STRIP LIČNOST: Hektor German Osterheld – čovek koji je video budućnost

Umetnik. Vizionar. Najznačajniji strip scenarista Južne Amerike. Muž. Otac. Borac. Žrtva.

STRIP LIČNOST: Hektor German Osterheld – čovek koji je video budućnost Strip Blog

Dan 23. jula 1919. u Buenos Ajresu, obeležio je prvi plač novog člana porodice Osterheld. Rodio se Hektor. Sin Nemca i Baskijke, budući tvorac mnogih klasičnih dela devete umetnosti.

Kao dečak, uživa u delima Stivensona i Salgarija. Njihov uticaj započinje proces stvaranja budućeg pisca u mladom Hektoru. Ipak, on studira geologiju. Zanimanje koje, čini se, ne može biti dalje od stvaranja priča za stripove. Ali, posao geologa omogućava Osterheldu da proputuje Argentinu uzduž i popreko, a pojedini elementi tog zanimanja bude u njemu naučno fantastične inspiracije. U to doba, četrdesetih, započinje svoju prvu priču „Trulia i Miltar“. Zahvaljujući njoj, dobija posao u listu La Prensa, a sledeći korak je izdavačka kuća Abril i karijera strip scenariste.

Ženi se Elsom Sančez sa kojom će dobiti četiri ćerke, Estelu, Dianu, Beatris i Marinu.

Rani period

Godine 1951. časopis Cinemisterio objavljuje prve Osterheldove strip radove Alan y Crazy, Lord Commando I Ray Kitt. Radeći na poslednjem naslovu upoznaje Huga Prata, koji mu otvara vrata kružoka Italijanskih stripadžija. U saradnji sa već pomenutim Pratom, a zatim i Faustinelijem, Pavoneom i Bataljom, Osterheld će započeti Zlatno doba argentinskog stripa.

Naredene, 1952. rađa se Osterheldov prvi značajniji lik – Bull Rocket. Već 1953. nastaje Narednik Kirk koga crta Prat. Inovativnost koju Osterheld donosi likom dezertera iz američke konjice i principi koji se na stranama Kirka ispoljavaju, daće stripu novu dimenziju i težinu koja prevazilazi puku zabavu šundom.

Indijanca Suareza, stvara 1955. u saradnji sa Karlosom Feriaksom za časopis Rajo Roho.

Graničar

Sa svojim bratom Horheom, Hektor 1957. osniva izdavačku kuću Frontera. Pod njenim okriljem izdaju nekoliko nedeljnih i mesečnih strip magazina Hora Cero i Frontera.

Većinu priča potpisuje Hektor, koristeći pravo ime ili par pseudonima. Manji deo scenarija stvarao je njegov brat. Kvalitet narativa koji izlazi iz Frontere počinje da privlači najkvalitetnije argentinske crtače i časopisi posvećeni stripu se ispostavljaju kao uspeh.

Godine 1957. počinje rad na „Eternautu“. Verovatno najpoznatijem i najcenjenihem delu Hektora Osterhelda. Crtež je delo Franciska Solana Lopeza. Priča o putniku kroz vreme, koji se vraća iz budućnosti da bi upozorio Buenos Ajres na opasnost od vanzemaljske invazije. Delo koje će se ispostaviti kao proročanstvo sudbine porodice Osterheld.

Eternaut izlazi u preko 100 nedeljnih nastavaka u Hora Cero časopisu. Postiže ogroman uspeh kod publike. Po završetku serijala, objavljen je u tri sveske, da bi već nekoliko godina kasnije postojala potreba za novim izdanjem izdavačke kuće Rekord.

Posle završetka Eternauta, osoblje Frontere počinje da se osipa. Crtači uglavnom gravitiraju ka inostranstvu i većim honorarima. Frontera ulazi u probleme sa dugovima zbog kojih i prelazi u ruke izdavača Vea i Lea koji će na kratko produžiti ime Frontere.

Treći period

Nakon gašenja sopstvene izdavačke delatnosti, Osterheld nastavlja saradnju sa magazinima izniklim iz starih izdavačkih kuća i nihovih časopisa. Pokušava da se i dalje bavi temom Eternauta koga je počeo da romanizuje u istoimenom časpoisu izdavačke kuće Ramirez.

Sa čuvenim crtačkim genijem Albertom Brećom, 1962. za Misteriks stvara još jedno svoje kapitalno delo „Morta Sindera“. Još jednom će se Osterheld pozabaviti pitanjem vremena u pričama koje naslovni junak dočarava antikvaru Ezri Vinstonu.

Pročitajte: Džon Higins – Potcenjeni kolorista stripa ,,Nadzirači”

Krajem šezdesetih, kuća Horhe Alvarez odlučuje da započne seriju biografija u stripu najznačajnijih ličnosti Latinske Amerike. Izašao je samo broj posvećen Če Gevari na kome su uz Osterhelda radili alberto Breća i njegov sin Enrike. Cenzura argentinskih vlasti uništava neprodate primerke i započinje zaplenu. U to vreme Breća i Osterheld su radili na priči o Eviti Peron.

Sarađujući i dalje sa Brećom, Hektor German Osterheld radi na rimejku svog najvećeg dela – „Eternauta“. Stanje u Argentini je frustrirajuće, zemlja prelazi iz diktature u diktaturu. Svaka nova se obračunava sa neistomišljenicima na isti način – silom. Osterheld menja svoju priču, pokušavajući da novim „Eternautom“ bolje oslika političku situaciju. Ipak, izdavači mu vezuju ruke pravdajući se eksperimentalnim crtežom Breće.

Od 1975. Osterheld stvara za Rekord. Nastaju „Nekrodamus“, „ Galak Master“ i još nekolicina naslova.

Naredne godine ponovo sarađuje sa Franciskom Lopzom i to na „Eternautu II“. Ponovo pokušava da iskoristi platformu putnika kroz vreme i borca protiv invazije da bi kritikovao diktaturu. Čak je scenario završio u tajnosti i bio primoran da ga ublaži zbog Lopezovog neslaganja sa pojedinim idejama.

Nestali

Osterheld se nije samo perom i slovima borio protiv diktature. On i njegove ćerke su oružjem pokušali da ostvare svoje političke ciljeve u gerilskoj grupi Montoneros.

U periodu 1976. i 1977. nestaju sve četiri Germanove ćerke od kojih su dve bile trudne, a zatim i on. Pretpostavlja se da su njihova tela izbačena iz helikoptera iznad otvorenog mora.

Hektor German Osterheld je u svojim delima kritikovao brojne diktature koje su u periodu od 1955. do 1983. zaposedale Argentinu, a takođe i kapitalizam, kolonijalizam i imperijalizam. Na početku svog stvaralačkog perioda koristio je suptilne alate za izražavanje svojih stavova. Ipak, kako je vreme prolazilo bivao je sve direktniji i bez uvijanja iznosio svoje slobodarske stavove. Izražavao ih je i kao pripadnik Montonerosa iz ilegale. Sve dok nije nestao.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of