Održan Fumeti! — prvi Balkanski festival italijanskog stripa

POTPIS GRUPNE SLIKE: Fumeti! — Prvi Balkanski festival italijanskog stripa: umetnička, kulturna i diplomatska elita u Novom Sadu. Na sceni stoje sleva na desno: Mikol Vjanelo, Ana Lacarini, Nebojša Kuzmanović, Roberto Činkoti, Selena Danilović, Nenad Savin i Zoran Vasić. Ispred scene: Sibin Slavković, Srđan Savić, Srđan Stamenković, Radič Mijatović, Đampjero Kazertano, Paskvale Del Vekio, Branislav Kerac, Zoran Nikolić, Zoran Stefanović, Predrag Đurić, Mladen Oljača i Svetozar Anđel, navedeno je u saopštenju Udruženje stripskih umetnika Srbije.

Pročitajte: Noviteti – Ili, sveže sa 24. Balkanske smotre mladih strip autora

U Novom Sadu je u petak 24. juna, u klasičnom ambijentu zgrade i dvorišta Arhiva Vojvodine, počeo novi regionalni festival od značaja za popularnu kulturu i kulturnu diplomatiju. Reč je o Fumeti! — Balkanskom festivalu italijanskog stripa (Fumetti! — Festival balcanico del fumetto italiano), možda i prvoj specijalizovanoj manifestaciji te vrste van Italije.

Organizator je Udruženje građana „Obnovljena zajednica“ iz Novog Sada, projekt menadžeri su Nenad Savin i Selena Danilović, Savin je i selektor izložbi, a Danilovićeva organizator međunarodnog protokola. Umetnik Đula Šanta je autor primećene ilustracije za plakate koji evociraju značaj italijanske vrste vesterna u stripu, filmu i književnosti.

Pokrovitelji festivala su Grad Novi Sad preko Uprave za kulturu i Republika Italija preko Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu. Arhiv Vojvodine je dao svoju razvijenu prostornu, kadrovsku i tehničku infrastrukturu, ali je pružio posetiocima i svoje druge kulturne delatnosti, izložbe i izdanja.

Stručni i diplomatski partneri festivala su Udruženje stripskih umetnika Srbije / Centar za umetnost stripa i „Projekat Rastko — Italija“. Festival su podržale izdavačke kuće Niški kulturni centar, Udruženje „Branko Plavšić“, Veseli četvrtak, Sistem Komiks, Golkonda, Makondo, Komiko, Forma B i druge…

Članovi stručnog saveta festivala su autori i stručnjaci Zoran Tucić, Vladimir Topolovački, Zoran Stefanović i Kristijan Relić.

Prvi dan

Festival je početo tematskim blokom „Italijanski strip i njegova važnost za Balkan“ gde su pozdravne reči održali menadžer festivala Nenad Savin, predsednik saveta festivala Zoran Tucić (poslao govor) i Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa, koji je naglasio: „Italijanski strip je nacionalna škola koja za nas nosi notu veličanstvenosti — smešu estetskog, duhovnog i ljudskog u savršenoj ravnoteži. (…) Fumeti! – Balkanski festival italijanskog stripa dolazi nam u pravom trenutku da spoji sve razdvojene deliće i da pokaže srce prave Italije u srpskoj i balkanskoj kulturi. (…) Sa istočne strane Jadrana mi smatramo da italijanska kultura može biti ponosna na fenomen svog stripa i može mu se duhovno obratiti u vremenima svake krize, pa i globalne.“

Održana je zatim promocija dve divot monografija italijanske serije „Veliki Blek“ 1 i 2 u izvođenju novosadskih umetnika Branka Plavšića, Marinka Lebovića, Svetozara Obradovića i Petra Aladžića. Govorili su izdavači i urednici izdanja: Zoran Nikolić, predsednik Udruženja „Branko Plavšić“, Niš, koji je izneo pregled sa aspekta istorije srpskog i jugoslovenskog stripa, kao i Srđan Savić, direktor Niškog kulturnog centra, ugledni istraživač kulture i umetnosti, koji je dao tumačenje serije „Veliki Blek“, dečjeg i avanturističkog štiva, sa aspekta teorije umetnosti, što je premijerna analiza ove vrste, ne samo u našoj kulturi.

