„Korak Anđela“ – Ranija i Dilan, ljubav, mržnja i čudovišta
Kavenago se sve više pokazuje, ne samo kao dostojna figura koja će zameniti Stana u ulozi naslovničara, već kao neko ko svojim stilom, korak po korak, postaje možda i najbolji naslovničar DD serijala.
Prikaz stripa „Dilan Dog – Korak Anđela“, 159. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 368. broj u Italiji, autora Điđija Simeonija
Điđi Simeoni je autor od koga čitaoci uvek imaju očekivanja. U ovoj epizodi, zadužen je za priču i crtež i teži da čitaocima donese još jednu epizodu koja odiše sklavijevskom klasikom. „Korak Anđela“ počinje neobjašnjivim ubistvom dve učenice prestižne Londonske baletske škole. Ovo je okarakterisano kao samoubistvo, ali postoji devojčica, prijateljica dve devojke koja u to ne veruje, zato angažuje Dilana Doga da to istraži. Dilanova istraga će se preplitati sa zvaničnom istragom koju sprovodi Ranija Rakim i to će odnos ova dva lika podići na nivo veći od uobičajenog. Njihov odnos je kao sekundarni narativ koji se logično uklapa u samu priču koju nosi epizoda.
Sve se vrti oko samog naslova epizode. Korak anđela je baletski pokret koji zahteva veliku snagu volje i disciplinu, te ga je gotovo nemoguće izvesti. Ovaj korak takođe skriva mračne tajne, njegovi koreni potiču iz nacističke prošlosti, tako su oko njega povezane ludačka nacistička mržnja i priča o ljubavi.
Ranija Rakim, o kojoj smo malo toga znali, u ovoj epizodi dobija mnogo više prostora. Čak je i Simeoni crta sa mnogo više facijalne ekspresije dajući joj karakterizaciju na koju do sada nismo baš bili naviknuti. Već je nagovešetno ranije da je narednica Rakim neosvojiva simpatija Dilana Doga. Dilan je uvek bio više poput nespretnog tinejdžera zaljubljive prirode, nego što je bio poput neke neustrašive muške figure i kao takav je uvek osvajao žene koje mu se dopadaju. Hoće li i sa Ranijom na kraju biti tako?
Prethodna epizoda: „Uspavanka za poslednju noć“ – Korado Roi se vratio Dilanu Dogu!
Postoji određeni jaz u logici i smislu kada su određeni delovi ove epizode u pitanju, ali narativna struktura je koherentna. Simeoni ipak dostojno daje svoju nenametljivu interpretaciju Sklavijevog stvaralaštva koristeći nekoliko aspekata koji su bliski originalnom kanonu Dilana Doga.
Gručo je izuzetno raspoložen u ovoj epizodi, a Simeoni mu je konačno dao prostora, što tokom poslednjih nekoliko epizoda nije bio slučaj.
Kao crtač, Simeoni je za par nijansi uspešniji nego kao pisac ove epizode. On je praktičan, njegove scene su kinematografske. Paneli su prepuni detalja dok scene horora izgledaju dovoljno strašno. Ipak, Simeoni je najuspešniji u oslikavanju, koji su dovoljno živahni, dovoljno sumnjičavi i dovoljno zli kada je to neophodno. To olakšava posao kada je onaj sa idejom i pričom istovremeno i onaj ko je umetnički realizuje. On zna šta je zamislio, te zna kako najbolje da to slikovito predstavi.
„Korak Anđela“ donosi neke aspekte kojih dugo nije bilo u Dilan Dog serijalu. Odnos Dilana i Ranije se pomerio sa mrtve tačke i to će verovatno biti tek ispitivana posledica u narednim brojevima. U pitanju je zanimljiva epizoda koja brzo ide napred i imaće uticaj na razvoj serijala u budućnosti.
