“Gaša Šeprtlja”: Slika sveta u liku lenčuge iz pera pesimističnog humoriste…
Ako je rad od majmuna napravio čoveka, onda nerad od čoveka pravi gospodina. Potpuno je nebitno kada je u pitanju jedan od najvećih anarhista na svetu…
Nebitno je i u slučaju jednog od neprevaziđenih spavača na poslu, rušitelja statusa quo, samopregornog borca protiv rutine i krotitelja pravila.
Njegove avanture, izumi i budalaštine, sklepani u velikoj arhivi, ali ne na državnom poslu, već u redakciji magazinu Spiru, zavljadale su srcima čitalaca širom starog kontinenta. Govorimo o bravuri strip stvaraoca Andrea Frankena, prvi put objavljenoj 28. februara 1957. godine u belgijskom magazinu Spiru, njegovo ime je Gaston Lagaff, a po srpski se to kaže Gaša Šeprtlja.
Pročitajte: Hladan tuš stripovske satire
Gaša Šeprtlja je toliko lenj i toliko mrzovoljan prema poslu da to izbezumljuje sve, pa i njega samog. Trapav je do besvesti i do svega mu je samo ne do onoga zbog čega je plaćen. On dolazi na posao sa svojom mačkom, galenbom i zlatnom ribicom u automobilu iz 1920-h godina.
Franken je u Gaši nacrtao dete u telu odraslog čoveka, sve karakteristike deteta, bezazlenog, punog mašte i voljnog da pravi gluposti, što bi se danas za decu reklo hiperaktivan, a obično se to uzima kao izraz kojima roditelji pravdaju svoj neuspeh u vaspitanju dece. Ali sam Franken nije bio nimalo vedar čovek, iako je pravio neverovatne humoristične stripove, poput “Marsurpilamija”, “Crne misli” i druge, koji su zajedno sa Gašom ušli u opus najvećih stripskih priča. Baš u “Crnim mislima” se vidi kako je Franken video ovaj svet bez mašte, pun surovosti, gneva i obesti, ovaj umetnik nije verovao u napredak čovečanstva, ni u kom smislu te reči.
U jednom intervjuu Franken je govorio: “Surovo! Jer sa godinama i uprkos trenucima sreće, uveren sam da čovek nikada neće biti civilizovan. Uništiće sebe. Ali to ne smemo da govorimo tako često – ne smemo da kvarimo život ljudima.”
Gaša je nekako nacrtan tako, baš tako kako je Franken video svet, neuredan, razbarušene kose, otrcanog džempera i u starim patikama. Gašin posao je bio da u magazinu Spiru odgovori na pisma čitalaca, na koja je uvek sa zakašnjenjem odgovarao. Obožava da vreme provodi u onome u čemu nije dobar, a to je majstorisanje i kuvanje, što se kaže – “u sve se meša”, a neobavezno ćućorenje sa prijateljem Žićom je bio obavežan deo dana, između dva spavanja. Baš takav pogled na svet je imao Franken, pored navedene neurednosti, svet sve zna, u sve se meša, radi ono što ne zna, zabada nos u tuđe stvari i pokušava da prespava sve što treba da uradi.
Pored Gaše i Žiće u stripu se nalaze još i likovi poput Žmurka, sušte suprotnosti Gaši, revnosan i vredan radnik, zatim Dirko, direktor Spirua, Zorica, članica redakcije…
Gaša je kod nas došao 12. oktobra 1965. godine u legendarnom prevodu Đorđa Dimitrijevića, koji je prevodio i Taličnog Toma i Asteriksa u izdanjhu Panorame. Kasnije je objavljivan u Stripoteci, Eks Almanahu i drugim stripovima, a 2000-ih godina je Beli put krenuo u izdavanje integrala Gašinih priča, a zajedno sa Darkwoodom je završio tu priču.
Strip je dobio i filmsku adaptaciju 2018. godine, a režiju potpisuje Pjer-Fransoe Martin-Lavala, dok uloge tumače Teo Fernandez, Pjer-Fransoe Martin-Lavala, Arno Dikre.
Andre Franken pored Gaše poznat je i po Marsupilamiju, Spiru i Fantaziu, grofu od Šampinjaka i veverici Spip. Posmatrajući Frankenove crteže i moć da u malo tuša iskaže suštinu, on bi i ovaj tekst nekom giljotinom za pola skratiо. Svoj rad je počeo neposredno nakon Drugog svetskog rata, a kada je preminuo 5. januara 1997. godine mnogi evropski listovi su upravo tu tužnu vest imali kao glavnu tog dana, a jedne novine su napisale za Gašu: “Njegovo dete je postalo siroče.”
Frankenov istančan rad na stripu, detaljni dekori i igra tušem prevazilazi granice svega postojećeg u svetu karikaturalnog stila i humorističnih stripova. Mnogo scena na tabli, u jednom kaišu i mnoštvo minijaturnih figura koje upotpunjuju scenografiju.
Franken je veliki šaljivdžija i sa onima koji se zaodevaju u krzno životinja, ubijaju i smeli su da pokažu svoju drskost noseći oderana krzna na svom telu kao ukras. Otvoreno stoji protiv uništavanja i zagađivanja čovekove životne sredine. Sanjari i konzervativci u svojoj odlučnosti da ne pristaju na kompromise u Frankenovim crtežima ili ostanu bez glave ili upadnu u vodu zagledani u zvezde. A u Gaši se osvrnuo na čitav postojeći svet i sve što postoji oko njega.
Gašina šeprtljavost je ono u čemu se ne pronalaze svi, nego apsolutno svi.
