Ostrvo demona – Avantura u nepoznatim vodama!
Zlatna serija Veselog četvrtka br.23 je na kioscima i u striparnicama od prošlog četvrtka. Sadržaj koji se može naći u svesci čine Ostrvo demona, originalno deo Almanah edicije i priča koja joj daje potpuni kontrast – Leteći manijak, jedna od prvih priča o Duhu sa sekirom.
Prikaz stripa “Zlatna serija – Zagor: Ostrvo demona” autora Maura Bozelija i Maura Laurentija u izdanju Veselog četvrtka
Korice koje su ovaj put u ponudi su delo Ferija (A) i Mirka Čolaka (B). I dok pokojni maestro nije bio naročito inspirisan da pokuša da privuče čitaoca priči iz Almanaha, Čolak je uspeo da stvori atmosferičnu naslovnicu koja odiše detaljima i dinamikom.
Ostrvo demona je scenarističko delo dva Maura, Bozelija i Laurentija. Na italijanske kioske kioske stiglo je 2000. godine, a štampao ga je i Ludens.
Pročitajte: “Kulin – Tajna slanih izvora 2”: Kulinova era tek počinje!
U prologu, Bozeli nas podseća na neke od najblistavijih epizoda njegovog upravljanja serijalom. Priču smešta u vreme posle Morske strave (OP #25) i u obnovljenom Port Vejlu za isti sto u krčmi smešta dva prekaljena morska vuka kapetana Fišlega i kolegu mu Poštenog Džoa. Njih dvojica će popiti po koje pivo u Zagorovo zdravlje, a kapetan sa jednom nogom će ispričati jednu od pustolovina sa herojem Darkvuda.
Priča počinje lovom na kitove i Zagorovim gostovanjem na Golden Bejbi. Ono što je trebalo da bude traganje za džinovskim morskim sisarima, ubrzo će se pretvoriti u još jednu dogodovštinu punu opasnosti kada nalete na misteriozno ostrvo opisano u legendama kao dom demona i lokacija izgubljenog blaga.
Bozeli nije previše pribegavao originalnosti prilikom stvaranja Ostrva demona. Upotrebio je dosta elemenata već viđenih u Nestalom istraživaču (OP 21) i samo izmenio pozornicu i kulise. Ipak, priča je zanimljiva i zabavna za čitanje sve do pred sam kraj koji je pisac zbrzao i čini se nabacao na papir prve stvari koje su mu pale na pamet bez da mnogo razmisli o njima. Očigledno je jedino vodio računa da Zagor izvede dovoljan broj vratolomija. Sa druge strane, to ponavljanje se lepo uklopilo sa njegovim metaforama o pohlepi pa Ipak sveopšti utisak ostaje zadovoljavajući.
Veliki deo zasluge za to snosi Laurenti koji je ovde bio naročito inspirisan. Dinamika njegovog crteža čini da Zagorove akrobacije izgledaju spektakularno, a istakao se i stvaranjem atmosfere pomorske avanture.
Leteći manijak, koji ima ulogu dopunske priče, je scenarijem i crtežom delo Ferija. Priča nastala 1961. godine stvara ogroman kontrast i vidimo Zagora na dva kraja spektra. U isto vreme, na ovaj način najavljuju Buratinijevo vaskrasavanje (potpuno nepotrebno) letećeg Zagorovog neprijatelja koje bi narednih meseci trebalo da se odigra na stranama redovne serije.
Ferijeva priča je naivna, nelogična i objektivno loša na svim narativnim poljima. Ali ona se ovde nalazi pre svega zbog svojih vizuelnih kvaliteta Feri je na početku Zagora crtao negujući jednu sasvim drugu klasiku u svom stilu. Kasnije je postepeno odustajao od čistijih linija i kako je hiperprodukcija zahvatala Duha sa sekirom, posao se gomilao, a Ferijeva ruka se kvarila brzopletošću. Zbog svega toga Leteći manijak se gleda, a ne čita.
U sledećem broju iza žute trake će se naći Marti Misterija u svojevrsnom krosoveru sa kvazi Zagorom. Na korici B, Veseli četvrtak će ponovo ugostiti maestralnog Aleksu Gajića.
BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:
