Zagor iz našeg sokaka: Zagorov album
Postoje ti trenuci u našim životima, kada se kockice sklope, kada vetar donese specifični miris nostalgije.
zagorov album
Kada nas određena boja neba ili opalo lišće, kao vremeplov prebaci u određeno vreme, kada sa uzdahom progovorimo: To su bili dani našeg detinjstva, to su bila neponovljiva vremena.
Pročitajte: Zagor iz našeg sokaka: Komšija Zagor
Bila je jesen 1986. godine. Jedan dečak je, vraćajuci se iz škole, zastao pored trafike da razgleda nova izdanja, a ono što će tada ugledati, zauvek će biti urezano u njegov život, kao mitsko sećanje.
Plave korice, sa upadljivim natpisom žute boje. Zagor album sa samolepljivim sličicama. Suvišno je reći, da se noge tada okrate, a da osnovni smisao života postaje nabavljanje para za sličice i popunjavanje albuma.
I, naravno, tu su čuvene menjaže, razvlačenje albuma po školskim torbama, tapkanja, i taj večiti nedostatak para za nove sličice. Kakvo je slatko uživanje bilo žvrljati po albumu, pisati kojoj epizodi koja sličica pripada, a duplikati su obično, ako se ne razmene, završavali na starim vitrinama ili frižiderima.
Na vrhuncu osamdesetih, tokom zlatnog doba stripa, muzike i filma, Zagorov album je bio sveti gral za zaljubljenike u junaka iz Darkvuda. Neke od prvih scena, neprijatelja, prijatelja, video sam u tom albumu. Jednostavno, enciklopedija u malom.
Sada, kada je sve dostupno i na-jedan-klik-moguće, kada su sve informacije na dlanu, jasno nam je ono što je tada bila nemoguća misija: shvatiti šta se dešava. Tako da smo večito bili zbunjeni vampirom koga nije bilo u stripu koji posedujemo, ili ko su, dođavola, sada ove Senke ili Mohikanac Džek.
Za razliku od drugih tadašnjih albuma, koji su bili posvećeni strip junacima Marku, Bleku i Kapetanu Mikiju i koji su bili, u principu, jedan album, jedna priča, Zagor je bio sastavljen od više različitih oblasti: Zagorovog sveta, Prijatelja, Neprijatelja, Čikovih nezgoda ili Najlepših naslovnica, a poseban šarm albumu davale su reklame za nagradnu igru i tri postera koji su bili u okviru albuma.
Inače, album je imao 249 sličica, među kojima i par sličica koje nije posedovao čak ni italijanski „Solaris“, po kome je „Dnevnik“ izdao naše, jugoslovensko izdanje. Album je „pokrio“ period Zlatne Serije do 431. broja, do „Blindirana soba“ epizode, koja je tada bila aktuelna u Italiji. Kada smo već kod italijanske verzije, Zagor Solaris izašao je u Italiji 1978. godine u Verde verziji (Zeleno) a te iste godine je izašla i Blu (Plava) verzija istog albuma.
Danas se na tržištu oba albuma prodaju po ceni od par stotina evra, s tim da je Verde verzija na većoj ceni, i dosta je cenjenija kod kolekcionara. Fenomen Zagorovog albuma živi i 2022. godine i nadživeo je sve u svetu kolekcionarstva. Skoro da ne postoji kolekcionar stripova, koji ga ne poseduje u kolekciji, a retki su oni srećnici koji imaju set sličica ili Neotvorenu kesicu.
Verujem da većina ljubitelja Zagora i stripa, uopšte, ima neku sličnu nostalgičnu priču, poput ove.
I da, na pitanje: šta u vašoj kolekciji nema cenu i štajoj daje poseban pečat svih ovih godina? Bez dileme bi dobili odgovor: Zagorov Album.
Autor: Josifljević
