Aleksa Gajić: Stripovi možda nisu uspeli da prođu tranzicioni period!

Foto: Pincum/Facebook – Aleksa Gajić

Razgovor sa strip autorom Aleksom Gajićem na Međunarodnom festivalu stripa Nifestu

…a to su razglednice koje je napisala Sofija svojim roditeljima od kojih je pobegla i Hadrijanov novčić koji je neki legionar probušio pre dve hiljade godina i nosio ga kao amajliju oko vrata, objašnjava za Strip Blog strip autor Aleksa Gajić na Nifestu, gde je održao svoju izložbu.

Na pitanje kako je došao na ideju da realizuje projekat “Od Hadrijana do ponizne Sofije” Gajić kaže da su iz nekog razloga Draganu baš ta dva artefakta prišla k srcu i želeo je da nekako napravi priču koja ih povezuje.

-Dragan Bogičić je izuzetni lokalpatriota Velikog Gradišta, a ja sam opet vezan za Veliko Gradište jer sam tamo deset godina letovao kao sitno dete. Kada sam se posle dvadeset pet godina vratio tamo, to njegovo pitanje mi je bilo kao neki znak da bi možda trebalo da se ubacim u to. Takođe, Dragan je želeo da napravi nešto što je neviđeno, a to je nekako kao okidač za mene koji volim da se bacim u neviđene stvari, i onda smo došli do toga da napravimo strip koji može da ima svoja tri pojavna obličja, i da liči na premotavanje koje je on video na Youtube-u koje sam ja radio 2012. i tako je sve počelo. Napravili smo strip koji ima tri pojavna obličja: magazinsko koje je izašlo u Zabavniku, obličje  koje ima svoj objektni prikaz tačnije kutiju i video verziju, film na Youtube. Interesantno je pogledati sve tri verzije i proceniti koja je razlika u čitanju između ta tri medija. Strip je više teoretska lekcija o strip mediju, nego što je to neka neviđena priča koja će da vas izbaci iz cipela. Opet, daleko od toga da je loše, fina je to priča, ali mislim da je samo mediji ovde u glavnoj ulozi, naveo je Gajić.

Pročitajte: “Skrepbuk” Alekse Gajića: Ilustrovane biografske beleške (VIDEO)

Da li će animirani film biti dostupan i objavljen negde?

Biće objavljen na Youtube-u. Nismo mogli odmah da ga objavimo iako je završen zbog njegovog kratkog festivalskog života koji smo mu namenili, ali već posle toga će biti postavljen na Youtube. Nema tu nešto posebno da se kaže. Tu animiranu verziju smo napravili tako što smo rasklanjivali tu rolnu stripa koja je zapravo originalno obličje stripa; dvanaestometarna traka koja stoji u toj kutiji. Zatim smo dodavali efekte, šumove, muziku, glasove i to je na kraju ispao jedan onako simpatičan film koji bi pre mogao da se nazove eksperimentalnim filmom nego animiranim. On ima neku svoju atmosferu, svoj početak, sredinu i kraj, tako da sam ja zadovoljan kako je to na kraju ispalo.

Kako ste zadovoljni izložbom svojih radova “Aleksikon” u Salonu 77 u Niškoj tvrđavi na ovogodišnjem Nifestu i šta su posetioci tu mogli da vide?

Zadovoljan sam. Nije to ništa što nisam očekivao. Ovo je već možda i deseto predstavljanje ovih radova. Jednostavno ja sam ohrabren reakcijama ljudi da i dalje vučem tu izložbu i da je postavljam gde god mi traže. Ljudi koji su navikli na zložbe stripa gde mogu da vide okačene table u krug uvek se iznenade što vide nešto što zaista nisu očekivali i eto to neko zadovoljstvo koje se njima upriliči meni je sasvim dovoljna kompenzacija da tu izložbu i dalje postavljam i da je stalno proširujem i popunjavam sa novim radovima. Posetioci mogu da vide stare kutijce i strip objekte i nove kutijce i strip objekte.

Jedna od tema ovogodišnjeg Nifesta je bila i naučna fantastika u stripu. Kako vidite naučno-fantastični strip danas i ima li tu nešto što može da se istakne kao zanimljivo i kvalitetno? Šta biste Vi preporučili?

Pa ne znam. Živimo u vreme hiperprodukcije i ja kao autor koji sad ulazi u onu grupu vremešnijih nemam više ni vremena ni volje da sve to pratim. Uđem u knjižaru u Francuskoj i vidim hiljade izdanja i samo se okrenem i izađem. Ko bi to više sagledao. Kada vidim samo kako izgleda preview-ove američkih stripova gde je prikazano na desetine hiljada novih izdanja, a od toga je barem pola SF. Kada naiđem na televiziji na SF kanal, samo prebacim. To je na hiljade serija, ljudi koji skaču i pucaju laserskim pištoljima. Mislim da polako izlazim iz SF niše i sve više me privlači neka eteričnost, neki čudan pogled na običan život, naučna fantastika kao da je prošla svoj zenit. Eto i taj tvoj smartphone je nekada bila naučna fantastika, a sad je normalna stvar. Ne znam više koliko ljude mogu da uzbude svemirski brodovi, srebrni kostimi i ostalo. Tako da je malo i meni pregoreo čip za SF nekako, a i valjda sam omatorio. Više me privlače skriveni kanali ljudske psihe.

Kod nas se smatra da je strip odrastao i da mu fali mlađe publike. Da li Vi kao autor imate neki predlog, savet ili kreativnu ideju kako zainteresovati mlađu populaciju i kako im vratiti strip u ruke?

Zavisi koji strip. Na Youtube-u i na socijalnim mrežama postoji masa kratkih stripova koji su jako šturo nacrtani, ali pričaju o nekim trenucima ljudi i njihovim životima koje je tako teško opisati. To su stripovi za neke nove mlade. Ovi stripovi kakve mi znamo mislim da su polako u zenitu. Ne kažem da će ikada umreti, ništa ne umire, ali u svakom slučaju mislim da će im se tiraži spuštati, a rašće tiraži nekih drugih stvari. Da li će to biti neki motion comics-i ili možda neki strip objekti ili Facebook sitni stripovi na 4-5 sličica, ne znam. Otkad znam za sebe, znam i za to pitanje, to nije nov problem. To je problem još od devedesetih kada se strip ponovo posle onog zlatnog perioda vratio u Srbiju. Nikada se on nije vratio u onom zamahu i od onda se izdavači trude da povrate taj zamah. Mislim da tu nije zapravo problem ni u bogatstvu, ni u ljudima, ni u izdavačima, ni u stripovima, već se jednostavo menjaju ukus ljudi i njihov senzibilitet. Stripovi možda nisu uspeli da prođu taj tranzicioni period, ali će to uspeti u nekoj drugoj formi. To je faza koja će dovesti do neke nove faze. Do te nove faze ne može da se stigne bez prethodne faze.