“Betmen: Godina nulta” – Pravi stripovski blokbaster

Prikaz stripa “Betmen: Godina nulta” po scenariju Skota Snajdera i crtača Grega Kapula

Priča o tome šta je stvorilo Betmena je ispričana već mnogo puta, što u stripovima, što na ekranima. Koliko smo puta samo svedočili ubistvu Tomasa i Marte Vejn, a potom i uticaju te tragedije na mladog genija Brusa? Mladi um naslednika bogatstva Vejnovih je toliko istraumiran da svoj život odlučuje da usmeri u ekstremno radikalne vode. Obilazi svet trenirajući i sakupljajući veštine neophodne za beskompromisnu borbu koju namerava da povede protiv kriminala. nulta

Taj put radikala ga je 1987. odveo u Milerovu „Godinu prvu“, vrhunski grafički roman u kom vidimo da Brus Vejn nije imao do kraja razrađen plan o svojim noćnim aktivnostima kada se, posle lutanja po svim ćoškovima sveta, vratio u svoj Gotam. Miler nam je pokazao njegove prve, nesigurne korake, neuspele misije, razvoj u modernog viteza, i epohalnu scenu u kojoj odzvoni: „Da oče! Postaću šišmiš!“

Kao direktan produžetak tog nespretnog lepršanja koje se pretvorilo u magičan i elegantan let, dolazi „Duga Noć veštica“ Leba i Sejla. Legendarna priča koja u sebi oživljava galeriju Betmenovih negativaca u punom sjaju u narativu koji zauzima mesto u drugoj godini bdenja nad Gotamom.

POVEZANO: Zašto je Skot Snajder zamalo napustio DC i pisanje Betmena?

Stripovi kojih smo se podsetili u prethodna dva pausa, naviše su uticali na stvaranje knjige kojom se ovaj tekst zapravo bavi, te je neophodno preporučiti ih za čitanje kako bi se punim plućima udahnula „Godina nulta“.

U stripu „Betmen: Godina nulta“ Brus Vejn se tiho vratio u Gotam. Niko ne zna da je tu, a ni da je uopšte živ jer je sudskim putem proglašen mrtvim. Sa Alfredom kao jedinim saradnikom započinje svoj projekat čišćenja grada od korova, a prva na meti je banda Crvene kacige. Brus i tada nosi masku, ali ona nema šiljate uši već na svoje navlači lica drugih ljudi.

Banda Crvene kacige hara gradom. Njen vođa ucenjuje ljude i primorava ih da mu se pridruže u naizgled nasumičnoj eksploziji nasilja i pljački. Međutim Brus počinje da uviđa da se sprema nešto veliko. I kada njegov ujak Filip Kejn otkrije javnosti da mu je sestrić živ, Brus započinje borbu protiv bande i u javnosti, noseći svoje lice.

U Snajderovoj verziji oni, banda Crvene kacige, će biti ti koji će ga gurnuti, koji će mu porazivši ga omogućiti da uvidi formu koju mora da preuzme. Shvatiće da ne može da se bori pod licima drugih ljudi već da mora da postane simbol.

Borba protiv Crvene kacige jedan i njegovih sledbenika samo je prvi od tri čina uovom grafičkom romanu. Jer dok se Betmen bori protiv anarhije koju seju ljudi sa crvenim kukuljicama, dva druga negativca se uzdižu i razrađuju planove u skladu sa svojim filozofijama i motivima.

Tako se u drugom činu već formirani Betmen bori protiv poludelog naučnika koga zovu Dr Smrt, a u trećem se suočava sa najopasnijom verzijom Zagonetača.

U trećem činu zapravo sve kulminira, ali put do njega ne treba pokvariti preteranim seciranjem prve dve trećine. Jedino što može da se kaže je da u okviru Snajderovog Gotama svaki korak ka Zagonetaču ima gotovo savršenog smisla.

Skot Snajder piše blokbastere. I to dokazuje celim svojim opusom. Spektakularne priče su njegov zaštitni znak i to ga čini idealnim za pisanje superherojskog stripa.

Možda je Milerov prikaz Betmenovih početaka superiorniji jer je sam po sebi jedan od stripova koji su boldiranim zlatnim slovima upisani u istoriju žanra o kostimiranim junacima, ali on zapravo više poseduje odlike akcionog trilera nego superherojštine. U „Godini prvoj“ tek u obrisima vidimo široku paletu ludaka i nemogućeg koju Gotam ima da ponudi. Kod Snajdera boje sa te palete blješte i on ih koristi najbolje što ume. Snajder je zapravo ukrstio „Godinu prvu“ sa „Dugom noći veštica“ i napravio mešavinu od koje je izvajao svoju priču.

Svet ovog Betmena nije ovaj naš i to nam pisac stavlja do znanja na svakom koraku. Taj svet je tehnološki napredniji pa tako postoje i elementi SF-a koji se sa neonskim sjajem Kapulovog prikaza slažu kao ruka i rukavica. Ali najvažnije od svega, čitajući ceo Snajderov trk na Betmenu dolazi se do zaključka da se stripovi vole najviše jer se u njima može ostvariti svaka ideja.

Greg Kapulo je najverovatnije crtač koji ima najmanje oscilacija u primeni svog stila. Ceo trk je uradio u istom standardu tako da izgleda da je jednostavo počeo od prve vinjete i više se nije zaustavio sve do poslednje u „Završnici“. Njegov crtež je oživeo Snajderovu ideju i u podjednakoj meri je zaslužan za blokbasterski osećaj koji nose ove priče o Betmenu.

„Godinu nultu“ su u malom vremenskom razmaku objavile Fibra i Čarobna knjiga.

Autor: Nikola Tasković

POGLEDAJTE I OVO: