“Derdevil: Čovek bez straha” – I čovek iznad svega!
Frenk Miler se vraća liku koji ga je lansirao u najsjajnije zvezde američkog stripa i daruje mu definitivnu priču o poreklu.
Prikaz stripa “Derdevil: Čovek bez straha” pisca Frenka Milera i crtača Džona Romite Mlađeg
Godina je 1993. i Miler je već dokazao svoju sposobnost da napiše sjajne priče, redefiniše likove i celokupan superherojski žanr. Iza njegovog imena su stajali veliki naslovi: Povratak mračnog viteza, Betmen: godina prva, uveliko je radio na Gradu greha, ali se te godine vratio da ispočetka ispriča poreklo lika koji ga je proslavio.
Njujork. Ulice Paklene kuhinje su opasno mesto i da bi na njima ostao čitav, moraš da budeš snalažljiv. A nema snalažljivijeg dečaka od Meta Murdoka. On je nestašan, on je neustrašiv još od malih nogu.
Meta odgaja otac, Džek Murdok. Nekada velika bokserska nada Murdok stariji je spao na nivo vašarskog borca koji se opija i prinuđen je da obavlja prljave poslove za mafiju kako bi prehranio i zaštitio sina. Vaspitna metoda koju Džek primenjuje na Meta može se ogledati u rečenici „Ne smeš da budeš kao ja.“ Ipak, Met voli svog oca sa svim manama kojih je svestan.
Miler na stranicama Čoveka bez straha, ređa važne trenutke u životu meta murdoka koji će dovesti do postanka kostimiranog junaka Derdevila. Jedan od prvih je praktična primena odgojnih metoda Metovog oca. Taj trenutak će u Metu ubiti volju za nestašlucima, na čudan način mu uliti ljubav ka zakonu i pravu ali ga i gurnuti u usamljenost bokserske dvorane u koju će se svake večeri zavlačiti posle zatvaranja da bi iskaljivao bes na teškim vrećama.
Onda dolazi i dan nesreće. Met spašava starca od drobljenja kostiju pod kamionskim točkovima, ali završava sa očima punim radioaktivne tvari koju je taj kamion prevozio. Met je oslepeo.
Pročitajte: “X-Žene” – Kada je Milo Manara crtao za Marvel
Ipak, dečak brzo shvata da su mu ostala čula natprirodno pojačana. Sluh, miris i dodir divljaju i zbunjuju dečaka. Tada se pojavljuje misteriozni Štap koji u dečaku vidi Odabranog i koji će mu pomoći da formira radar od svojih čula i koji će od njega napraviti borbenu mašinu.
Ali onda Džek Murdok ponovo stiče svoj ponos i poželi da bar na trenutak bude čovek kakvog je Met zasluživao za oca. Odbija da padne u nameštenom boks meču i zbog toga gubi život. To će Meta naterati da po prvi put uzme pravdu u svoje ruke, ali to će, pored osvete, iznedriti i novu tragediju koja obeležava dečaka. Ali ga ne slama.
Miler odlično barata svetom kome je potreban heroj. Pored prvog plana priče, stvara pozadinu u koju se njegovi junaci savršeno uklapaju. Ulice prepune kriminala, nepravda na svim nivioma, samohrani otac koji posrće na putu, dečija okrutnost i dašak misterije. Time je Miler obeležio Metovo odrastanje.
U nastavku formiranja budućeg Derdevila, Miler je ponovo pokazao da želi snažno da pogodi čitaoca pričom. Da pretvori sveščice o junacima u šarenim kostimima u nešto što sevira dozu surovog sveta pred oči publike i ozbiljno igra na kartu moralnog kompasa normalnog čoveka. Jer žrtve kriminalnog genija u drugoj polovini ove priče su – deca.
Miler na jako jednostavan način prikazuje Murdokov razvoj osećaja za pravdu. Jednostavno baca na njega situacije u kojima se ogleda zlo sveta. Ali ga i, pored svega što je prošao, do zadnjih stranica ostavlja u magli naivnosti da veruje kako su pravo i pravda isto.
Za crtački deo ovog grafičkog romana se pobrinuo Džon Romita Mlađi. Još jedno ime nesumnjive zvučnosti u superherojskom stripu. Njegov stil je jednostavan, čist, efektan i dinamičan. Ipak, ne odgovara sasvim mračnom tonu priče. Dodatnoj neadekvatnosti u velikoj meri doprinosi i drečavi kolor koji je tako svojstven u američkom stripu na klackalici vekova.
Frenk Miler je rođen 27. januara 1957. Pored toga što je scenarista, Miler je crtač i filmski reditelj. Poznat je po Povratku mračnog viteza, 300, Gradu greha, Roninu itd. itd. Kao režiser je sarađivao sa Robertom Rodrigezom na Gradu greha, a samostalno je režirao The Spirit, ekranizaciju stripa Vila Ajznera.
Džon Romita Mlađi je rođen 17. avgusta 1956. i deli ime kao i profesiju sa svojim slavnim ocem. Najpoznatiji je po svojim radovima za Marvel na Spajdermenu, Ajronmenu, Derdevilu.
Čovek bez straha originalno obuhvata prvih pet svezaka iz Derdevilovog serijala startovanog 1993. Kod nas ga 2018. u formi grafičkog romana objavljuje Čarobna knjiga kao devetnaestu knjigu biblioteke The best of Marvel.
