Zagor iz našeg sokaka: Zovem te u smrt crveni brate! (Prvi deo)

Pitao se nije li to možda ono o čemu se šuškalo prethodnih dana u Bečkereku. Nije valjda da u njegov grad stvarno dolazi… “Cirkus Wild West Show..!” Snažni glas prekinuo je Petrovo razmišljanje pri tome otklonivši svaku dilemu. Istovremeno on se našao na velikoj čistini gradskog trga gde se tog dana okupilo puno sveta. Na improvizovanoj bini stajao je jedan debeljuškasti čikica sa dugim brkovima i velikim cilindrom na glavi. On je govorio okupljenoj masi koristeći trumbetu kako bi se njegov glas što bolje čuo. ” Da, dobro ste čuli! Samo u vašem gradu, slavni cirkuski šou sa divljeg zapada! Videćete Indijance, kauboje, lavove, slonove i mnoge druge atrakcije. Za četiri sata koliko predstava traje moći ćete da vidite borbe izmedju Indijanaca i kauboja, indijanski napad na karavan sa doseljenicima i mnoge druge spektakularne izvedbe koje će vas preseliti u fantastični, ali u isto vreme i surovi svet divljeg zapada! Trupa predvodjena Bufalo Bilom omogućiće vam to! Da dobro ste čuli slavni poštanski jahač “Poni Ekspresa”, vodič i tragač u Američkoj vojsci, plaćeni borac protiv Indijanaca i profesionalni lovac na bizone je tu u vašem gradu! Sutra tačno u podne on će sa svojom svitom prodefilovati centralnom ulicom, dok vas uveče očekuje spektakl kakav do sada niste ni sanjali da postoji!” “Da, to je to!”

Pročitajte: Zagor iz našeg sokaka: Bez krajna ljubav sa neizvjestanim početkom!

Pomislio je Petar dok je kao paralizovan stajao na rubu mase i upijao svaku reč koju je govornik izgovorio. O “Divljem Zapadu”, Bufalo Bilu pa i samom cirkusu slušao je samo u pričama i čitao u retkim ilustrovanim časopisima na tu temu koji su mu ponekad dolazili do ruku. Ipak to je bilo sasvim dovoljno da postane opčinjen tim čudesnim svetom kauboja i Indijanaca.. Negde tamo u dalekoj Americi. “Karte za ovaj fantastični spektakl možete kupiti već danas, a cena ulaznica biće za stajanje dve, a za sedenje tri krune!” Završio je najavu predstave čovek sa cilindrom nakon čega se masa znatiželjnika polako počela razilaziti. “Ahh.. Znao sam!” Besno je pomislio Petar pri tome narogušivši svoje dečije lice tako da mu se na njemu jasno ocrtavala ozlojedjenost i negodovanje prema onome što je čuo na kraju govora. Cena krte bila je i više nego visoka za prosečnog stanovnika Bečkereka, a njegova porodica nije spadala čak ni u tu “srednju” kategoriju. Bili su siromašni. Tako da je njegovo prisustvo spektaklu za kojim je toliko žudeo bilo nemoguća misija. Utučeno i zamišljeno Petar je sporim korakom sa rukama u džepovima krenuo kući. Uz put je besno šutirao kamenčiće tako kao da su mu oni bili krivi za njegovu trenutno bezizlaznu situaciju po pitanju prisustva predstavi. “Šta je Pero nešto te muči?” Iznenada iz duboke zamišljenosti Petra trgnu glas poslastičara Laze koji je stajao na vratima svoje poslastičarnice. “Ahh.. Ma ništa čika Lazo.. ” Sa tugom u glasu odgovori Petar. “Ma nešto je Pero znam ja.. Nikad te nisam video tako potištenog.. Nego ajde ti blago meni na jednu krempitu kod čika Laze pa da mi lepo ispričaš šta te muči.”

Krempite starog majstora poslastičara laze se nisu odbijale, pa ma kakvo raspoloženje i brige bile prisutne. Pomislio je Petar. Posebno je bilo dobro to što je Laza bio raspoložen da časti, jer u tom trenutku Petar u džepu nije imao ni prebijene pare.

“Dakle Pero da čujem, gde je problem?” Upitao je Laza Petra dok se ovaj “gušio” u ukusnoj krempiti pri tome sočno mljackajući. Ah, Čika Lazo, ma ne možete mi vi pomoći.. mljac… verovatno ste.. mljac.. čuli da se sutra uveče održava šou cirkusa sa Divljeg Zapada.. mljac.. i znate ja sam veliki ljubitelj tog cirkusa i divljeg zapada uopšte.. Ali karte su prokleto skupe.“ Reče Petar dok je u isto vreme završavao sa krempitom koju je ekspresno smazao. Na ovu njegovu priču Laza se za trenutak zamisli, a zatim ode u drugi deo poslastičarnice i donese još jednu krempitu.

” Ehm, Pero pa dobro ne očajavaj, nego evo blago Lazi tebi još jedna krempita i evo ti salveta kako bi se posle obrisao, jer vidim da si se sav u brljavio.. Pa ne možeš tako kući. Šta će ti reći Mama i Tata..” “Hvala čika Lazo, zaista ste ljubazni” Reče Petar, a zatim se baci na drugu krempitu koju mu je Laza upravo servirao. Kada je završio uzeo je salvetu koja je bila savijena na pola kako bi se obrisao. Medjutim iz salvete je nešto ispalo. Nije mogao da veruje. Bila je to karta za cirkusku predstavu trupe “Wild West Show..!” “Ali, Ali… Ovo je..” “Karata za cirkusku predstavu!” Uzviknu Laza pri tome prekinuvši Petra. “Eto pero sada imaš kartu i možeš ići na predstavu” “Ali odakle vam?!“

Znatiželjno upita Petar. “Vidiš.. Nisi samo ti ljubitelj mojih krempita Pero. Jeli su njih sa slašću razni poznati ljudi. Glumci, ministri, pesnici, pisci… Jeli i divili se, a danas ih je jeo i jedan od organizatora cirkusa koji večeras nastupa kod nas. Mislim da se zvao Buf.. Bufal…”

“Bufalo Bil!” Uzviknu Petar i ovaj put on prekide Lazu u pola reči. ” E taj… I toliko se oduševio krempitama da mi je poklonio ulaznicu za predstavu… Elem, ti znaš Pero da moja Savka i ja nemamo dece, a te vragolije mene baš i ne zanimaju. Vidim da je tebi stalo da gledaš tu predstavu, pa eto.. Idi, poklanjam ti ulaznicu” Petar ushićeno skoči sa stolice i zagrli starog poslastičara Lazu na šta se ovaj malo zbuni. “Ma ništa Pero… Pa nisam je ni ja ništa platio..” Reče Čika Laza Petru koji je u tom trenutku bio jedno od najsrećnije dece ako ne na svetu, a ono u Bečkereku sigurno.

* * *

Autor: Miloš Dragojević

POGLEDAJTE I OVO: