“Demonika”: Krambova demonska figura ženskog lika!

Prikaz stripa “Demonika” autora Roberta Kramba u izdanju izdavačke kuće Lom

Bilo da Kramb predstavlja ženu kao realnu osobu ili sa glavom kokoške, guske ili kobile, njene ruke, noge, grudi i zadnjica su toliko velike da prevazilaze granice realnog, pristojnog, pa čak i maštovitog (iako se smatra da mašta ima svoje granice, kada se pogledaju ženske figure kroz prizmu umetnosti Roberta Kramba shvatićete kako mašta ima i treba da ima granice).

Pročitajte: 

Robert Kramb: “Ko zasluži biće prozvan”

“Mačak Fric – Fukara Fric”: Zašto dobri mačak uvek mora da ispadne zao?

Kada se prelistava biografija Roberta Kramba, ali i reč kritike za njegova dela, nalazi se objašnjenje za crtanje krupnih dama u činjenici da je njegova majka bila krupna žena, žargonski rečeno, bez uvrede za bilo koga, “krupnjača”. Ovaj podatak je negde predstavljen kao nagađanje, negde kao pretpostavka, a opet u nekim spisima i kao tvrdnja. Kako god posmatrali stvari, bilo ovo istina ili ne, svakako možemo primer uzeti kao veoma domišljat i ne tako neverovatan. Kramba je fascinirala ta stamena, istrajna i snažna crta bića kod žena, fasciniralo ga je to koliko su žene uspešnije u ostvarenju svojih namera, koliko su domišljatije od muškaraca i koliko mogu, veći teret da ponesu na svojim plećima. Ta fasciniranost stavlja u kontekst i tu pretpostavku i simboliku da se žene predstavljaju, u Krambovim stripovima toliko veće od muškaraca, da sve to liči na svet bogomoljki, u kojem nakon ljubavnog zanosa, bogomoljka pojede svog mužjaka. Možda baš zbog svih ovih pozitivnih stvari kod žena navedenih u drugoj rečenici od ove, Kramb, u glavnoj ulozi svojih stripove često žene tretira na ponižavajući način. Tako je “Muke sa ženama” njegov najpoznatiji naslov za zbirku priča o zgodama i nezgodama sa ženama.

Naravno, Krambu nije za zameriti, taj nadrndani starkelja, je nadrndan na sve i svašta, čitav svet mu se popeo na glavu zbog svog ludila i tako on ismeva društvene tokove, okolnosti, pokrete, muškarce, žene, samog sebe i to se može reći čak i najviše sebe.

U svom delu “Demonika”, Kramb predstavlja žensku figure kao demona, željnog zadovoljstva koje se ispunjava jedino seksualnom aktivnošću. Kroz celu priču provlači svog omiljenog tupavka, gospodina Funta i gurua, malog, ćelavog i bradatog čikicu gospodina Prirodnog. U ovom kratkom albumu, nastajalom po epizodama od 1986. do 1991. godine, a objavljenom u skromnom izdanju A4 formata izdavačke kuće Lom 2010. godine, Kramb pripoveda svoju filozofiju odnosa između muškarca i žene, izopačenost slepe požude, iskvarene zanesenosti i zaljubljenosti, jednom rečju, žargonski naravno “zagorelosti”.

Demonska devojka je nešto što može predstavljati vrhunac Krambove izopačenog, ali sirovog i naivnog sarkazma, ali ne prema ženama, već prema životu bez tabua, punom seksualnih sloboda i nastranosti.

Kada se ukuca Robert Kramb ne izlazi baš mnogo tekstova o njemu na srpskom jeziku, a ni na jezicima naših naroda i narodnosti. Ali ima po neki možemo reći. Kramb je baš posebna figura u svetu stripa i njegove radove, oni koji ih publikuju, objavljuju u rubrici alternativni ili underground strip. Da li je to tako sami ocenite. Ono što se može zapaziti u Krambovom crtežu pre svega jesu detalji kojima prekriva ceo crtež, senku, likove. Za toliko crtica i tačkica potrebno je mnogo vremena i predanosti, što je Krambu svakako jedna od karakteristika.

Rober Kramb je rođen 1944. godine u Filadelfiji (SAD), godine 1965. Objavljue Mačka Frica, a zatim pokreće i čuvenu reviju “Zap-Comics” (1967). Kasnije radi na mnogim pričama, od kojih su najznačajnije uvrštene u dve zbirke pod nazivom “Kakav svet”. Neka od dela su mu i “Muke sa ženama” i mnoga druga.

Nepopravljivi Kramb doživljava svoj mrziteljski vrhunac.