Autorski strip u Srbiji: Borba sa strip vetrenjačama

Nerazvijeno tržište i mali broj čitalaca su uzrok niske zastupljenosti autorskog stripa

–Ostvario mi se dečački san, a to je da izađem iz stana i na prvoj trafici kupim svoj strip, ističe autor stripa „Zanimljiva geografija“ Velibor Stanojević. „Zanimljiva geografija“ je prvi strip domaćih autora koji se ove godine našao na stranama najpopularnijeg časopisa devete umetnosti, jedini je problem što se on pojavio u decembraskom broju Stripoteke. U Srbiji egzistira mnoštvo izdavačkih kuća koje su na pravi način učinile ono što je bilo neophodno u našoj zemlji za strip uopšte, vratile su ga na trafike i time nastoje da se bore sa nerazvijenim tržištem i malim brojem čitalaca. Pored Veselog četvrtka i Darkvuda, kuća okrenutih gotovo u potpunosti italijanskim, francuskim i japanskim licencama, imamo Sistem Komiks i novosadski Komiko koji izdaju autorske stripove domaćih i stranih autora, zatim Besna kobila, Makondo i druge. Strip festivali se održavaju u gradovima naše zemlje, ali najveći festival od njih je Salon stripa u Beogradu.

–Gledam na autorsku strip scenu kao na čudo neviđeno, ističe autor „Zanimljive geografije“ Marko Stojanović dodajući da danas maltene niko ne honorariše strip u Srbiji, a opet, imamo više nego ikad kvalitetnih autora, strip izdavača, festivala stripa, ulaganja u strip su nepostojeća, a rezultati vrhunski.

U našoj zemlji postoji mnoštvo talentovanih pojedinaca, koji rade na svetskom tržištu stripa. Međutim, oni su uglavnom okrenuti radu za licencu, jer je prema rečima našeg istaknutog umetnika Branislava Kerca, “posao za licencu je posao kao posao, a autorski strip je autorski strip”, tako da autor mora da misli od čega će da živi. S obzirom na to da većina autora ili izdavača gleda na srpsku strip scenu, kao na scenu nekolicine entuzijasta koji se bore sa vetrenjačama, onda u takvu grupu možemo svrstati i strip kritičara Pavla Zelića, scenaristu stripa „Družina Dardaneli“, jedinog autorskog ostvarenja, koje je doživelo i drugo izdanje nakon, u potpunosti rasprodatog prvog. Međutim, i ovo ostvarenje je kao i mnoga pre njega, svoju slavu steklo prvo u Francuskoj, a tek nekoliko godina potom i u Srbiji.

-Preko četrdeset strip autora iz Srbije sa velikim ili čak ogromnim uspehom radi za francuske izdavače, ističe Zelić dodajući da smo mi najuspešnija strana strip sila koja nastupa na tom tržištu. Ipak, to je ne prepoznaje ni u našoj zemlji, a i pored svega, u Francuskoj su to ipak teme koje forsiraju urednici i isključivo francuski scenaristi tako da ima jako malo autorskog upliva u svemu tome, iako je komercijalni rezultat impozantan. Kao i u svemu drugom, nedostaje sredstava da se podrže autori, a samo tržište je premalo da im obezbedi egzistenciju. Imamo vrsne scenariste svetskog kalibra, ali ne i slobodnih crtača da mogu da ih isprate.

Projekti bez temelja

Od projekata nabrojanih u prvom pasusu, svakako treba izdvojiti Međunarodni salon stripa organizovan od strane Srećne galerije Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Međunarodni salon stripa, kao najveći festival ove tematike u Srbiji, okuplja kako domaće tako i strane autore različitih strip ostvarenja. On (salon stripa) se održava redovno svake godine od četvrtka do nedelje u poslednjoj septembarskoj sedmici. U ta četiri dana trajanja, održavaju se radionice, predavanja, izložbe i dodeljuju se nagrade. Osnovni motiv za organizovanje ovakvog jednog salona je afirmacija domaćih strip autora, domaćeg strip izdavaštva, revalorizacija stvaralaštva od početaka do današnjih dana i popularizacija stripa u zemlji kao i srodnih umetnosti poput animiranog filma i ilustracije. Naravno, bez ličnih zalaganja njegovih (misli se na salon stripa) organizatora ova manifestacija, na kojoj je Sistem Komiks poneo nagradu za najboljeg izdavača domaćeg stripa, bi se teško mogla ostvariti.