Svečano otvaranje festivala je počelo u 19 časova, a program je vodila klasični filolog – arhivista Sanja Demirović. U ime uprave festivala je govorio Nenad Savin koji je naglasio: „Pored snažne moralne pa i pedagoške crte koju italijanska škola stripa, osobito Bonelijeva neguje, ona je omogućila i direktnu saradnju srpskih crtača različitih generacija i italijanskih scenarista. Smatramo da tako plodnu i uspešnu saradnju, kao i sam fenomen popularnosti italijanske škole stripa u Srbiji treba predstaviti i pojasniti na odgovarajući način.“

U ime Republike Italije i italijanske kulture govorio je Roberto Činkoti (Roberto Cincotti), direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu (Istituto Italiano di Cultura, Belgrado) koji je istakao posebnost ove prilike i ovakvog koncepta manifestacije, dao svoje mišljenje o važnosti umetnosti stripa u kulturi, ali i značaju festivala za kulturnu diplomatiju i recepciju italijanske kulture u Jugoistočnoj Evropi, u svetlu sve boljih kulturnih odnosa dve zemlje.

U ime domaćina, ali i srpske kulture i nauke, govorio je direktor Arhiva Nebojša Kuzmanović, istoričar, teoretičar, pisac i međunarodni kulturni delatnik. On je izrazio zadovoljstvo saradnjom sa ovim festivalom u dobu kada Arhiv, osim svojom užom funkcijom, doprinosi svojom infrastrukturom i stručnjacima kulturi Novog Sada i elitnim kulturnim programima.

Otvorena je zatim međunarodna grupna izložbe na kojoj učestvuju stvaraoci sa obe strane Jadrana, dobro poznati čitaocima na više kontinenata: Paskvale del Vekjo (Pasquale del Vecchio), Ana Lacarini (Anna Lazzarini) i Đampjero Kazertano (Giampiero Casertano) iz Italije, kao i Branislav Kerac, Darko Perović i Stevan Subić iz Srbije. U prirodnom ambijentu dvorišta Arhiva iskorišćen je amfiteatar za događaje, ali i izložbeni prostor na otvorenom gde je prikazan projekat „Mausart“ međunarodno proslavljenog novosadskog umetnika Gradimira Smuđe.

Osim svečanih gostiju, prisutni su kao posetioci bili i ugledni autori italijanskih i drugih serija Sibin Slavković, Radič Mijatović i Mladen Oljača, kao i istraživači i izdavači Vuk Marković, Predrag Đurić, Svetozar Anđel i drugi.

Paralelno se održava tržnica stripova italijanskih i srpskih stripova uglednih izdavača, sa popustima za porodičnu publiku. Poštovaoci stripa i svi ljubitelji umetnosti mogli su dobiti originalne crteže gostujućih umetnika.

Drugi dan

Svog drugog dana, u subotu 25. juna, festival Fumeti! je na par sati bio ugrožen, čak i prekinut: kišna oluja svuda u Srbiji, a posebno snažna i bujična u Novom Sadu, omela je programe na otvorenom i sprečila Novosađane da dođu.

Stotine izloženih knjiga i skupa elektronska oprema su spasene, ali je trebalo vremena dok posetioci nisu počeli da pristižu, ali je u kasno poslepodne program obnovljen. I drugog dana posetioci su mogli da vide dve analogne izložbe i jednu digitalnu.

Festival stripa je poslužio da ljubitelji umetnosti upoznaju i druge izložbe u Arhivu: o Srbima na prostoru Ruskog carstva u 18. i 19. veku; „Rewomen – Evropsko žensko sećanje“; o Meksiku u srpskoj štampi 19. i 20. veka itd.

Izvanredno dokumentovano predavanje „Italijanski strip u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi: Albumi“ održao je beogradski istraživač i kolekcionar Vladimir Topolovački, autor glavne regionalne edicije „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“. On je predstavio istorijski razvoj italijanskog stripa, njegove početke u periodici Srbije i Jugoslavije, kao i pregled današnjih edicija. U publici je bilo više istaknutih urednika, izdavača i drugih stručnjaka, koji su zaključili da su mnoge podatke prvi put čuli ovom prilikom. Voditelj je bio Z. Stefanović.

Izdavačka kuća Forma B iz Beograda je, kroz gostovanje urednika Ilije Mirovića, predstavila svoja izdanja koja su u poslednje vreme privukla veliku pažnju širom regiona, naročito grafički romani po remek-delima srpske kulture u izvođenju Geze Šeteta: „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“ Petra II Petrovića Njegoša i „Hajduci“ Branislava Nušića. Tu su i monografije najpoznatijih novosadskih serija za decu iz 1980-ih, pre svega „Lijanko“ Radiča Mijatovića i Dušana Vukojeva, kao i „Šrafko“ Vukojeva. Uz to, ovaj izdavač već godinama objavljuje popularne italijanske serije kao što su „Brendon“, „Morgan Lost“ i „Dečak sa Divljeg Zapada“ („Tim i Dasti“), pa je publika čula i neke interne detalje o izdavačkom partnerstvu Italije i Srbije. Voditelj je bio Z. Stefanović.

Od posebnog kulturnog i emotivnog značaja za sve Novosađane bila je promocija izdanja Lunov Magnus strip br. 999, „Veliki Blek: Kavez“, crtača Marinka Lebovića i scenariste Svetozara Obradovića. Novosadsku Dnevnikovu ediciju, kultnu na prostorima bivše Jugoslavije, sada nastavlja IK Golkonda iz Beograda, koju su predstavili Bojan Zrnić i Ivan Katanić. Publika je čula mnogo podataka o mladoj izdavačkoj kući, koja je za manje od četiri godine objavila skoro stotinak knjiga. Osvetljena je i neizvesna sudbina stripa “Kavez”, koji je dobio čak tri izdanja: osim italijanskog u broširanom povezu, u Srbiji je 2021. izašla monografija Lebovića i Obradovića u Nišu, a sada je priča objavljena i kao broširano izdanje za srpske kioske. Ovim se obnavlja sećanje na značajnog evropskog scenaristu Obradovića, koji je preminuo 2020, ali se u žižu stavlja i izvanredni crtač Lebović, koji je odavno zaslužio ova priznanja i visoko vrednovanje. Voditelj je bio Z. Stefanović.

Mladi likovni umetnik iz Novog Sada Zoran Jovičić predstavio je italijansko izdanje stripa „Mojsije — dan u Raju“ po scenariju Maura Kanavezea, koji je i sineasta (Mauro Canavese, „Moses — Un altro giorno in Paradiso“, Ferrogallico, 2021). Posetioci su provedeni kroz virtuelnu izložbu, ali su i dobro upoznati sa fabulom ovog dela, koje je već privuklo pažnju u Italiji jer se bavi najkontroverznijim sociološkim, etičkim i (trans)humanističkim pitanjima našeg doba. U predgovoru Karlomano Adinolfi piše: „Glavni junak Mojsije vidi ono o čemu sanjaju veliki lutkari, fanatici utopije, glasnici onog o čemu navodno Gospod sanja. Njihovi najskriveniji, najintimniji snovi nisu ništa drugo do arhetipske želje svakog ljudskog bića: ljubav, porodica, zajednica sa kojom se deli sudbina. Odnosno, upravo sve ono što su oni prineli da bude uništeno u ime njihovog Raja”. U izgledu je i dugometražni film koji će sigurno izazvati burne reakcije. Može se očekivati i srpsko izdanje stripa, jer su na festivalu knjigu zapazili srpski izdavači. Voditelj je bio N. Savin.

Veliku pažnju prisutnih privukla je promocija srpskog prevoda izdanja „Jedna priča: Treći dan“ crtača Stevana Subića i scenarista Marka Nučija i Isaka Fridla (Marco Nucci, Isaak Friedl: Le Storie 65 — Il terzo giorno, Sergio Bonelli Editore), čiji je izdavač u srpskom prevodu Veseli četvrtak, Beograd. Subić je zrenjaninski umetnik, strasno posvećen svom radu i već međunarodno primećen, naročito radom za najveće svetske izdavače — francuske, italijanske i američke — na ključnim serijama kao što su Konan, Tarzan i Adam Vajld. Ovaj rad je omaž Lavkraftu i klasičnom obliku strave, a ima posebno mesto u crtačevom opusu i italijanskoj karijeri. U Srbiji je objavljen, ekskluzivno, kao monografsko izdanje za knjižare. Gost je bio i urednik Dušan Mladenović, a program su vodili Dušan Majkić i Petar Klaić, dvojac emisije „Stripovedač“, poznate regionalnim ljubiteljima popularne kulture.

