Vulverin: Poreklo – Kako je krhki i bolešljivi dečak postao zver kakvu znamo

Prikaz stripa Vulverin: Poreklo po scenariju Pola Dženkinsa i Kjerona Gilena i crtača Endija i Adama Kjuberta

Detalji o njegovoj misterioznoj prošlosti su bili izvor mnogih teorija i rasprava između fanova. Mnogi od njih su bili podeljeni na one koji nisu želeli da se poreklo Vulverina ikada otkrije i na one koji su jedva da saznaju odakle dolazi ovaj lik.

Tadašnji Marvelov urednik Džo Kesada i direktor Bil Džemas su rešili da je došlo vreme da se ispriča ova priča. Njih dvojica su osmislili kocncept, a nezahvalan zadatak da sprovedu njihove ideje u delo je pao na pisca Pola Dženkinsa i umetnika Endija Kjuberta.

2002. dobili smo strip Vulverin: Poreklo (prvi tom) u kome je u 6 epizoda iznet sav prljav veš iz prošlosti najpopularnijeg X-Mena. Budući da je Vulverin potisnuo sećanja na rano detinjstvo i nije se sećao nijednog detalja iz tog perioda, ovo je dalo dovoljno fleksibilnosti piscima u osmišljanju priče o Vulverinu iz ovog perioda.

Prvi tom stripa Vulverin: Poreklo je priča smeštena u vikorijanskoj eri i predstavlja Vulverina kao Džejmsa Hauleta, sina milijardera, krhkog, bolešljivog i dobroćudnog dečaka koji odrasta u izobilju svoje imućne porodice. Slabi i bolešljivi dečak nežnog držanja je zamišljen kao sušta suprotnost od džangrizavog, žilavog i tvrdokornog Vulverina sa tompusom na kakvog je publika navikla. Tolika ranjivost može se shvatiti kao ironija jer su se slabosti retko kada pokazivale kod superheroja.

On odrasta sa dečakom kog zovu Pseto, sinom pazitelja imanja koji se zove Tomas Logan. Pseto je neustrašiv i pomalo zloban dečak. Njegov otac mrzi bogatu porodicu za koju radi i fizički ga zlostavlja što će uticati na njegov razvoj kasnije i pretvoriti ga u ogorčenu personu. Na imanje Hauletovih biva dovedena crvenokosa devojčica Rouz koja ima ulogu da se brine o Džejmsu i pravi mu društvo. Njen lik je dodat kako bi nam otkrio iz kog razloga Vulverin pada na crvenokose (Džin Grej) i ne dobija preterano kvalitetan razvoj kao lik, osim što je tu da bude Džejmsov prvi ljubavni interes i prvo ljubavno razočarenje.

Klasne razlike i netrpeljivost između porodice Haulet i njihovog pazitelja imanja Tomasa, zbog kojih je ovaj ogorčen, će eskalirati i dovesti do velike tragedije tokom koje će mali Džejms pokazati svoje mutantske sposobnosti. Rouz i Džejms će nakon ove tragedije morati da pobegnu i priča će početi da se fokusira na to kako se mali Džejms od kukavičkog dečaka preobražava u lika kakvog znamo iz X-Men stripova. Kraj prvog toma je krajnje predvidiv i koristi Marvelovu staru formulu u kojoj osoba najbliža glavnom junaku mora stradati kako bi njegov razvoj promenio tok.

Drugi tom je izašao 2014. godine i pruža nam nastavak onoga što su Dženkins i Kjuber ispričali publici 12. godina ranije. Ovaj put je za scenario zadužen Kjeron Gilen, a za umetnički deo Adam Kjubert, brat Endija Kjuberta.

Nakon završnih dešavanja prvog toma, Vulverin provodi vreme trčeći go po kanadskim planinama i šumama gde obitava sa porodicom vukova. On će ubrzo postati plen jer postoje dve strane zainteresovane da uhvate ovog ”čudnog šumskog čoveka”. Prva strana je naučnik Natanijel Eseks (poznatiji kao budući negativac X-Mena Mr. Sinister) koji želi da secira Vulverina, a druga strana je putujući cirkus koji želi da uhvati ovu zver kako bi im postao glavna atrakcija. Oni će poslati čoveka po imenu Krid da ga uhvati. Tako, za razliku od prvog toma, u ovom dobijamo neke likove koji su nam poznati od ranije iz stripova o X-Menima i Vulverinov prvi susret sa njima.

Drugi tom ne otkriva ništa presudno o Vulverinu što već nismo znali. Gilen flertuje sa banalnim motivom kako najveća zverstva zapravo čine ljudi, a ne prave zveri, motiva koji je do sada u stripovima o Vulverinu viđen  puta. U pitanju je samo još jedna priča o ranom životu Vulverina koja neće rasvetliti ništa novo vezano za lika, i to je najveća slabost ovog toma. Ako uzmemo u obzir da strip nosi naziv ”Poreklo”, a ne otkriva ništa značajno o tome kako je Vulverin postao Vulverin, zaključak je da sam nastavak prvog dela nije imao nikakav drugi smisao osim komercijalnog.

POVEZANO: “Oružje X” – Kako je Vulverin postao mašina za ubijanje

Umetnost Endija Kjuberta u prvom tomu je zadovoljavajuća. Boje su guste i fino dopunjuju laganu njegov lagani rad olovkom. Mana je što se lica likova često razlikuju kroz stranice što deluje nepregledno jer pojedini likovi na nekim panelima ne liče na sebe sa prethodnih panela.

Daleko bolji posao je obavio Adam Kjubert, čija umetnost je pedantna i vizelno sjajno realizuje Gilenovu poprilično beživotnu priču. Vulverin je životinja i zver, a to zahteva mnogo krvi koju nam Adam pruža u izobilju. Njegovi pejzaži snegovitih šuma su sjajni. Likovi su daleko upečatljivije ilustrovani, dok je spektar boja manji nego u prvom tomu.

Prvi deo priče o poreklu Vulverina koji su osmislili Džo Kesada, Bil Džemas, a realizovao Pol Dženkins nam zaista donosi neke odgovore vezane za Vulverina. Kako je prisvojio ime Logan, zašto voli crvenokose, kada je i kako postao svestan svojih moći i kako je dobio ime Vulverin, zašto Vulverin ima amneziju. Mnogi od ovih odgovora ne izgledaju organski, već su usiljeno smešteni u priču, čisto da bi se odgovorilo na neka pitanja. Ipak, ova verzija, kao (tada) jedina verzija priče o poreklu lika je postala opšteprihvaćena među jednim delom fanova, dok drugi i dalje žele da je poreklo Vulverina zauvek ostalo misterija i predmet gikovskog teoretisanja.

Drugi deo koji je došao deceniju kasnije je krajnje bespotreban nastavak koji, osim što postavlja temelje sukobu Vulverina i njegovog najvećeg protivnika, Sabljozubog (Sabretooth a.k.a. Viktor Krid), ne donosi ništa bitno o samoj istoriji lika.