“Watchmen”: Filozofija nastanka, nestanka, stvaranja i prestanka sveta…

Prikaz stripa “Watchmen” autora Alana Mura i Dejva Gibonsa

Ne zna se ko pravi veću pometnju u toku istorijskog perioda nakon Drugog svetskog rata, koji se naziva “Hladni rat”, vlade država sa svojim nepredvidivim i naivnim potezima ili novinari koji grabe priliku da ućare koju kintu pred “nestanak sveta”, kako sami najavljuju, kao da će im te pare trebati ako se zaista sve završi sovjetskim napadom na “jadne”, “nedužne” i “nevine” Sjedinjene Države.

Baš tim datumom, tim 12. oktobrom 1985. godine Roršah, maskirani osvetnik, kroz svoj dnevnik započinje priču o Watchmen-ima. Tog dana ubijen je jedan stari “junak” Vijetnamskog rata, poznat pod pseudonimom Komedijaš, a Roršah koji se zakleo da će proganjati ubiće, kriminalce, manijake i lopove, pokreće istragu kako bi došao do onoga koji je učinio takvo delo.

Pročitajte: Šta je Alan Moore promenio u stripu Watchmen?

Da bismo vas uveli u svet Watchman-a, pre svega moramo da vam predočimo nekoliko činjenica. Sada već davnih 1930-ih i 1940-ih godina, na ulicama gradova Sjedinjenih Država pojavila se grupa maskiranih osvetnika koju su činili Noćna sova, Svilena utvara, Komedijaš, Kapetan Metropolis, Silueta, Dolar, Moljac, Kapuljača pravde. Oni su sebi dali za zadatak da se brinu o redu i zakonu na svoj način, mimo zakona. U nekim periodima su bili voljeni i obožavani, a već u drugim periodima su ih mrzeli i organizovali proteste protiv njih. Četrdeset godina kasnije, postali su meta jednog ubice koji ih je neposredno ubijao ili im smeštao, kako bi ih eliminisao iz igre. Taj neko je veoma snažan i moćan neprijatelj, taj neko je zaluđen spajanjem različitih kultura, sjedinjavanjem naroda i nacija i pravljenjem univerzalnog načina življenja. Sjedinjene Američke Države su imale možda i najmoćnije oružje na svetu, dr Menhetna, naučnika neverovatnih intelektualnih sposobnosti i čoveka koji je mogao da učini sve što poželi. Menhetn se pridružio svojim saborcima, Roršahu, Noćnoj sovi i novoj Svilenoj utvari u borbi za pronalazak ubice starih maskiranih osvetnika i spasavanje sveta iz nove ratne katastrofe koja je pretila da preraste u sukob iz kojeg se svet ne bi živ izvukao.

Strip predstavlja spoj stvarnog sveta i fantastike. Radnja je uklopljenja u jasan tok prošlosti, ali ubačeni su fantastični elementi, veoma smisleno slagani jedan na drugi tako da sve postaje više od fantastike. Svaki od likova i događaja može da predstavlja zasebnu simboličku predstavu, a takvih predstava na samo jednu sitnicu unutar scenaria može da bude bezbroj. Strip “Watchmen” predstavlja istinsku filozofiju funkcionisanja sveta u kojem su superheroji neophodni, i postoje, ali su uvek ismejani, odbačeni i naizgleda nepotrebni, sve dok ne zatrebaju naravno.

Na kraju svake, od dvanaest epizoda, prikazan je sat koji se kreće od recimo 11 minuta do 12 časova i koji se u poslednjoj epizodi sklapa na tačno dvanaest časova dok ga preliva mlaz krvi. To je ono odbrojavanje do kraja sveta, kada nestaje sve ono što smo poznavali kao planetu, društvo, svet i okruženje u kojem smo rasli i živeli. Ono predstavlja simboliku svega što lagano iščezava. Na kraju priče se čak i daje objašnjenje kako zapravo nikada nije došlo do tog famoznog, Trećeg svetskog rata i kako su se odnosi snaga zauvek uspostavili, ali se daje i jedan momenat pomirenja, prijateljstva, zajedništva.

Serijal su osmislili scenarista Alan Mur, dobro poznat po “Stvorenju iz močvare”, “Iz pakla” i još mnogim ostvarenjima, i crtač Dejv Gibons. Serijal je objavljivan od 1986. do 1987. godine za izdavačku kuću DC Comics. Na srpskohrvatskom govornom području ovaj strip je objavljivan nekoliko puta, Beli put 2006. godine, Fibra 2013. godine i Čarobna knjiga 2018. godine. Strip je prepun propratnih tekstova o istoriji junaka, starim stripovima, intervjuima maskiranih osvetnika, kako bi se što bolje upoznao kontekst u kojem se radnja odvija.

Dejv Gibons je veoma detaljno obradio svaku scenu, mnoštvo scena na jednoj table, svaki pokret i najmanja grimasa je novi kadar. Za kolor su se koristile jake boje, izrazite, sa mnogo kontrasta. Gibons je poznat i po radu na Supermanu.

Interesantno je napomenuti jednu važnu stvar, a to je razlika koju je napravio Mur između stvarnosti i onoga što je napisano u stripu. Radnja započinje 1985. godine, a na vlasti je i dalje Ričard Nikson, dok je u stvarnosti na vlasti bio Ronald Regan. Nije samo to interesantno u svemu ovome, interesantno je da se prema političkom sistemu Sjedinjenih Američkih Država jedan čovek može najviše dva puta izabrati za predsednika i više nikada, a Nikson je bio u svom četvrtom mandatu.

Pročitajte: Watchmen je naterao ostale superherojske filmove da odrastu

-Takođe sam želeo da pišem o politici moći. Ronald Regan je bio predsednik. Ali sam bio zabrinut da bi se čitaoci mogli isključiti kada bi mislili da napadam nekoga kome se dive. Tako sam plasirao Watchmen u svet u kome je Nixon bio u svom četvrtom mandate, jer nećete dobiti mnogo rasprave o tome da li je Nikson bio ološ. Za mene su osamdesete bile zabrinjavajuće. Uzajamno osigurano uništenje, vudu ekonomija, kultura samozadovoljstva. Pisao sam o vremenima u kojim sam živeo, naveo je jednom prilikom Mur, objašnjavajući ovu zanimljivost.

Ovo se svakako može uzeti kao veoma inovativna zamisao Alan Mura koji je bio u ranoj fazi svog stripskog rada dok je stvarao Watchmen-e.

Mini strip serijal “Watchmen” je doživeo i filmsku adaptaciju 2009. godine, a za 2019. se priprema istoimena igrana televizijska serija.

Ovaj strip serijal se smatra jednim od priča koje su dostigle vrhunac devete umetnosti.