–Srećna galerija je već godinama ključno mesto za strip izložbe, ističe ovogodišnji član žirija Pavle Zelić dodajući da Salon stripa, najveća manifestacija devete umetnosti kod nas uz Balkansku smotru mladih strip autora u Leskovcu, nudi preko potrebnu priliku da se domaći strip plasira u ozbiljne umetničke krugove. Izložbe, katalog i naravno i pre svega konkurs i nagrade predstavljaju motivaciju nebrojenim autorima da stvaraju, jer makar ovde postoji šansa da njihova dela budu viđena. Selekciju pravi žiri i kustosi i iako postoji mnogo stranaca koji učestvuju na konkursu, ipak dominira srpski strip.

Podsećamo da je upravo na ovogodišnjem Međunarodnom salonu stripa, kratki strip „Zanimljiva geografija“ autora Marka Stojanovića i crtača Velibora Stanojevića, osvojila priznanje i nagradu „Stripoteke“, time ostvarivši mogućnost za objavljivanje ovog komada u tom magazinu. Međutim, upravo se to neretko postavlja kao jedan od problema, da se kratki stipovi nemaju gde objaviti, jer iz komercijalnih razloga u ovdašnjim strip časopisima bez nagrade to nije moguće.

-Eto imamo primer „Zanimljive geografije“, objavljene u decembarskom broju Stripoteke, časopisa kojeg ove godine uređuje izdavačka kuća Darkvud, podseća Milan Jovanović urednik izdavačke kuće Darkvud ističući da je želja i neostvarena ambicija njegove izdavačke kuće da se domaći autori više afirmišu u zemlji. Čitalačka publika je edukovana i okrenuta stripu, fali samo novac, kako bismo pokrenuli jaču autorsku scenu.

Naravno, važan projekat koji traje skoro cetvrtinu veka, a pomaže afirmaciji i učenju načina za stvaranje stripa jeste škola stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“. Ovu svojevrsnu školu vodi Vladimir Vesović umetnik i član strip udruženja, Udruženja strip umetnika Srbije. Škola se pohađa vikendom, subotom su predavanja smeštena u Dečijem kulturnom centru, a nedeljom u zgradi Eipiksa na Dedinju.                     

Anketa

U anketi sprovedenoj elektronski, putem interneta, a u cilju saznavanja gledišta na pitanje „Da li je prema vašem mišljenju autorski strip domaćih autora dovoljno zastupljen u našoj zemlji“, od 108 ispitanih građana 90,75 procenata je negativno odgovorilo na postavljeno pitanje. Od ispitanih građana 72,40 odsto je u kratkom obrazloženju napisalo da je najverovatniji razlog za ovakvo stanje ekonomska neisplativost takvih izdanja. Oko 9.25 procenata je odgovorilo potvrdno ili da je zastupljenost domaćeg stripa u ravnoteži sa stranim ostvarenjima.

-Moraćemo da se iselimo iz ovog prostora, naglašava predavač Vesović dodajući, baš sam se radovao proslavi dvadesetpetogodišnjice škole u ovom prostoru, ali firma, koja nam ga je ustupila, se širi, tako da se mi selimo odavde.

Prostor u prizemlju bele vile iznad Četvrte beogradske gimnazije, predstavljao je prvi umetnički atelje, sa bibliotekom. Jedna od želja predavača Vladimira Vesovića je bila da se u tom prostoru, finansiranom jedino od članarine učenika, napravi svojevrsna biblioteka stripa u kojoj će posetioci moći da pronađu šta im odgovara između preko tri hiljade naslova na nekoliko jezika i uživaju. Međutim taj projekat je ostao bez temelja pošto se škola „Đorđe Lobačev“ seli iz tog prostora.

–U školi učimo naše polaznike onome što njih interesuje, predočava Vesović. Naravno pored stripa koji je bio osnovna ideja, imamo i ilustraciju i koncept art. Od umetnosti se ne živi i svakako se umetnici moraju snalaziti, ali ilustracija je nešto drugo. Razume se da ilustrator mora da bude izuzetan da bi ga neko pozvao da mu ilustruje knjigu, ali je to posao od kojeg može da se zarađuje. Što se stripa tiče naravno da ću predložiti i založiti se za sve što je pre svega završeno i urađeno, takođe i kvalitetno. Ali danas je malo celovitih radova, sve su to kratki stripovi, a da bi uspeli na tržištu ili se zaposlili negde izvan zemlje morate da uradite neško kako bi vas mogli videti.

