Zašto je Supermenova smrt i dan danas neprevaziđena?
Smrt Supermena ostaje jedna od najuticajnijih priča o Supermenu.
U modernim stripovima, smrt superheroja se često doživljava kao trend, a većina čitalaca pretpostavlja da će to trajati samo nekoliko meseci, godinu dana ili možda dve. Stvari su bile drugačije pre 30 godina kada je objavljena priča u kojoj su čitaoci doživeli Supermenovu smrt u Superman #75.
Smrt Supermena je bila priča koja je na mnogo aspekata promenila strip i otišla korak dalje u odnosu na sve ostalo u tadašnje vreme. Sa današnje tačke gledišta, zanimljivo je osvrnuti se na Supermenovu smrt i njen uticaj na mejnstrim medije u vreme prvobitnog objavljivanja ove priče pre 30 godina.
Nakon događaja u Smaku bezbroj svetova, DC je ponovo pokrenuo stripove o Supermenu, uklonivši mnoge elemente lika iz perioda pre Smaka u pokušaju da ga učini pristupačnijim za novu generaciju. John Byrne je preuzeo uzde Supermenove linije stripova i doživeo je uspeh. Na kraju, međutim, Byrne je napustio strip 1988. i preuzeo ga je novi kreativni tim. Nakon Byrne-ovog odlaska, novi tim je imao problema da smisli priče u nekoliko različitih serijala. Kao rezultat toga, predloženo je da jednostavno ubiju lik, što je ideja koja se na kraju i ostvarila.
Priča je počela u Superman: The Man of Steel #17 (autori Louise Simonson, Jon Bogandove, Dennis Janke, Glenn Whitmore i Bill Oakley), na poslednjoj stranici na kojoj Doomsday razbija zid bunkera u kome je zarobljen. U Superman #75, Doomsdaz je razbio zid i pobegao iz bunkera. Na kratko se borio sa Justice League International, pre svog velikog sukoba sa Supermenom.
Supermen i Doomsday su se borili širom sveta, pre nego što su na kraju završili u Metropolisu. Njih dvojica su nastavili da razmenjuju udarce, uništavajući grad koji ih je okruživao. Bitka se završila tako što je Supermen ubio Doomsday-a, da bi nekoliko trenutaka kasnije umro u naručju Lois Lejn.
Pročitajte: Kako je Marvel potpuno obesmislio Panišera
Kada je objavljeno da DC planira da ubije Supermena, mejnstrim mediji su počeli da pokrivaju priču. U to vreme, to se smatralo smrću američke ikone, a novinske kuće kao što su The Washington Post, People Magazine i Neeseeek objavile su priče o tom događaju. Pošto nije bilo javno poznatih planova da se lik vrati, ljudi širom sveta počeli su da budu radoznali šta bi priča mogla da donese i kako bi Supermen trebalo da umre. Po objavljivanju, priča je doživela neočekivan uspeh, rasprodavši se u prodavnicama širom sveta. Fanovi su stajali u redu ispred prodavnica stripova, pokušavajući da se dočepaju kopije stripa Superman #75. Broj je na kraju prodat u 6 miliona primeraka.
Smrt Supermena i njene posledice u Reign of the Supermen, imale su trajan uticaj na Supermenovu mitologiju i DC-ijeve stripove, dovodeći do uvođenja više novih likova koji su brzo postali omiljeni među fanovima. U nastavku priče predstavljeni su likovi Superboy (Conner Kent), Steel, The Eradicator i Cyborg Superman. Sva četiri lika ostaju u Supermenovoj liniji stripova, kao i u drugim naslovima DC-a. Doomsday se takođe vraćao da se bori protiv Supermena mnogo puta od objavljivanja priče o smrti Supermena. Pored toga, Smrt Supermena je bila katalizator za slične velike događaje koji su usledili tokom 90-ih, uključujući Batman: Knightfall 1993. i Green Lantern: Emerald Twilight 1994. koji su u oba privremeno otpisali svoje glavne likove.
Smrt Supermena je bila jedinstvena priča u vreme svog objavljivanja, jer je bilo retko da kompanije ubiju naslovne likove svojih stripova. Priča i njeni rezultati imali su trajan uticaj na mitove o Supermenu. Takođe je adaptirana u drugim medijima, kao što su Justice League Unlimited, Betmen protiv Supermena: Zora pravde i animirani film Smrt Supermena. Do danas, mnoge kompanije (uključujući i sam DC) i dalje pokušavaju da generišu sličnu atmosferu i interesovanje za smrt svojih likova, ali nikada nisu uspele da nadmaše smrt Supermena.