Vrhunac festivala je bio u subotu uveče na zajedničkoj tribina „Pogled autora na strip umetnost“, gde su učestvovali Paskvale del Vekjo, Ana Lacarini, Đampjero Kazertano, Branislav Kerac, Darko Perović i Stevan Subić. Program su vodili Nenad Savin i Zoran Stefanović, a vrlo nijansiranu raspravu uspešno je prevodila Mikol Vjanelo. Autori su odgovarali na pitanja koja su delovala jednostavno, ali su pripremana sa namerom da umetnici daju ispovesti na način na koji to nisu do sada radili: „Koji vam je bio najdraži italijanski strip u detinjstvu? Koji je danas? Kojeg biste italijanskog autora preporučili balkanskoj i svetskoj publici? Da li je strip važan koliko i druge umetnosti i može li da da remek-dela? U čemu je posebnost italijanske škole stripa?…ׅ“ Ovako postavljena pitanja su dovela do detaljne i retko otvorene razmene mišljenja, na veliko zadovoljstvo publike koja je prisustvovala posebnom kulturnom događaju.

Zaključak tribine — od velikog značaja za istoričare i teoretičare umetnosti — bio je da posebnost italijanskog stripa leži u dve glavne činjenice. Prva je u tome što italijanski strip stimuliše stvaranje slobodnih autorskih ličnosti, a ne epigona. Takođe, za razliku od drugih škola, italijanska teži eleganciji i u svojim najboljim delima gaji ravnotežu svih elemenata: pripovednih, likovnih, zabavnih, idejnih, etičkih, kulturnih, ekoloških…

Treći dan

Trećeg dana, u nedelju 26. juna, nastavljeno je crtanje za posetioce, kao i tržnica stripova italijanskih i srpskih stripova.

Festival je završen predstavljanjem izložbe Gradimira Smuđe „Mausart u Veneciji“ i promocijom najnovijeg izdanja ovog svetski poznatog autora, inače Novosađanina koji je dugo živeo i u Italiji: „Vinsent i Van Gog; Tri lune“ (Lokomotiva, Beograd 2022).

Posetioci su naročito ostali impresionirani stripom po scenariju Tjerija Žora o mišu Mausartu, jednom od vizuelno najljupkijih radova u istoriji srpskog a možda i evropskog stripa, ovako najavljenog: „Ne tako davno, Mausart i čitava njegova porodica živela je u klaviru zvaničnog dvorskog muzičara kralja Austrije. Ali nedavni događaji i slava koju je stekao, promenili su mišu njegov svakodnevni život i sada putuje po celoj Evropi, daleko od sigurnih, jednostavnih klavirskih dirki. Koncertnu turneju završava u Italiji, u Veneciji za vreme karnevala…”

Kao prateći programi festivala Fumeti! sva tri dana bile su projekcije ekranizovanih stripova Vidžeja Vasketa i muzički program Didžej Strit vajz, što je obojilo atmosferu u pogodnom ambijentu Arhiva u centru Novog Sada, sa lepom prirodom u dvorištu i prostranom zgradom. Svi događaji su video i fotografski profesionalno snimani, pa će biti dostupni i onima koji nisu bili fizički prisutni.

Rezultati prve godine festivala Fumeti!

Uprkos mnogim vanrednim okolnostima, ali i određenim organizacionim problemima koji prate svaki novi poduhvat, Fumeti! je ispunio veći deo plana i skoro ceo najavljeni program.

Nije održano predavanje „Pesme istarskog i ligurskog vetra: Sergej Solovjev među Italijanima 1941–1975.“ Zorana Stefanovića. Takođe, otkazan je pregled najnovije izdavačke produkcije albuma italijanskih autora na srpskom, jer je konstatovano da jedan deo bitnih izdavača nije blagovremeno dobilo pozive za promociju. Za oba događaja je organizator najavio skoro održavanje.

Može se oceniti da je nova regionalna manifestacija uspešno rođena i da je ostvariv plan da bude redovna godišnja. Dalji razvoj će biti u profesionalizaciji poduhvata i, naročito, u omasovljenju publike.

Svojom specijalizacijom Fumeti! — Balkanski festival italijanskog stripa je osvežio kulturno-umetničku ponudu šireg regiona, koliko elitnu toliko i popularnu, namenjenu posetiocima svih generacija i vrsta iz Novog Sada, Srbije i Jugoistočne Evrope.