Ekonomija je ekonomija

Izdavačkim kućama je zbog njihove prvobitne uloge i radi opstanka na tržištu ekonomski profit osnovni motiv. Bez njega nije moguće kupovati, objavljivati, niti proširivati svoju ponudu i kvalitet usluga novim izdanjima. Uglavnom kriterijumi koji se navode kao osnovni za izdavanje nekog dela su njegova celovitost i kvalitet, naravno i da li postoji neko ko će to da čita. Što nam govori da malo i usko tržište, odnosno nedostatak čitalačke publike, predstavlja osnovni problem domaćeg autorskog stripa.

-Izdavači nemaju specijalne uslove, kao i uvek, prvi uslov je kvalitet, a drugi komercijalna isplativost, podseća urednik izdavačke kuće Darkvud Milan Jovanović. 

Međutim, kada dođemo do ovog drugog tržište nameću se teško premostive granice. U skladu sa ekonomskom situacijom, honorari su mali i crtači se radije okreću ilustraciji, video-igrama i inostranim izdavačima. Scenaristi pak funkcionišu na čistom entuzijazmu i ne uspevaju da žive od bavljenja stripom. Jednostavno, ono što se ne prodaje, ne može se štampati. Zato su nekada bili zaduženi veliki državni izdavači, čime je država afirmisala dragoceni rad manje komercijalnih autora. Danas, nažalost, toga nema, a pomoć države ponekad izostaje čak i u najosnovnijem obliku, putem bibliotečkih otkupa. Primera radi, pre 4-5 godina, Darkvod je sa 18 naslova konkurisao za godišnji otkup knjiga. Na konkursu je prihvaćeno 16 naslova, a među dva koja su otpala bio je i strip „Čuvari zaboravljenog vremena” Vujadina Radovanovića i Miroslava Marića, dvojice istaknutih domaćih autora. Radi se o autorskom stripu visokog kvaliteta, naglasio je Jovanović.

Urednik novosadske izdavačke kuće Komiko Vuk Marković, ističe kako srpski izdavači godinama unazad objavljuju radove domaćih autora, što je prema njegovom mišljenju za izdavače skuplje nego da kupe licencu nekog stranog izdavača, a pritom je prodaja mala. Mada, sve što je bilo kvalitetno i završeno u poslednjih dvadeset godina objavljeno je, naglašava Marković.

Jedina institucija zadužena za strip umetnost u našoj zemlji je Ministarstvo kulture, mada od njega (misli se na Ministarstvo kulture) nismo uspeli da dobijemo izjavu, zbog velikih obaveza koje Ministarstvo ima pred kraj godine.

Međutim, budžet Ministarstva kulture za tekuću 2016. godinu iznosio je svega 0.6 procenata budžeta Republike Srbije. Tako da Ministarstvo kulture nije u stanju da rešava većinu problema u okviru svoje nadležnosti. Ove godine su konkursi za (su)finansiranje projekata objavljeni krajem februara, i tada su oni koji su nastojali dobiti pomoć od Ministarstva to mogli učiniti.

-Izdavačke kuće i oni koji se bave stripom poput izdavačke kuće Darkvud, se prijavljuju na konkurse sa izrađenim projektima i tako dobijaju novac od Ministarstva kulture, to je ono što se radi, saznajemo iz poverljivih izvora bliskih Ministarstvu kulture.

Konkurs

Pravo učešća na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz budžeta Republike Srbije imaju:

Ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u Republici Srbiji i izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije Republike Srbije.

Pravo učešća na ovom konkursu nemaju ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, koji se finansiraju shodno članu 74. Zakona o kulturi.

–Njih to uopšte ne interesuje, objašnjava Vladimir Vesović naglašavajući, čak i kada smo imali direktnu vezu tamo nismo mogli ništa učiniti, tako je nažalost. Mi kroz udruženje ne možemo ništa da uradimo, jer smo mlado udruženje i nemamo mogućnost da tražimo od države ovo ili ono. Dobijemo pare za godišnju izložbu i to je to uglavnom.

Kako docrtati rešenje

Pored mnogobrojnih pokušaja i predanog rada entuzijasta na stripu, i pored velikog broja različitih projekata kojima bi se moglo povećati tržište autorskog stripa, ipak pomoć nadležnih izostaje, tako da rešenja ostaju samo u nacrtu ili u glavama naših sagovornika.

