“Treći Dan” – Subićev ples po kiši jednog lavkraftovskog sveta

Prikaz stripa “Treći Dan” po scenariju Izaka Fridla i Marka Nučija, uz crtež Stevana Subića u izdanju Veselog Četvrtka

Еdiciju „Le Storie“, je kod nas prvobitno objavljivao Darkvud kao „Jedno doba jedna priča“, a onda se priključila još nekolicina domaćih izdavača koji su „štrpali“ one priče koje im se sviđaju. Sada je na red došao Veseli četvrtak i edicija „Međuvreme“.  Posle dva Sklavijeva dela, treća knjiga je grafički roman iz Bonelijeve kuhinje “Treći Dan” na kome je svoju veštinu pokazao naš Stevan Subić po scenariju Izaka Fridla i Marka Nučija.

Priča prati troje pljačkaša koji beže pred zakonom kroz bespuća engleskih močvara. Kada im se auto pokvari usled provale oblaka biblijskih razmera, naći će svoje mesto u borbi protiv probuđenog drevnog zla koje traži svoj put ka našem svetu.

„Treći dan“ je u svojoj osnovi psihološki horor sa snažnim primesama lavkraftovskog egzistencijalizma i mitologijom svojstvenom majstoru žanra iz Providensa. Fridl i Nuči su odlično postavili scenu i krenuli da grade jednu jako sugestivnu priču, čemu dodatno doprinosi jeda duga, vešto napisana ekspozicija u vidu dnevnika.

Međutim, negde na polovini narativnog toka, scenaristi kao da su se predomislili u vezi sa kursom priče i ona odjednom postaje horor preživljavanje nalik na „The Walking dead“ sa dosta pucnjave i jurnjave po poplavljenoj dolini. Scenario na tom mestu dosta gubi na snazi i bespotrebno troši prostor koji je mogao da bude iskorišten za građenje sveta i širenje mitologije o misterioznom zlom kultu. Do poslednjih stranica se kompas ipak vraća na početne parametre, pa je sam kraj nabijen izuzetnom psihološkom tenzijom.

Pročitajte: Zatočenik budućnosti – najbolji Bonelijev krosover?

Ako u scenariju postoje oscilacije i očigledna neodlučnost, u crtežu Stevana Subića toga definitivno nema. Njegov rad na ovoj grafičkoj noveli je od prve do poslednje strane izvanredan. Snaga njegovog grafičkog izražaja je neverovatna, a doprinos psihološkoj atmosferi i jezi koja zrači iz ovog stripa je neizmeran. ”Groteskno” je još jedan pridev koji se sasvim prirodno utapa u opisivanje onoga što se može videti na stranama „Trećeg dana“, a Subićev prikaz čudovišnih bića je prava poslastica za ljubitelje iščašenog i čudnog.

Na svakoj tabli, na svakoj vinjeti se uočava višeslojnost u njegovom crtežu, a kvalitetna štampa omogućava da vidimo i primenu različitih alata kod majstora. Upravo to i predanost detaljima, borama, tankim linijama, šrafurama je razlog što je neminovno pomenuti Alberta Breću uz Subićevo ime kao duhovnog sledbenika stila slavnog Argentinca.

Nameće se zaključak da je Veseli četvrtak u trećoj knjizi Međuvremena objavio pravi mali dragulj čiju savršenost narušava neodlučnost (možda I neiskustvo) scenarista, ali koji sija snagom crvenog džina zahvaljujući genijalnosti jednog Zrenjaninca.

Autor: Nikola Tasković