Španske serije po stripovima Santiaga Garcie

Za doček nove 2020. godine na Netflixu izašla je serija El vecino čije je prve epizode režirao čuveni Nacho Vigalondo. Serija je nastala po stripu Santiaga Garcie i Pepa Pereza, u izdavačkoj kući Astiberri. Sam Nacho Vigalondo je trenutno na ničijoj zemlji između španske kinematografije i Holivuda, ali je u prve dve epizode postavio jasan vizuelni koncept serije koja crpi inspiraciju iz njegovih filmova, pre svih iz Extraterrestre.

El vecino je u suštini sitkom o luzeru koji od jednog umirućeg intergalaktičkog heroja dobija medaljon sa supermoćima i njegovim pokušajima da njima ovlada i shvati za šta da ih iskoristi. Vigalondo i kolege baziraju humor na tipičnim sitkom situacijama koje povremeno dobijaju superherojski obrt i iz relativno kamerne humorističke forme prerastaju u sekvence sa specijalnim efektima.

Vigalondo je upravo majstor takvih žanrovskih spojeva i nekonvencionalnog tretiranja spektakularnih žanrovskih prizora, pa El vecino uspeva da vešto uklopi te vizije.

U glavnim ulogama pojavljuju se slavni španski glumci Quim Gutierrez i Clara Lago, koja je u svetu romantične komedije česta partnerka i po popularnosti uz rame pomenutom Daniju Roviri, što svedoči o visokim ambicijama producenata. Serija je na španskom, ali je produkciono dovoljno bogata na svom soundtracku može da priušti Radioheadovu pesmu Karma Police, dakle pravljena je sa ambicijom da itekako prevaziđe špansko govorno područje i bude internacionalni hit. Nisam siguran da se to za sada desilo.

El vecino je na neki način parodija na Supermana. Ovog puta junak nije pao sa neba, ali moći jesu, a glavna junakinja i njegova simpatija je novinarka po uzoru na Lois Lane koja pokušava da dokuči ko je taj misteriozni novi heroj na madridskim ulicama.

Nacho Vigalondo se u svetu stripa dokazao sasvim solidno kao ko-autor Millarovog Supercrooksa koji je želeo u jednom trenutku da radi kao film. I Millar je na Netflixu, a njegov skorašnji strip-opus i deluje kao niz predložaka za filmove plasiranih u formi stripa. U tom nizu, ova saradnja sa Vigalondom je jedno od boljih izdanja.

Pročitajte: El Superman – Španske parodije na Supermena

Da li će Supercrooks biti ekranizovan, ne znam, ali ako se snimanjei desi, biće to na Netflixu u sklopu Millarworlda, nominalno kao druga sezona njegove prve propale serije Jupiter’s Legacy. Ako se po prvoj sezoni rediteljski postupak poznaje, producenti će imati veoma konvencionalne zahteve za koje im Vigalondo nije neophodan.

Posle druge sezone El Vecina, izašla je nova i još ambicioznija serija po stripu Santiaga Garcie – Garcia za HBO Max.

Grafička novela Garcia izašla je isto za Astiberri 2014. godine. Špijunski film je veoma uspešno parodiran u španskom stripu – Mortadelo y Filemon i Anacleto su primeri veoma popularnih parodija koje su doživele i ekranizaciju sa izvesnim internacionalnim uspehom.

Garcia u mnogim aspektima ima sličan rukopis kao El Vecino ali se po nekim i razlikuje, i tu pre svega vidimo razliku u rediteljskom postupku ali i u dramaturgiji samog stripa.

Pre svega ova serija ima epizode koje imaju jednosatno trajanje za razliku od polučasovnog sitkom formata El Vecina. Može se definisati kao akciona komedija koja se ispostavila kao vrlo složen žanr naročito na televiziji.

S druge strane, sam strip je vrlo retrospektivan po svojoj strukturi i to prenosi i u seriju. Naime, Santiago Garcia je napravio strip o superšpijunu iz Francove Španije koji je kriogenički sačuvan do današnjeg dana i kada ga slučajno mlada novinarka u očajničkoj potrazi za pričom oživi, on u savremenom Madridu mora da do kraja dovede sukob započet pre šezdeset godina. španske

Dakle, za razliku od serije El Vecino gde je origin junaka datost, prikazan je ukratko u jednoj lako čitljivoj treš formi, ovde prošlost ima podjednak značaj za zaplet kao i dešavanja u sadašnjosti junaka.

Seriju režira Eugenio Mira, jedan od objektivno rečeno trećepozivaca iz ekipe Nacha Vigalonda, čiji stil karakteriše generalno klasicistički pristup. Dakle, ovde nema Vigalondove inventivnosti i pronalaženja neobičnih uglova sagledavanja priče. španske

Opet neumitno dolazimo do Millara i Kingsmana. Tek gledajući seriju Garcia shvatamo kako je složen hod po žanrovskoj žici izveo Matthew Vaughn ekranizujući Kingsmana.

Naravno, Kingsman je bio skup film koji je Vaughn snimio kao Foxov “zlatni dečak” koji ne može ni u čemu da pogreši i nije realno da Mira u seriji, pa makar je producirao i HBO Max ponovi tu dozu spektakla. Međutim, u oba slučaja imamo refleksiju kanonskog starinskog Bonda u današnjem vremenu, sa prenošenjem ikonografije iz epohe u današnje vreme, njenu dekonstrukciju ali i reafirmaciju. I tu vidimo koliko niz suštinskih pitanja, od kostima, dizajna prostora pa sve do izbora objektiva utiču na postizanje pravog balansa između komedije i akcionog trilera odnosno špijunskog filma. španske

Mira istovremeno želi da ima i refleksiju pitanja uspona ekstremne desnice u Evropi, pa i u Španiji, uporedo sa aktiviranjem zamrznutog tajnog agenta i njegovih protivnika nacističke provenijencije, tako da to preplitanje ikonografije prošlosti i savremenosti postaje vrlo složeno.

U određenom smislu, jedan od ključeva za tretman naslovnog junaka jeste i u filmovima Michela Hazanaviciusa o agentu OSS117. Uprkos tome što je OSS117 junak iz romana i ne potiče iz stripa, Hazanavicius se koristi stripovskom stilizacijom i bogatim iskustvom iz rada na ekranizacijama stripova kao što je Lucky Luke.

Garcia je šestodelna serija i veliki zalogaj kom Eugenio Mira nije u potpunosti dorastao. Ipak, uspešna rešenja i zanimljiva priča odnose prevagu nad svim onim stvarima gde se iznova podsećamo Vaughnovog ili Hazanaviciusovog majstorstva.

Ekranizacija koju namerno ne pominjem ovog puta jeste veoma uspeli Calderin Anacleto pošto u njemu nije bilo tako izraženog izazova sukoba “savremenosti” i “realnosti” sa likom iz prošlosti i neke davne hiperstilizovane ikonografije. U tom pogledu, Garcia je težak za filmovanje jer je delom parodija a delom satira dok je izraz Anacleta čist. Imajući sve to u vidu, Mira se nije osramotio iako nije ispunio sve zadatke i za njega ovaj projekat predstavlja korak napred. španski

Ako nakon ove teme možete da pogledate samo jednu seriju – ništa ne prevazilazi briljantnu Amazonovu ekranizaciju Ennisovih Boysa. Ali, ako imate priliku za više njih, Garcia uglavnom nema čega da se stidi.

Činjenica da se HBO Max odlučio da ekranizuje Santiaga Garciu predstavlja veliko priznanje za ovog autora koji verovatno nije ni slutio na kako elitni način može dospeti na ekran.

Autor: Dimitrije Vojnov