Zagor iz našeg sokaka: NASLEDNIK IZ KLARK SITIJA

Bila je subota i približavalo se veče, doba kada se kauboji sa obližnjih rančeva okupljaju na svoje redovno ludovanje. Ustao je sa kreveta i bacio pogled kroz okno prozora.

Tama još nije ni nagovestila smenu sa svetlošću, a nekoliko grupica kauboja se već pojavilo u gradu. Zagor je rešio da odmah obiđe sva tri salona, koliko ih je inače i bilo u Klark Sitiju. Želeo je da priupita kauboje, pre no što ih savlada alkohol i kockarska groznica, o čoveku kojeg je tražio, Tomasu Balardu.

Izašao je iz svoje hotelske sobe, lagano sišao niz stepenice i otpozdravio  čoveku koji je radio na recepciji. Rešio je da prvo poseti salon preko puta hotela po imenu „Crna mamuza“.

• Zadržao sam se duže nego što sam planirao. Čiko je u Plezent Pointu sigurno već potrošio sav novac koji sam mu ostavio i pitanje je trenutka kada će se uvući u neku nevolju – razmišljao je Zagor izlazeći na dugački natkriveni trem hotela.

Stupio je na ulicu i laganim korakom prilazio salonu. Kada je bio nadomak ulaza, iz sjaja zalazećeg sunca zviznulo je olovno tane i njegov topli dah gotovo da ga je dodirnuo po licu. Zagor se munjevito bacio na zemlju odbacujući sekiru, jer je znao da mu neće biti potrebna u ovom trenutku. Bio mu je potreban „kolt“, a njega je izvukao i pre no što mu je telo dodirnulo tlo ulice. Drugi metak se zario u zemlju nedaleko od njegovog ramena i sasuo mu prašinu u oči.

Strelac se nalazio na krovu hotela iz kog je upravo izašao. Puška u strelčevim rukama je bila uperena ka Zagoru kada se začuo i treći hitac. Ležeći na stomaku Zagor je instiktivno pritisnuo okidač revolvera. Već narednog trena silueta na krovu hotela je čudno poskočila. Dugačka puška se skotrljala niz krov, a  strelac se pognuo napred sa ogromnom crvenom mrljom na košulji. Uz tup prigušen zvuk njegovo telo je palo na zemlju.

Zagor je ležao još nekoliko trenutaka, a kada se uverio da strelac nije imao pomoćnika, ustao je, otresao prašinu sa sebe i krenuo prema telu napadača.

Okupljeni radoznalci još uvek su se osvrtali da bi proverili je li opasnost prošla. Zagor je među tim nepoznatim licima uočio i jedno poznato.

• Znate li tog čoveka? – upitao je Zagor šerifa Morta Simpsona.
• Smutljivac po imenu Džesi Vejler za kojim niko neće plakati – odgovorio mu je šerif, a zatim se okrenuo ka svom pomoćniku:
• – Grejdi, sredi ovaj nered. Ja ću sa Zagorom biti u našoj kancelariji.

Samo desetak minuta kasnije prijatan miris kafe je preplavio prostor šerifove kancelarije dok je ovaj sipao toplu crnu tečnost u limene lončiće.

