“Pioniri Nepoznatog” – Stimpank na Crnom kontinentu

Zaštitni znak scenarista zaposlenih u izdavačkoj kući Sergio Bonelli Editore, definitivno je pravljenje omaža knjigama, filmovima, serijama, muzici, pa čak i drugim stripovima. Ovaj put je fokus na avanturističkoj književnosti Viktorijanskog doba.

“Pioniri Nepoznatog” – Stimpank na Crnom kontinentu

Naslov koji na rikni nosi broj jedan edicije Čarobne knjige, Riznica Boneli, jesu „Pioniri nepoznatog“ scenariste Vijetija i crtača Binjaminija. Originalno, ovaj grafički roman je objavljen u ediciji Romanzi a Fumetti kao broj trideset i dva.

Bibliografija dvojca koji stoji iza Pionira je pozamašnog obima. Vieti je publici verovatno najpoznatiji kao jedan od tvoraca serijala Dragonero, dok je Binjamini radio na pregršt Bonelijevih naslova kao što su Siročad, Bred Beron, Dilan Dog, Grejstorm.

Ovog puta udružili su snage u kreiranju avanture koja čitaoce vodi u srce Afrike, kontinenta koji je vekovima obavijen tajnovitim maglama i samim tim idealno podneblje za narativ kao što je ovaj.

Priča počinje u Londonu 1882. godine i prati nečasno otpuštenog kapetana britanske vojske Džeka Gordona. Kapetan Gordon se teško snalazi u Londonu koji nije isti grad kao onaj koji je on napustio kada je započeo vojnu karijeru služeći kruni na bojištima u Indiji i Africi. On čezne za divljim predelima, za rizikom i avanturom. Želja mu se ispunjava kada ga Anabel Stokvud angažuje kao vodiča za svoju ekspediciju u Africi koja za cilj ima pronalaženje njenog oca, čuvenog istraživača Redžinalda Stokvuda. Posle kratkog durenja, Gordon pristaje i okupljanje ekipe može da počne. Međutim, pronalaženje Stokvuda će po svaku cenu pokušati da spreči udruženje jako živopisnih likova, predvođenih Vremenskim Lordom.

Ova avantura je nabijena stimpankom i inspiraciju vuče iz brojnih dela žanrovske književnosti sa prelaska iz 19. u 20. vek. Tako se daju primetiti uticaji „Rudnika cara Solomona“, „Vremeplova“, „Izgubljenog sveta“ i još nekolicine popularnih dela avanturističke proze. To svakako nije mana ovog stripa, s obzirom da je Vijeti sklapanju pozadine za svoju priču pristupio vodeći računa o dobrom ukusu.

This slideshow requires JavaScript.

Pročitajte: “Zardo” – Ticijano Sklavi i rupa bez dna

Upravo zbog veštine koju scenarista demonstrira u gradjenju sveta, priča na početku deluje jako dobro. Prepuna je potencijala da se pripoveda na jedan starinski, ali uzbudljiv način i tako se stvori delo izuzetno pogodno za eskapizam. Međutim, taj potencijal donekle biva izneveren bledom gradnjom likova. Svi su neubedljivi, slabo okarakterisani i sa klimavim motivacijama. Ne oseća se nikakva hemija među njima, nema začina koji bi čitaoca naterao da poveruje kako neki od njih imaju godinama izgrađen odnos. Neki su nestajali prerano iz narativa dok su drugi upadali isuviše naglo.

Ako se izuzme njihova uloga koju su trebali da imaju u razradi likova, dijalozi su prilično dobro napisani. Kroz njih se na prirodan način saznaje sve što se dešavalo pre nego što smo se mi uključili, a što je neophodno za radnju, tako da potrebe za preteranim ekspozicijama i fleš bek scenama gotovo i da nema. Stoga strip ima i jako ujednačen i dinamičan ritam kroz koji se savršeno prenosi upravo onaj duh kakav imaju neka kultna dela avanturističkog tipa.

Crtež je izvanredno detaljan, naročito kad su u pitanju drugi i treći plan, odnosno okruženje u kom se likovi nalaze. Ipak, čini se da bi kvalitetan kolorista mogao značajno da doprinese Binjaminijevom crtežu koji na momente deluje sterilno. Ali već posle prvih kadrova Pionira, lako je zaključiti da se radi o izuzetno nadarenom umetniku.

Pioniri nepoznatog vas verovatno neće raspametiti, niti će vas naterati da se snažno vežete za nekog od likova, ali je sigurno da će vam priuštiti opuštanje i razonodu ukoliko volite neobične spravice sa viktorijanskom patinom, akciju i koncentrovani avanturistički duh.

Autor: Nikola Tasković

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of