“Ledolomac” – od ambisa do nove hit serije

Voz ima snažno simboličko značenje u istoriji komunističke revolucije – setimo se onog kojim je Lenjin došao u Rusiju i pokrenuo događaje koji su izmenili istoriju. 

U stripu Ledolomac po scenariju Žaka Loba i Olivijea Legrana, u crtežu Žan-Marka Rošea, našu planetu zadesila je apokalipsa. Svet se zaledio, a čovečanstvo živi u vozu koji se neprekidno kreće oko Zemlje i u tom kretanju čuva svoju energiju, toplotu i životnu snagu.

Nedavno je Ledolomac izašao po prvi put i kod nas. Propuštena je prilika da imamo strip u vreme Bongovog bioskopskog remek-dela, ali novo izdanje koincidira sa svežom ekranizacijom u formi “Netfliksove” serije.

Bongov film je ponudio jedno jasno marksističko čitanje stripa i definisao je voz kao kapitalistički svet podenjen na klase, gurnut u jedno perpetualno kretanje koje bi moralo imati tehničko opravdanje ali je vremenom postalo datost i dobilo mistična svojstva, a zaplet je bazirao na pokušaju obespravljenih putnika iz zadnjih vagona da se dokopaju lokomotive i preuzmu kontrolu.

U Bongovom filmu, junaci na kraju uspevaju da preuzmu lokomotivu ali tada shvataju da je to od početka i bila želja despota koji kontroliše voz i naum da osveži vladajući sistem koji rukovodi putnicima. Međutim, u samoj završnici, junaci prave krajnji gest slobode, pokušavaju da urade ono što je nemoguće, i izlaze van, u prostor koji se sve vreme definiše kao negostoljubiv.

Izbor koji se ne nudi 

“Budimo realni – tražimo nemoguće” bio je slogan sa šezdesetosmaških protesta i nudio je u sebi taj krajnji horiznot slobode, odnosno mogućnost pojedinca da se zalaže za ono što mu se ne nudi, da iskorači izvan izbora koji mu se predočavaju.

Bongov film je s druge strane bio visokoestetizovan, neobičan naučnofantastični triler visoke umetničke vrednosti i nespornog autorskog pečata.

Posle takve ekranizacije koja je snimana na engleskom jeziku i namenjena internacionalnom tržištu gde je na kraju krajeva i jako dobro prošla, moglo se govoriti i o tome da ovaj film ne možemo gledati samo kao vrhunski autorski rad već i kao jednu od najubedljivijih ekranizacija stripova koje smo imali priliku da vidimo.

Pročitajte: Batman: Death in the Family – Trailer za interaktivni animirani film u kome publika odlučuje ishod (VIDEO)

Bong je napravio nešto što se veoma retko dešava u ekranizacijama – uzeo je literarno-grafički predložak i umesto redukcije na dramske osnove izvršio je nadogradnju. I u literarnom i u grafičkom pogledu.

Strip za starije

Strip Ledolomac je specifičan po tome što ima naučnofantastičnu premisu ali se prevashodno bavi psihologijom likova.

U crtežu lica junaka imaju značajniju ulogu od moćnih postapokaliptičnih pejzaža, i scene borbe su manje važne od onih u kojima se razrađuju odnosi među likovima koji su često vrlo suptilni bez velikih melodramskih obrta.

U tom pogledu, Ledolomac je zaista posebna vrsta stripa namenjenog starijoj publici jer na nivou teksta ima ambicije romana ili barem kamijevske ili sartrovske egzistencijalističke drame.

Bongov film poslužio je kao osnov i za Netfliksovu seriju pa ne treba da čudi što su pored autora stripa, potpisani i Bong i Keli Masterson kao autori zahvaljujući filmu. Pa ipak, u seriji se ispostavilo da su autori uzeli i čitav niz elemenata stripa kojih se Bong nije latio.

Netfliksov “Ledolomac” 

Serija Ledolomac imala je teškoće u realizaciji, a između dva kreatora Džoša Fridmana koji je otpušten i Grema Mensona koji ga je nasledio pale su veoma teške reči, praćene smenama i u drugim kreativnim sektorima ekipe, pa je na kraju ovaj projekat percipiran kao veoma rizična produkcija mreže TNT.

Na kraju je i sama mreža TNT ušla u neka restrukturiranja, pa su krenule i dileme gde će Ledolomac biti emitovan, i Netfliks se uključio kao partner.

Sve to je smanjilo očekivanja od ove serije – nesloga, oklevanje mreže oko emitovanja i konačno bioskopsko remek-delo snimljeno po istom materijalu snimljeno samo sedam godina ranije, bacili su veliku senku.

Ono što su gledaoci dobili kada je serija krenula u maju ove godine ispostavilo se kao jedna od najboljih stvari na televizijskom programu.

Od filma Ledolomac preuzeo je generalnu atmosferu voza u pogledu produkcionog dizajna.

Naravno, teško je postići Bongovu estetizaciju u formi televizijske serije, ali produkcioni dizajn mu je veoma blizak. U scenarističkom pogledu, serija se oslanja na dva stripa obajvljena u integralu kod nas, a formatirana je na veoma zanimljiv način.

Premijera u pravo vreme 

Serija u svojoj prvoj polovini teče kao detektivska misterija u kojoj se rešava ubistvo putnika iz repnog dela voza, dočim u drugom delu iz tih događaja proisitiče revolucija koja se rasplamsava i preti da promeni vlast u vozu.

Struktura “male priče” iz koje izrasta “velika priča” nije nova. Ali u vreme kada je ceo svet bio obuhvaćen užarenim protestima zbog brutalnog ubistva Džordža Flojda, i sa gnevom ljudi koji su dugo bili izolovani zbog pandemije, u klaustrofobičnim uslovima sličnim onim u vozu, učinila je Ledolomac izuzetno aktuelnim, maltene kao da je nastajao u realnom vremenu u odnosu na događaje.

David Digs, afroamerički glumac u usponu ima vrhunsku harizmu kao detektiv iz repnog dela voza koga angažuju glavešine iz prve klase da reši slučaj, a oskarovka Dženifer Koneli se sjajno snalazi u ulozi glavne rukovoditeljke i desne ruke osnivača voza.

Scenarista Žak Lob je u stripu Delirijus pokazao da ume da kanališe balardovski pogled na svet, na priče o ljudima koji vode život u mašinama za življenje što je možda i bilo najkarakterističnije u piščevom romanu Neboder (koji je inače pre nekoliko godina imao veoma zanimljivu ekranizaciju).

Sličnu stvar napravio je i u stripu Ledolomac, a rekao bih da su to prepoznali i Bong i autori serije.

U tom pogledu, duh Džejmsa Grejema Balarda luta ovom serijom i plaši gospodu, isto kao i pobunjenici iz repnog dela.

U vagon-restoranu se susreće sa Lenjinom, i smišljaju šta će dalje biti jer nova sezona serije je već naručena.

Autor: Dimitrije Vojnov

Preuzeto sa sajta www.rts.rs