• Nemam baš odgovarajući pribor za posluženje kafe – primetio je šerif.
• – Moraćemo se malo odreći luksuza i upotrebiti ono što nam je na raspolaganju.
• Ne bi se moglo reći da sam ja navikao na luksuz – odgovorio mu je Zagor.
• – Ne sećam se kada sam poslednji put spavao četiri uzastopne noći u krevetu, pa još u hotelu.
• Dobro, da pređemo mi onda na činjenice – zazvučao je službeno šerif Simpson koji je osetio da bi početak razgovora mogao da se pretvori u neobavezno ćaskanje.
• – Ti si, Zagore, došao pre četiri dana u Klark Siti i odmah potražio šerifov ured. Tu si, što je normalno, pronašao mene. Pitao si me kako možeš da nađeš čoveka po imenu Tomas Balard, na šta sam ti ja odgovorio da čovek sa tim imenom ne postoji u ovom gradu.
• Sve je istina, sem da u ovom gradu ne živi taj Tomas Balard – iskoristio je Zagor pauzu u šerifovom monologu.
• – On živi ovde, ali verovatno pod nekim drugim imenom i ne želi da ga pronađem. O tome svedoče ovi napadi na mene.
• Četiri napada za četiri dana – konstatovao je šerif.
• – Prvog dana, odnosno noći, neko je pucao na tebe iz tame sporedne ulice. Srećom je promašio. Drugog dana su te u štali napala dvojica lokalnih siledžija s namerom da te pretuku, samo što su na kraju oni izvukli deblji kraj.
• Siguran sam da su hteli mnogo više – zaključio je Zagor.
• – Da sam u pravu, govore nož i vile koje su potegli na mene.
• Dobro, bilo kako bilo, trećeg dana je u Klark Siti dojahao zloglasni revolveraš i ubica Teo Kinkejd. Ispostavilo se da je dvoboj sa tobom bio razlog njegovog dolaska. Sva sreća pa je tvoja sekira bila brža od njegovog revolvera. Čim mu je doktor Kinzi sredio smrskano rame,  posramljeno je napustio grad.
• A ovo što se dogodilo pre pola sata bio je četvrti napad – rekao je Zagor.
• – Siguran sam da nije i poslednji.
• I ja verujem u to.
• Verovatno već noćas. Kladim se da će taj nitkov pokušati lično da se uvuče u moju sobu kroz prozor, preko hotelske terase i tako me najzad otpremi na drugi svet.
• Hoćeš da postavim svog pomoćnika da stražari ispred tvog prozora?
• Ne, jer bi ga to odvratilo od namere, a ja baš želim da to uradi kako bih na kraju završio ono zbog čega sam došao.
• U redu, Zagore, tako će biti. Ali, ako se ništa ne desi, moraću da te zamolim da ujutru napustiš Nerado to činim, ali ovoliko zbrke nismo nikad imali, ne u četiri dana, nego u četiri godine. To je previše za ovaj grad. Ljudi su postali nervozni, gledaju se međusobno sa podozrenjem, nekim pritajenim besom i samo čekam kada će početi da se ujedaju.
• Potpuno Vas razumem, šerife Simpson – rekao je Zagor i ustao sa svoje stolice – Obećavam da ću, ako se noćas ništa ne dogodi, sutra ujutru osedlati konja, pozdraviti se sa Vama i napustiti Klark Siti.
• Hvala ti, Zagore. Nego, nikad mi nisi rekao zašto tražiš tog Balarda.
• Neka to ostane moja mala tajna. Bar do sutra – rekao je Zagor ispijajući poslednji gutljaj kafe.

Te večeri Zagor je obišao sva tri salona. Raspitivao se za Tomasa Balarda i dobio isti rezultat. Nula! Niko nikad nije čuo za njega. Zagor i nije očekivao ništa drugo.

Vratio se u svoju hotelsku sobu, a čovek sa recepcije mu je doneo tri dodatna jastuka i jedan prekrivač. Jastuke je poređao po krevetu i pokrio ih prekrivačem, tako da je izgledalo kao da neko spava. Sebi je namestio ležaj na podu pored kreveta sa strane suprotne prozoru kojeg je malo odškrinuo. Ugasio je svetlo i ispružio se na improvizovanom ležaju. Sada mu je ostalo samo da čeka.

Ponoć je uveliko prošla kada ga je šum vratio iz polusna. Neko je širom otvarao prozor s namerom da uđe u sobu. Ruka mu je refleksno stegla držalje kamene sekire.

Nepozvani gost se sa nožem u ruci približavao krevetu. Kada je došao do njega, ruka s nožem se podigla, a onda snažno spustila tamo gde je trebalo da bude Zagor. Napadač je to ponovio nekoliko puta, a onda sa užasom primetio da njegov nož nije nailazio na otpor kakav bi trebalo da pruža ljudsko telo. Zbacio je pokrivač sa kreveta i zabezeknuto posmatrao jastuke na mestu gde je trebalo da se nalazi Zagor.

• Mene tražiš? – upitao je Zagor pomaljajući se sa druge strane kreveta.

Nepoznati je nekoliko trenutaka otvorenih usta i širom raširenih očiju posmatrao Zagora, a zatim napravio pokret koji je odavao njegovu nameru da baci nož ka Gospodaru Darkvuda. No, Zagor je bio brži. Iz njegove ruke je poletela sekira koja je pogodila napadačevu nadlakticu. Uz  jauk, tajanstveni napadač je ispustio nož. Istog trenutka Zagor je preskočio krevet i da bi predupredio još neki napadačev pokušaj, pesnicom ga tresnuo posred lica. Ovaj  se zateturao unazad, zapeo o izbočinu na podu i ispao kroz prozor na terasu hotela, odakle je i došao.

Ležeći na terasi ispod prozora, nepoželjni gost je nestao iz Zagorovog vidnog polja. Desna, povređena ruka mu je bespomoćno visila pored tela. Bio je primoran da revolver uhvati levom šakom. Nepoznati je već nišanio ka Zagoru, ali je ovaj ipak prvi povukao oroz. Metak ga je pogodio u pleksus. Nepoznati se uz snažan krik  previo, ali ipak ostao na nogama. Teturao se kao šepavi majmun i uskoro ponovo podigao svoje oružje. Zagor nije imao izbora. Njegov mornarički kolt je još jednom rignuo vatru. Metak je uz tup udar pogodilo napadača u grudi  i odbacio ga unazad. Leđima je pao na ogradu terase koja se pod njegovom težinom slomila. Nepoznati je završio, uz snažan tresak i poveći oblak prašine, na glavnoj ulici Klark Sitija. Zagor je skočio sa terase i, vešto se prizemljivši, našao u blizini svog napadača.

Neželjeni gost ležao je u prašini glavne ulice Klark Sitija. Preplavili su ga tamni talasi bola, a u glavi mu se mutilo. Osećao je kako mu se krv sliva niz grudi i stomak. Sa neskrivenom mržnjom je posmatrao Zagora, koji je kleknuo jednim kolenom pored njega. Iza Zagora se naziralo još nekoliko ljudi koje je ova pucnjava probudila. Među njima  bio je i šerif Mort Simpson.

• Tomas Balard, pretpostavljam – naslućivao je Zagor
• Da, ja sam Tomas, gade – procedio je kroz zube do tada za Zagora nepoznati čovek.
• Možeš sada naplatiti nagradu sa poternice koja je raspisana za mene…
• Poternicu? – začudio se Zagor. –
• Ne znam ja ni za kakvu poternicu i nisam lovac na nagrade.
• Pa kog si me vraga onda tražio? – bio je iznenađen Balard.
• Vidiš, tvoj ujak Morgan je preminuo i ostavio tebi i tvojoj sestri popriličan imetak – dao se u objašnjavanje Zagor.
• A tvoja sestra, Nensi Balard,  zamolila me da te pronađem i dovedem kako biste podelili novac i i
• Dođavola, pa zašto nisi tako rekao šerifu? Ne bih se skrivao i…
• I pokušavao da me ubiješ…
• Pa, mislio sam…
• Da je zbog poternice. Jadniče, ta poternica je davno povučena. Niko te ne goni, pa ni zakon.
• Zašto onda…? Ona ti je rekla da me ubiješ?
• Ni slučajno… Međutim, kada su usledili tvoji pokušaji da me ubiješ, shvatio sam da imam posla sa nitkovom. A, vidiš, tvoja sestra je mlada, dobra, nežna i lepa devojka koja veruje svakom. Ti bi kad- tad, u to sam siguran, pokušao da dođeš do svih para i celog imanja, a ona bi pritom verovatno stradala. E, zato sam pustio da se stvari odvijaju onako kako su se odvijale.
• Proklet bio… – uspeo je još da izusti Tomas Balard i ispustio poslednji dah.
• Je li on možda bio uvaženi građanin Klark Sitija? – upitao je Zagor šerifa Simpsona.
• Moglo bi se tako reći – usledio je odgovor.
• – Zvao se Klint Voker i bio vlasnik prodavnice oružja i štale u kojoj si ostavio svog konja. Nego, je li istina ono što si govorio o njegovoj sestri?
• .. Moj prijatelj Džimi gitara zamolio me je da pomognem devojci i upozorio me da Balard nije nimalo dobronameran tip.
• Mislim da si dobro postupio. Šta sada nameravaš?
• Ništa posebno. Da odspavam ostatak noći i deo jutra, a onda da napravimo oproštajni doručak, pa da odjašem iz Klark Sitija.
• Spremiću ti dokumenta, u kojima piše da Tomas više nije među živima, da poneseš toj devojci – rekao je šerif Mort Simpson i okrenuo se ka svom pomoćniku.
• – Grejdi, sredi ovaj nered. Zagor i ja odosmo u krevet.
• Molim? – bio je preneražen Grejdi, a oči su mu odjednom postale veličine šolje za belu kafu.
• Svaki u svoj krevet! – grmnuo je šerif.
• – Idiote!

Tog jutra Zagor je doručkovao sa šerifom Mortom Simpsonom, preuzeo dokumenta i napustio Klark Siti. Dok se udaljavao na konju, šerif i njegov pomoćnik Grejdi dugo su ga pratili pogledom. Kao da su sa Zagorom ispraćali i srtepnju na koju ovaj miran gradić nije navikao.

• Dok je ovakvih momaka, biće i nade za ovu prokletu divljinu – rekao je šerif zagledan ka horizontu na kome se još samo nazirala silueta konjanika.
• Hoćemo do „Crne mamuze“, da speremo prašinu iz grla? – dobacio je pomoćnik, ne hajući mnogo za ono što je šerif

Autor: Strip scenarista Svetozar Obradović