Kako bi izgledao Batman: Year One u režiji Darrena Aronofskog…
Batman: Year One Frank Millera je najznačajnija priča priča o poreklu Batmana koju je reditelj Darren Aronofsky pokušao da adaptira u film.
Bilo je nekoliko pokušaja i planova da se Batman: Year One adaptira u film, ali najzvučniji i najznačajniji pokušaj bila je verzija koju je zamislio reditelj Darren Aronofsky. Reditelj koji se proslavio svojim filmovima “Requiem for a Dream” (2000), “The Wrestler” (2008) i “Black Swan” (2010), imao je jasnu ideju o tome kako bi na filmskom platnu priča o poreklu Batmana trebalo da izgleda.
Definišući momenat u životu Batmana jeste smrt njegovih roditelja, koja se odigrala pred njegovim očima dok je još uvek bio samo dete. To je momenat koji ga je motivisao i prouzrokovao da postane Batman, kako bi sprečio da ista sudbina nikada ne zadesi drugo dete. Aronofsky je zamislio nastavak ove priče slično kao što je i u stripovima. Alfred će nastaviti da odgaja malog Bruce-a u vili Wayne-ovih, ali će Bruce kasnije izgubiti sav porodični novac, bankrotirati i ostati beskućnik.
Pročitajte: Kako bi izgledao Spider-Man u režiji James Camerona
Aronosfky je Alfreda zamišljao kao Afroamerikanca zvanog ”Little Al” koji vodi svoju automehaničarsku radionicu, ali i dalje je Bruce-ov mentor i očinska figura. U njegovoj radionici bi nastao Batmobile, dok bi se pećina nalazila u napuštenoj stanici metroa.
U stripovima je Bruce, zahvaljujući bogatstvu svojih roditelja, putovao svetom i učio borilačke veštine od raznih mentora, ali pošto je u priči Aronofskog bankrotirao, on bi čitao knjige o raznim stilovima borbe i zatim se sam uvežbavao sve dok ne bi savladao svaku veštinu. On bi takođe koristio spravice i oružje koje je sam napravio bazirano na raznim hemikalijama, poput originalnih stripova Billa Fingera i Boba Kane-a.
U Millerovom stripu Batman: Year One, James Gordon tek dolazi u Gotham gde je premešten. Kod Aronofskog, on sve vreme živi u Gothamu, ali na sve načine pokušava da ga napusti kako bi svoju porodicu zaštitio u strahu od osveta raznih kriminalaca koje je strpao iza rešetaka. Gordon bi takođe imao suicidne misli zbog mukotrpnog posla kojim se bavi.
Selina Kyle je takođe zamišljena kao Afroamerikanka, samo što je Aronofsky planirao da ona bude glavni ženski lik i da ima veću ulogu nego što ima u stripu. Ona bi u filmu radila kao domino prostitutka pod nazivom Mistress Selina. Kada se njoj i Batmanu ukrste putevi, ona će pokušati da ga okrivi za ubistvo i to će dovesti do borbe između njih dvoje.
Darren Aronofsky je tada jasno dao do znanja da želi samo jedno ime u ulozi Batmana, a to je Joaquin Phoenix.
Bruce bi na drugačiji način došao do toga kako da baš slepi miš bude njegov simbol. Nosio bi prsten na kome su inicijali njegovog oca Thomasa Wayne-a, dakle TW, i kada bi udario nekog pesnicom, ostavio bi mu ožiljak sličan obliku slepog miša. Odatle bi dobio inspiraciju za svoj alter ego.
Aronofsky je imao na umu još mračniju verziju i nasilniju verziju, brutalniju čak i od Millerovog Dark Knight Returns. To je otkrio sam Miller od koga je Aronofsky tražio da napiše scenario za film.
Po svemu što je navedeno možete zaključiti da je Aronofsky imao na umu nešto potpuno drugačije od svega što smo videli na velikom platnu kada je Batman u pitanju. Ipak, rukovodioci Warner Bros-a nisu bili oduševljeni jer je ideja bila da se adaptira strip Batman: Year One, a uklonjeno je mnogo ključnih aspekata Batmanovog lika. Studio se takođe plašio da će film biti u toj meri nasilan da bi dobio R-rejting, što bi značilo da mlađa publika ne bi mogla da ide u bioskop i da ga pogleda, što se tada smatralo komercijalno lošim potezom. Danas, superherojski filmovi sa R-rejtingom više nisu problem…
