Kako je Džoker postao najgledaniji strani film u Srbiji?

Svakako je velika stvar kada ekscentrični filmski umetnik kakav je Džon Voters uvrsti vaš film među deset najboljih iz ove godine. To je samo jedan od plodova koje je “Džoker” dao za samo tri meseca od svog debija u Veneciji.

Film koji se bavi poreklom lika, koji je verovatno najveći fenomen proistekao iz stripova, prvo je pokorio Venecijanski festival i već nakon toga postao glavni favorit za osvajanje Oskara u nekoliko kategorija. Za nešto više od dva meseca bioskopskog života, “Džoker” je zaradio 1.056 milijardi dolara i tako postao najprofitabilniji strip film ikada sa zvaničnim budžetom 62.5 miliona dolara, što je rast od skoro 17 puta. Istovremeno je i jedan od najgledanijih, ako ne i najgledaniji art house film.

Da, “Džoker” je za kratko vreme svakako mnogo toga postigao, ali ono što je najzanimljivije domaćoj publici je da je ovaj film najgledaniji strani film u istoriji Srbije. Njega je pogledalo više od 300.000 gledalaca što je najviše od 2006. otkada je Srbija nezavisna država. Samim tim je i strani film sa najvećom zaradom na bioskopskim blagajnama u Srbiji. 

Kako je Džoker postao najgledaniji strani film u Srbiji? 

Naš poznati dramaturg i scenarista, Dimitrije Vojnov veruje da je “Džoker” uspeo da privuče publiku najrazličitijih godišta, estetskih svetonazora i da postane popkulturni fenomen koji se mora iskusiti u bioskopu što se vrlo retko dešava.

,,Uspeh filma “Džoker” u našim bioskopima je nešto nesvakidašnje pre svega zato što je uspeo da mobiliše mnogo širu publiku od one kojoj bi ovakav naslov po samoj genezi intelektualne svojine na kojoj je nastao bio namenjen. U tom pogledu, “Džoker” ne samo da je najgledaniji strani film od raspada države do danas, već je ove sezone to ključni i najvažniji bioskopski događaj kod nas i film koji je imao najdalekosežniji uticaj na javnost u najširem smislu. Uspeh se desio jer je reč o vrhunskom filmu, umetničkom delu koje je uspelo da ponudi jedno preispitavanje filmske estetike i stanja u društvu, i da iza lika Džokera zapravo sakrije jednu jako ozbiljnu priču o gorućim problemima kojih je publika željna, ali ne dolaze u bioskop. Praktično, “Džoker” je mudno iskoristio teror superherojskog filma i strip ekranizacija da Džokerovim imenom razbije blagajnu, ali je u samoj sali ponudio nešto što su nekada nudili autori poput Skorsezea, na kog i sam film referiše. Slično bojama klovna kojima Džoker krije svoj pravi lik, ovde je njegovo ime iskorišćeno da bi spustilo gard gledalaca i onda ih savladalo”, ističe Vojnov za Strip Blog. 

POVEZANO: Džokerovsko pitanje

Filmski kritičar i pisac, Đorđe Bajić, zaključuje da je publika očigledno odlično prepoznaje tu mračnu stranu filma i da je to ono što je privlači.

,,Artur Flek u tumačenju Hoakina Finiksa je poput tempirane bombe, a takav je i svet u kome živimo. Bogati su sve bogatiji, dok su siromašni obespravljeni i gurnuti u beznađe i ludilo. Tod Filips to sve prikazuje u svom filmu kroz suštinski univerzalnu priču sa kojom se može poistovetiti većina. Naravno, planetarni uspeh „Džokera“ se dogodio i zahvaljujući čisto umetničkim faktorima. Gluma i muzika su, na primer, maestralni, ali je priču dodatno pogurala ta sveprožimajuća aktuelnost kojom odiše svaki kadar. Lik Džokera tu dođe kao svojevrsni ventil za sve frustracije koje su se decenijama gomilale u ljudima. Zato anarhistički intonirano finale mnogi doživljavaju kao katarzu, a poludeli Džoker postaje pobunjeni proleter XXI veka, predstavnik poniženih i uvređenih i njihov osvetnik”, objašnjava Bajić za Strip Blog. 

Novinar i strip kritičar, Nikola Dragomirović misli da tajna Džokerovog uspeha kod nas, a i u svetu, leži u tome da to i jeste i nije film baziran na stripu. 

,,Naravno, Džoker jeste lik iz stripa, ali film je koncipiran po tome da funkcioniše samostalno, te je privukao raznoliku publiku koja inače izbegava blokbastere tipa Osvetnika ili Lige pravde. Ovde je na delu jedno izvrsno potonuće lika u psihijatrijsku patologiju, čiji ishod ljudi povezuju sa Džokerom kao opštim mestom u popularnoj kulturi. Pritom, izvrsne kritike i dobar glas o kvalitetu filma su zainteresovali ljude. Tako da bi uspeh Džokera bio približan i ako se oduzme njegova korelacija sa stripom, i bio bi skoro podjednako uspešan i da je prosto film sa naslovom “Artur”, na primer. Pravi uspeh je u tome što je ujedinio dva profila gledalaca – onih koji su ga gledali zbog veze sa stripom, i onih koji taj žanr inače izbegavaju, ali cene dobru i mračnu priču”, navodi Dragomirović za Strip Blog.

Jedini put kada se u stripu neko dotakao Džokerovog porekla i nastanka, bio je Alan Mur u, danas kultnom naslovu, „Betmen: Ubistveni Vic“. „Betmen: Ubistveni Vic“ je čitaocima u Srbiji dostupan zahvaljujući izdavačkoj kući Phoenix Press.

Kako se Džokerovo stripovsko poreklo kotira na našoj strip sceni i šta ta priča donosi čitaocima? 

,,Ubistveni vic je naš daleko najprodavaniji strip za kojim potražnja ne jenjava i nakon osam godina od izdavanja. On s pravom nosi epitet kultnog stripa jer je, pre svega, Alan Mur genije koji je, zajedno sa Brajanom Bolandom, u manje od 50 stranica uspeo da stvori koncentrovani kvalitet teksta i crteža. Ubistveni vic je strip u kojem je detaljno prikazano silaženje s uma Betmenovog najvećeg neprijatelja Džokera, njegov ulazak u život mračnog viteza i njemu bliskih ljudi. Paralelno sa uništavanjem sve čega se dotakne, Džokera vidimo i u njegovom “bivšem životu”, pratimo njegove male svakodnevne borbe i čak navijamo za njega. Pa skoro do samog kraja…”, za Strip Blog ocenjuje Goran Zečević, urednik izdavačke kuće Phoenix Press.