet elemenata koje su autori uneli.

Autor: Dimitrije Vojnov