“Frankenštajn” – Balada o ljudskosti

Devetnaesti vek je bio razdoblje kada su mnogi književni žanrovi započinjali svoj razvoj. Ljudska mašta je zalazila u nove predele podstaknuta pre svega napretkom nauke i tehnologije. Polako se pripremao teren za Drugu industrijsku revoluciju, a u toj atmosferi mlada Meri Šeli stvara i objavljuje “Frankenštajna”, koji se smatra čak i prvim romanom naučne fantastike, a koji nastavlja da bude uzor i inspiracija novim stvaraocima i posle više od dve stotine godina. frankenštajn

Radnja prati mladog naučnika Viktora Frankenštajna koji gaji bolesno visoke ambicije. On želi da pronikne u tajne života i da pobedi smrt koristeći sve moguće metode. Od priznate nauke do alhemijskih učenja. Tako, posle godina rada i istraživanja, jedne noći u svojoj laboratoriji je udahnuo život biću sastavljenom od leševa ukradenih iz večnih kuća. Svetlost dana je ugledala nakaza, abominacija koja je svojom grotesknošću prestravila i samog tvorca koji pobeže od svog uspeha glavom bez obzira. Stvorenje ostade samo nevino kao novorođenče, snažno poput bika i zastrašujuće poput demona.

Tek rođeni stvor u početku nije mogao da shvati svet na koji je došao. Zašto je tvorac pobegao od njega? Zašto su ga napadali psi i ljudi gde god bi ga videli? Prve noći svog postojanja je osetio prezir i nasilje za koje su ljudi sposobni, a onda je otišao u šumu među životinje. Prezren od sveta, prvo što je iskusio bili su mržnja i surovost, a odmah zatim je upoznao i usamljenost.

Posle nekog vremena provedenog u lutanju, uselio se, u tajnosti, u štalu jedne porodice od koje će naučiti šta to znači biti čovek.

Čak i posle dva veka, priča o stvorenju koje je stvorio čovek igrajući se Boga, je izuzetno aktuelna. Možda čak i više nego u periodu objavljivanja. Šta zapravo znači biti čovek i pripadati rasi inteligentnih primata koji su podjarmili čitavu jednu planetu praveći od nje igralište za svoje hirove? Kako je moguće da su ljudi koji stvaraju toliko lepote svojom umetnošću i ljubavlju prema bližnjima, sposobni za ekstremnu surovost, za rat i za mržnju? 

POVEZANO: “Drakula” – Stripovsko remek-delo Žorža Besa!

“Frankenštajn” je jako dirljiva priča koja ne daje odgovore na ta esencijalna pitanja već kreira sliku kompleksnosti čoveka kao bića. Svakako je potrebno sagledati je iz više uglova, a jedan od onih koji zavređuju najveći fokus je svakako psihološki. 

Iako je sam roman izuzetno inovativan, ljudska istorija obiluje mitovima o stvaranju bića nalik na čoveka i posledicama koje takvi akti prouzrukuju. Samo neki od primera su Golem iz hebrejskih mitova ili Galateja kod starih Grka. Dakle, ljudi su već hiljadama godina svesni svoje kontradiktorne prirode, ali je očigledno da tokom vremena nismo stekli sposobnost da učimo iz sopstvenih priča i najčešće ih uzimamo zdravo za gotovo.

Žorž Bes je adaptirao roman Šelijeve ne oslanjajući se na pop kulturu koja je u velikoj meri banalizovala i osakatila “Frankenštajna”. Kao što je to slučaj i sa njegovom adaptacijom “Drakule”, Bes stvara jednu potpuno novu sliku poznatih likova održavajući snažnu gotičku atmosferu. Znalački je prilagodio izvorni tekst stripovskom jeziku, s tim što se na par tabli stiče utisak da narativni oblačići žure u odnosu na vinjete i da ih treba pomeriti na sledeću sliku da bi se sinhronizovali. 

Crtež je jako elegantan, sa puno igranja linijama i zanimljivim štafurama. Pejzaži su očaravajući, a jedna od najupečatljivijih tačaka ove adaptacije je lice stvorenja kome je Bes posvetio naročitu pažnju. Iz tabli isijava energija i mladost duha koja dolazi iz crtača koji iza sebe ima tone nacrtanih tabli i koji je zašao u osmu deceniju života. 

Kod nas je Besovog “Frankenštajna” izdala Čarobna knjiga u ediciji Stari kontinent, a u Hrvatskoj je Fibra odradila dva izdanja za svoju ediciju Orka.

Autor: Nikola Tasković