“Kazna za oholog pukovnika”: Kada vojna slava pomuti um i izazove zločin!
Da li treba nešto više da kažemo o epizodi Teks Vilera, ako vam kažemo da je scenarista priče Đanluiđi Boneli, a crtač Đovani Tiči?
Prikaz stripa “Kazna za oholog pukovnika” scenariste Đanluiđija Bonelija i crtača Đovanija Tičija u izdanju Veselog četvrtka
Smatramo da su reči suvišne, ali svakako, malo hvalospeva ne bi bilo loše, s obzirom na to da je ova epizoda veoma stara i da je oličenje dobre, vestern akcije.
Pročitajte: “Tex 700 – Zlato Paunija”: Šta se zbilo između “Nueces Valley” i “Misterioznog totema”?
Naime, ova epizoda je u Italiji objavljena početkom maja 1968. godine (pravi naslov ove epizode je “Vendetta Indiana” ili “Osveta Indijanaca”, a originalan broj je 91), a na kioscima u Jugoslaviji, u Dnevnikovom izdanju Zlatne serije, oko pola godine kasnije. Naime 18. broj nekadašnje Zlatne serije, povukao je ljude iz Veselog četvrtka, da ovu legendarnu epizodu ponovo objave, takođe u 18. broju njihove Zlatne serije, sa originalnom naslovnicom A, zatim sa B naslovnicom, retro naslovnom stranom koju je majstorski uradio naš poznati strip umetnik Branislav Kerac. Zbog velikog interesovanja publike i zbog rasprodatih primeraka alternativne korice, bila je potrebna i korica C, zapravo ista korica kao na starom izdanju iz 1969. godine. Originalnu naslovnicu i naslovnicu C, nacrtao je vizuelni tvorac Teksa Vilera – Aurelio Galepini.
Da kažemo nešto i o epizodi, koja je, kao što smo već rekli, oličenje dobre, da tako kažemo fenomenalne kaubojštine.
Pukovnik Arlington, glavnokomandujući vojskom utvrđenja Fort Luis, odlučio je da napadne selo domorodačkog naruda Juta, čiji je poglavica Crni Los. Crni Los je poznat po svojoj miroljubivosti i nikada ne bi napao američke vojnike, čak je i u svom selu držao zastavu SAD-a, kako bi pokazao svoju lojalnost vlastima, ali to nije bilo dovoljno oficiru željnom vojne slave, uspeha i odlikovanja.
Čin uništavanja sela i ubijanja svega živog u njemu, razbesneo je ostale Jute, narode Pajuta i Navaho Indijanaca kojima predvodi Teks Viler. Ovaj rendžer i poglavica je bio dovoljno mudar da shvati kako će svaka osveta biti okidač za nove masakre nad starosedelačkim življem i tako odlučuje da smesti pukovniku Arlingotu, onako kako on zna, ali to i nije bilo toliko teško, jer je utvrđenje Fort Luis imalo mnogo časnih oficira i vojnika kojima je bilo dosta pukovnikovog oholog ponašanja.
Priču je, kao što smo rekli majstorski osmislio Boneli, ali crtež Tičija o kojem se mnogo raspravljalo, da li ga je on uradio ili ne, takav je da prenosi atmosferu iz priče pravo pred oči čitaoca, tako da čitajući imamo utisak da smo zaista unutar prerije, baš usred bitke između plemena i vojnika.
Da ne zaboravimo naglasiti, na početku izdanja Veselog četvrtka, Bane Kerac je napisao uvodnik na dve strane u kojem govori o jednoj “Pola veka zablude”. Veoma interesantan tekst koji svakako valja pročitati pre čitanja priče.
Ovakvu vestern avanturu vredi doživeti.
