Lilitina Tajna – Nestašni Teks u svojim mlađim danima

Iza žute trake, u predsoblju je uvodnik Dušana Mladenovića, a onda i prva od tri priče u ovoj svesci – Lilitina tajna. Napisao ju je Bozeli, a nacrtao Čiviteli. Originalnu naslovnicu je nacrtao uvek odlični Klaudio Vila. U ovoj priči, Bozelijev Teks je vraćen u njegove mlade dane, kada mu je žena još uvek bila živa i kada je bio nestašniji, ali jednako pravedan bez mane i straha.

On i Lilit posećuju manastir u kome je Lilit upijala znanje časnih sestara zajedno sa ostalom decom iz okoline rezervata Navahoa.

U njenoj staroj sobi saznajemo da se mala Lilit uspešno bavila keramičarskim poslovima te da je ispod jedne pločice sakrila mapu sa blagom.

Blago koje je sakrio jedan od monaha pokajnika, bandit u prošlom životu. Znajući da su mu stari kompanjoni za petama u potrazi za dragocenostima, mapu poverava Lilit jer iza nje stoji vojska ratnika Navahoa. Ona ipak tek nekoliko godina posle njegove smrti odlučuje da samo u pratnji Teksa ispuni želju pokojnog kaluđera i ukradene stvari vrati vlasnicima. c

Put iscrtan na hartiji dvoje mladih vodi u napušteni pueblo. Teks malo čeprlja po prašini, pomeri nekoliko kamena i napravi rupu u trošnom zidu udžerice gde otkriva prostoriju sa mumijom i blago.

Pročitajte: Kercova i Buratinijeva saga: Kad se Zagor nađe među spisima Aleksandrijske biblioteke!

Ali, stari saučesnici pokajnika koji se predao bogu, imaju stražara u pueblu. Jer oni su očigledno znali da je zlato tu, ali nisu mogli da prekopaju maleni pueblo, pa su morali da se godinama smenjuju na straži u nadi da će neko da dođe iako su oni lično ubili jedinog čoveka koji je znao tačnu lokaciju zlata…

Očigledno je da se Bozeli na Teksu polako pretvara u Buratinija. Ali, verovatno i nije on kriv. Njegov teren je natprirodno, horor i pre svega avantura. Teks je vestern bez perspektive sa pričama koje tek s vremena na vreme blesnu kvalitetom da bi se serijal posle njih vratio u mediokritet.

Čivitelijev crtež miriše na jod. Lepo sve to izgleda, zanimljivo se igra sa senkama i tačkicama, ali sve je to isuviše sterilno. Teks je sav lepuškast, Lilit je nacrtana kao belkinja u indijanskoj odori. Izrazi lica neprirodni i zategnuti kao za neku američku tinejdž seriju. Čiviteli bi bio dobar na superherojima, pa treba da ga pošalju Marvelu da tamo crta ljude bez bora i sa savršenim facama.

Sledeća priča je o Teksovom zaboravljenom konju – Dinamitu. Ovaj pastuv ljudske inteligencije, nosio je Teksa u ranim pustolovinama, a onda netragom nestao. Bozeli i Doti otkrivaju gde je i šta radi.

Priča o krađi krda divljih konja iz rezervata Navahoa. U početku solidna, ali se po sredini pretvara u patetiku, kakav joj je i kraj. Prilično veliki broj besmislenih scena za ovako kratak strip.

Bar je Doti odradio jako dobar posao i vizuelna strana je vrlo zadovoljavajuća.

Treća priča nije deo originalnog magazina, ali su je iz VČ uklopili ovde. Napisao ju je Zagorov tata Nolita, a nacrtao maestro Tiči. Previše je kratka da bi se u njoj razvila neka radnja, ali deluje kao nešto što bi moglo da smisli dete od devet, deset godina koje želi da se igra Teksa sa plastičnim pištoljima i drvenim konjićem. Ipak to nije sprečilo Tičija da je oplemeni svojim crtežom.

Sledeći broj donosi Stvora koji vreba u magli i naslovnicu za koja je gotovo sigurno delo Boba Živkovića. Kada ga za nekih mesec dana budete čitali, pomislite kako je Teks popularniji i od Martija i od Dilana, Zagora, Dragonera, Nejtana Nevera…