“Alvar Major” – Šetač kroz snove jednog kontinenta

Kolumbovo prvo putovanje u Ameriku 1492. godine označilo je kraj Srednjeg veka i postalo sinonim za otkriće Novog sveta. U decenijama i vekovima nakon što je ovaj Đenovljanin u službi španske krune dospeo do Bahama, usledila je kolonizacija obe Amerike i obilno iskorišćavanje bogatih prirodnih resursa. Jedno od tih prirodnih bogatstava koje je izazivalo pomamu Evropljana i izazvalo mnoge nesreće bilo je zlato, za koje su pojedini smatrali da maltene raste na drveću, naročito u Južnoj Americi na teritoriji nekada velikih carstava Inka, Maja i Azteka. alvar

Šesnaesti vek je bio doba velikih otkrića i avantura koje se romantizuju sve do današnjih dana. Misteriozni drevni narodi Amerike, njihova čudna kultura i potencijalni gradovi od čistog zlata skriveni u prašumama su pohodili snove doseljenika iz starog sveta koji su ih gonili preko okeana u nepoznate i divlje predele. Upravo zato je ovo doba i mesto bilo idealno da u njemu obitava snoviti junak Alvar Major scenariste Karlosa Trilja i crtača Enrikea Breće.

Alvar Major je sanjač i lutalica, vitez bez gospodara i vodič kroz bespuća Latinske Amerike. Prošlost mu je gotovo nepoznata i jedino je sigurno da mu otac beše španski oficir, visoko rangiran u vojsci Franciska Pizara, a majka indijanka iz plemena Inka koja je spaljena zbog veštičarenja dok je Alvar bio jako mlad. Kao najbolji vodič, često upada u najrazličitije avanture dok svoje mušterije vodi do izvora mladosti, zlatnih gradova, tajanstvenih rubina ili večne slave. I sam Alvar Major je večito u potrazi, ali ta potraga kao da nema cilj već je svrha sama po sebi.

Dogodovštine Alvara Majora su ispričane u pedeset i sedam priča (manje ili više povezanih), prvobitno objavljivanih u argentinskom magazinu Skorpio, a Triljo i Breća su ih stvarali u periodu od 1976. do 1983. godine. Početne priče su imale formu klasične avanture, ali su često patile od besmislenih raspleta koji su ružili inače jako dobru postavku radnje. Kasnije, Triljo prerasta puku avanturu i senzibilitet njegovih priča počinje da se menja. Narativ postaje bajkovitiji, apstraktniji i atmosfera je gotovo snovita. Radeći na ovom stripu, Triljo postaje majstor kratke forme i taj napredak čitaoci mogu da isprate do u korak. Stil pisanja je sveden, ponekad gotovo minimalistički, ali kako se okreću stranice i smenjuju priče, tako se stiče utisak da Triljo uspeva da kaže sve više koristeći manje reči čime pokazuje da je majstor sugestije. Priče su protkane poetikom, filozofijom i sjajnim metaforama, a likovi su izuzetno lepo predstavljeni bez obzira na to koliko strana dobiju. Priče pomalo pate od repetativnosti, s obzirom da se maltene u svakoj pojavquje neka mapa sa blagom, a gotovo sva proročanstva se ispunjavaju. Međutim, kada se prihvati priroda samog narativa, ovi nedostaci se lako ignorišu.

Pročitajte: “Lovci na nektar” – Ima li leka svetu koji trune?

Kao što se na Alvaru može ispratiti Triljov scenaristički razvoj, tako je moguće isto uraditi i sa crtežom Enrikea Breće. Ali, iako postoje priče za čije scenarije nema puno toga dobrog da se kaže, sa crtežom to apsolutno nije slučaj. Breća je fenomenalan od početka do kraja, s tim što je na početku bio čistiji i precizniji. Nastojao je da bude veran istorijskom periodu i klasičnoj avanturističkoj atmosferi. Potom, kako se ton serijala menjao i kako je Alvar Major postajao neka vrsta bajke za odrasle, Breća je opuštao ruku i počeo da uobličava snove bivajući pritom često i haotičan.

Enrike Breća je majstor mnogih poteza i sitnih detalja. Njegove izuzetne šrafure daju crtežu na dubini i on je jedan od onih crtača koji vas potpuno usisa u svoje table i odjednom niste više u svojoj udobnoj fotelji sa stripom u rukama, već sa Alvarom tražite Eldorado. Kao i Triljo i Enrike u svojoj stilizaciji ima snažnu sugestivnost, pa je tako u njegovom radu jednako bitno prisustvo, kao i odsustvo detalja.

Alvar Major je na našim prostorima izdavan u Stripoteci i magazinu Denis, a u integralima ga je objavljivala Fibra i to u više navrata i formata.

Autor: Nikola Tasković