“Skalpirani – Urokan do daske”: Ko je sledeći da mu se skine skalp?
Život u rezervatu Prerijska ruža, u Južnoj Dakoti tekao bi mirno, da ga ne ometaju duhovi prošlosti.
Prikaz stripa “Skalpirani – Urokan do daske” Džejsona Arona i Rajka Miloševića Gere u izdanju Fibre
Scenu Kasterovog ubistva u toku čuvene bitke kod Litl Bighorna 1876. godine teško ko može da zaboravi. Prikaz nestanka jednog vođe, jednog krvnika u misiji istrebljenja američkih starosedelaca sa njihovog životnog prostora, predstavlja početak novog toka priče, romantizovani prikaz onoga što će objasniti mnoge nepoznanice u priči. Naravno, scena je prikazana tako što Kasteru dolaze domoradački ratnici i ubijaju ga. Međutim, prema istorijskim podacima, oni najverovatnije nisu ni znali kako Kaster izgleda.
Kao što smo i rekli na početku, pre nego što nam je Kaster odvukao pažnju, život u Prerijskoj ruži tekao bi mirno, da ga ne remete duhovi prošlosti. Valjala bi se gudra, klinci bi sedeli po ceo dan i pili pivčugu, valjali tu i tamo nešto, pokušavali da pobegnu iz te nesreće, nasleđene zemlje njihovih predaka. Neki bi bili ponosni na Ludog Konja ili Bika koji sedi, neki bi se pitali u čemu je Crveni Oblak pogrešio, a neki bi i dalje skupljali vrhove strela drevnih ratnika. Međutim, do toga neće doći sve dok se ne obavi misija, poverena od strane FBI Dašielu Zlom Konju.
Pročitajte: “Skalpirani – Mrtve majke”: Sjajan dan za skalpove (VIDEO)
Jednom davno su mladi radikalno orjentisani potomci domorodačkih plemena, bili prijatelje jednog FBI agenta, što je na njega ostavilo toliki utisak, da on i posle mnogo dugih godina, i dalje traga za ubicom njegovih kolega, kojima duguje život, a možda i više od toga.
Ko god je pomislio da su Skalpirani, Džejsona Arona i Rajka Miloševića Gere preterani u svojoj nameri da pokažu tugu u kojoj žive potomci drevnih ratnika, varaju se. Sve ono što se može pročitati u celom serijalu, dovoljno je realno da su čak i ljudi koji su tako odrastali to potvrđivali, kad su autori bili napadani zbog svoje priče.
Treća knjiga Skaliranih “Urokan do daske” u izdanju izdavačke kuće Fibra donosi nam epizode od 25. do 34. u nizu. Pored Gere koji je crtao većinu ovih epizoda, epizodu “Balada o Baylisu Earlu Nitsu” nacrtao je Frančesko Francavila, a priču “Bio sam na dnu tako jebeno dugo” grafički je realizovao David Furno.
Ova knjiga obuhvata deo serijala u kojem FBI-evac Nits pokušava da doaka, preko svog agenta Dašiela Zlog Konja, svom starom dužniku Crvenoj Vrani, poglavici u spomenutom rezervatu. Cela priča se bazira samo na tom akcentu i prolazi se kroz čitav istorijat ove dramatične priče iz njihovih života.
Aktiviraju se više neki stari likovi, poput Kečera, kojem otkrivamo prošlost i shvatamo zapravo šta je cela njegova uloga u serijalu. Do kraja ćemo videti šta će biti, ali sada je otkriven veliki momenat i velike emocije, jednog odstrela i prema jednoj ženi.
Džejson Aron i Rajko Milošević Gera su napravili jedan bluz, svakako jedan od najvrednijih priča i serijala svake kolekcije