-Jedno od rešenja bi moglo da bude sistemsko ulaganje države u strip, i domaća izdanja, ističe autor Milan Stojanović dodajući, kao i okretanje institucija srpske kulture kao što su Politikin zabavnik i Stripoteka i drugih, strupu. Država Srbija bi mogla da pomaže svako izdanje, kao i na primer da propiše kvotu kako svaki strip izdavač mora da izdaje najmanje dvadeset procenata domaćeg autorskog stipa u svojoj izdavačkoj kući, što bi verujem učinilo čuda za autorski strip.

Podsećamo da u našoj postoji nekoliko časopisa koji se bave stripom, a neki od njih su Politikin zabavnik, Stripoteka, Kiša. Međutim, u ovim časopisima je procenat zastupljenosti domaćih autora minimalan, o čemu govori i podatak da je u novom decembarskom broju Stripoteke, koju uređuje izdavačka kuća Darkvud, objavljen prvi strip srpskih autora ove godine. Primer dobre prakse pronalazimo u elektronskoj formi, srpske internet stranice svetstripa.org.rs, koji objavljuje domaće stripove i hrvatskog sajta MojStrip.com, koji izdaje radove hrvatskih autora. Takođe imamo i primer internet magazina Helly Cherry koji u Srbiji objavljuje stripove domaćih autora.

-Rešenja mogu doći isključivo intervencijom države, predočuje scenarista Pavle Zelić. Mi kroz udruženja i autorske izlete radimo sve u našoj moći, ali dok nema organizovanog nacionalnog pristupa sve su to usamljeni pokušaji koji se brzo iscrpe. Naravno da je za jednu vrednu i univerzalno priznatu scenu neophodno da se pomogne kroz državne i međunarodne projekte, jer jedino tako možemo očekivati nove radove i autore, a pritom je u pitanju minimalna investicija kada se poredi recimo sa filmom.

Sistemskim ulaganjim države u strip preko projekata koji bi bili finansirani budžetskim sredstvima, dobilo bi se mnogo. Naravno da treba poraditi i na samom statusu koji strip ima u samom pogledu na kulturu, a pre svega na književnost. U Francuskoj je od pre petnaest godina strip izjednačen sa književnošću, što devetoj umetnosti u mnogome doprinosi. Tako da u Francuskoj postoji sada veliki broj izdavača, a strip je postao i komercijalan i umetnički, što je na korist svima, kako čitaocima koji imaju veliki izbora, tako i autorima sa većom potražnjom i okvirom delanja, naravno i izdavačima u raznovsrnosti ponude i samoj Francuskoj, jer je strip postao veliko izvozno sredstvo.

-Kada bi kod nas rekao nekome da prizna strip kao književnost nasmejao bi se, iako je kod nas strip dosta priznat naglašava Vladimir Vesović. Teško da se ovde nešto može poboljšati, jer to zavisi od izdavaštva, a oni nemaju finansije da pomažu autorski strip više nego što rade. Mladih talenata ima sve više, ali se retko odlučuju da nešto rade, jer nema honorara.

Svakako je sledeći korak napretka u devetoj umetnosti intervencija državnih institucija, Ministarstva kulture i njihovog sistematskog ulaganja. Takođe, ako se ovakva ulaganja i intervencija ne ostvari, ne možemo govoriti o nekom kraju ove umetnosti i stvaralačke delatnosti na čijem smo polju izuzetno jaki prema rečima naših sagovornika, pošto stalno i iznova dolaze nove generacije i stvaraju se novi pomaci. Ali bi ta intervencija na polju proširenja tržišta omogućila čitaocima okrenutim ka stripu da dobiju širok spektar ostvarenja, naravno izdavači bi mogli imati raznovrsniju ponudu i ona bi bila kvalitetnija usled povećane konkurencije. 

Takođe bi i umetnicima i scenaristima prostor bio otvoren i imali bi mnogo više mesta za iskazivanje svog kvaliteta. Na kraju bi i država od toga imala svoj deo, povećalo bi se tržište i izvoz, a primer bolji od Francuske je Japan, čije se mange prodaju na gotovo svakom kiosku u našoj zemlji.

Nakon svega toga, možemo da pretpostavimo da ne bismo imali umetničke gastarbajtere, i da bismo mogli afirmisati svoju već mnogima poznatu školu stripa. Naravno, na kraju bi prestala i borba sa strip vetrenjačama.

Objavljeno 08. januara 2017. godine na portalu Beogradska nedelja.