Zagor iz našeg sokaka: ZAGOR KAO KVINTENSENCIJA JEDNOG SREĆNOG DETINjSTVA!
Ležim na krevetu s pogledom na policu na kojoj se nalaze sve epizode strip serijala Zagor, hronološki poređane. Pogled na ovu kolekciju u meni stvara mir. Upravo tada dobijam poruku od mog prijatelja Svetozara Anđelita da napišem jedan tekst o Zagoru sa osvrtom na najbolje Zagorove priče.
Najjače utiske na ljude obično ostavljaju događaji iz detinjstva, stvari koje su nam tada zaokupljale pažnju i bile izuzetno važne. Početkom osamdesetih u moje ruke je došla epizoda Plamenalobanja. Paralelni svetovi, mistika i epska saga. Ima li nečega dragocenijeg za dete od sedam godina? Sa ushićenjem sam čekao nastavak Na krilima noći i sada već kultnu epizodu Horde zla. Od tada će za mene pa sve do današnjih dana ta epizoda ostati najbolja Zagorova epizoda ikad. Zanimljivo je da tada oduševljen krećem u ”lov” i na ostale Zagorove epizode. Vrlo brzo ću doći u posed sva tri nastavka još jedne kultne priče – Raskrinkani vampir. Ova priča će mi uz malo pre pomenutu broj 1 ostati zauvek broj 2 Zagor serijala. I danas su one neizbrisivi simboli radosti za mene, crno-bele knjižice koje su mi bojile bezbrižne dane detinjstva najlepšim bojama, nešto zbog čega sam u dugim zimskim noćima bdeo uz lampu putujući po beskrajnim prostranstvima mašte.
Pročitajte: Zagor iz našeg sokaka: PRIZIVANJE DUHA SA SEKIROM…
Vrlo brzo sam otkrivši Zagora došao u posed relativno lako dostupnih epizoda Ludi Hakaram, Vatreno oko, Senka smrti, Čovek munja i Vuk Samotnjak. Možda je Sklavijeva ”labudova pesma” Dilan Dog, ali rad na Zagoru je nešto zaista nezaboravno, bar za mene. Tada počinjem da sa velikom pažnjom pratim nove epizode iz već tkz. Toninelijevog perioda, ali uporedno sa time već tražim i starije epizode. Ono što je zanimljivo za ovaj period je Marfijev zakon koji će me dugo pratiti, obično bi svaka epizoda koju pronađem bila početak priče… Ikarovo pero, Ulovljeni lovac, Meklaudov karavan, Karneval, Naivčine iz Elkinsa, Tvrđava na moru…
Oduševljenje ovim pričama bi zamenila potištenost činjenicom da neću saznati šta se desilo. Ta potištenost bi se potom pretvarala u još euforičnije traganje za nastavcima. Zagor je postajao moja opsesija, ono zbog čega kada usnim, jedva čekam da se probudim, ne bi li ponovo, listajući, nastavio borbu uz njega. Korak po korak uspeo sam da kompletiram i tu veliku priču Teror šeste planete, kao i fantastičnu priču o Kandraksu. Lično meni u najdraže priče spada i priča sa BučeromObračunkod Big beja i priča Poslednji Viking. Te priče su i danas moja skrivena utočišta, vremeplov kroz lavirinte sećanja, ono preostalo pomoću čega mogu da osetim mirise davnih dana, nešto što me seća na ljude kojih više nema, na prostore u kojima ne živim, na ulice kojima ne prolazim i na nekog drugog mene kojeg sam u borbi za egzistenciju zaturio u starim, požutelim fotografijama.
Po meni, gledajući iz današnjeg ugla Tonineli nije Zagoru doneo velike priče, sem možda Brodoloma na Misuriju i Uklete zemlje, taj njegov period više su obeležili svojim debitantskim pričama Nikolau – Moćni Kandraks, Kapone – Hagotova moć i Buratini sa pričomSindromBelzebul. Naravno Sklavi se oprostio od Zagora velikom pričom Demoni ludila.
A onda je došao kraj, detinjstvo je prekinuto, bar tako sam mislio tada…Godine 1993. nestalo je stripova sa kioska, nestao je i Zagor. Mislio sam da je jedno druženje zauvek završeno. Drugi događaji zaokupljali bi moje vreme, a samo ponekad u snu javio bi se čudan san u kojem otvaram neku zlatnu škrinju prepunu Zagorovih stripova. U snu vidim svoje srećno, ozareno lice.
Ipak kada se čovek najmanje nada desi se čudo, 2005.godine se na kioscima pojavio ehtra Zagor i od tada sve je ponovo isto kao nekada, čarolija ponovo traje.
Zagor sada nije strip za decu, Zagora prati veliki broj intelektualaca, sredovečnih ljudi. A debata traje, o najboljim epizodama, crtačima i scenaristima. Iako su potporne grede serijala Nolita i Feri sada na nekom lepšem mestu, magija traje…
Autor: Goran Stefanović
