“Put u Tulum” je popločan nepovezanim mislima slavnog režisera!

Prikaz stripa “Put u Tulum” scenariste Frederika Felinija i crtača Mila Manare u izdanju Belog puta

U rodnoj Italiji (rodio se u Riminiju) važio je za kritičara društvenih dešavanja, svojim filmovima je oponašao društvene devijacije, ekonomsku propast prosperiteta i neugledne pokazatelje italijanskog društva. Sa druge strane u Sjedinjenim Američkim Državama držan je za najpoštovanijeg reditelja iz Evrope, čija je popularnost bila doista velika. 

Pročitajte: Strah od nepoznatog vodi u nesigurnost

Njegovi filmovi “Ulica” (1954), “Kabirijine noći” (1956), “Sladak život” (1960), “Osam i po” (1968), “Amarkord” (1973) i “Felinijev kazanova” (1976) će svakako ostati upamćeni, ne samo zbog toga što su svi, ovde nabrojani filmovi dobili nagradu “Oskar” za najbolji strani film, već će se javnost sećati i njegovih drugih filmova, nekih možda i boljeg kvaliteta od nagrađenih. Međutim, jedna priča je mogla ostati potpuno skrajnuta da nije bilo crtača Mila Manare. 

Priča oko saradnje slavnog reditelja i velikog strip crtača počela je 1986. godine kada je u Koriere dela sera prvi put objavljen “Put u Tulum” Federika Felinija. Spomenuti časopis je dao podnaslov “Prvi put veliki režiser govori o svom sledećem filmu”, ali je to Felini demantovao u poslednjem, šestom nastavku priče. Upravo je tu Felini naveo kako je imao potrebu da priču objavi, da se putovanje zaista i dogodilo, ali je on sve to ispričao sa malo više slobode. Felini je želeo da napravi priču o čoveku koji nikada ništa nije imao da da, o čoveku koji uistinu nikada nije ni postojao, o tipičnom Italijanu.

Kako je sam Felini naveo, jednog dana je došao Milo Manara, crtač neverovatnog nadrealizma u realističnim prikazima stvarnosti, sa izraženim erotičnim fantazijama, i upitao ga da naprave strip od “Puta u Tulum”, na šta je režiser pristao, a sve to je shvatio kao veliki izazov. Manara je strip crtač poznat po svom realističnom crtežu i izraženom, jasnom ženskom aktu na kojem insistira, te je zbog toga poznat kao fantastični crtač erotičnih situacija. Pozant je po stripovima “Odiseje spoznaje”, “Bordžije”, “Karavađo”, “X-žene”, “Gaučo”…

Priča stripa govori o bajkovitom putovanju u magični grad Tulum, sa filmskom ekipom koja se susreće sa mnogim fantastičnim situacijama snimajući Felinijev film. Zapravo sve što se dešava je radnja njegovog filma, velika metafora, koja najviše podseća na nekontrolisane misli koje se roje u glavama ljudi kada kreativno razmišljaju. Radnja, potpuno nepovezane likove vodi svuda u gotovo nelogičnom sledu i nepoznatom toku, sve je u toj meri psihodelično da čitalac može dobiti veliki bol u glavi od toga. Strip naime nema prazan hod, iako sami likovi u njemu pričaju kako veliki režiser “nikada nije imao ovolike poropuste u radnji”, dok se pitaju šta će oni zapravo tu gde su se pronašli. Magični prostori, otrovne ribe, prelepi dekori i pejzaži, delo neverovatne umetničke vrednosti, takav je zapravo “Put u Tulum”.

-U stripovima postoji sablasna fascinacija figurama koje se mogu iseći sa stranica: zamrznute situacije, nepomične marionete bez niti. Stripove nije moguće preneti na film koji svoju čar dobija iz pokreta, ritma, dinamike. Ovde je reč o jednom sasvim drugačijem dejstvu na čula, sasvim drugom stilu, drugom sredstvu izražavanja. Svet stripa može u velikoj meri da posudi svoje slike, figure i priče, ali ipak ne i onu tajnu koja počiva u zamrznutosti trenutka, a koju je moguće uporediti sa nepokretljivošću leptira probodenog iglom, govorio je Felini o stripu. 

Strip je objavljen u originalu 1989. godine, a na našem jeziku je objavljen 2006. u izdanju Belog puta, sa majstorskim i rutinskim prevodom Miroslava Aksentijevića, mnoštvom tekstova koji strip i radnju stavljaju u kontekst, sa bezbroj skica, tvrdim koricama i dodatnom pričom “Putovanje Đ. Mastorne”. 

“Put u Tulum” je popločan nepovezanim mislima autora.

POGLEDAJTE I OVO: