Strip “Kalvin i Hobs” je obeležio detinjstvo mnogih generacijama dece rođene osamdesetih i devedesetih godina. Priče o nestašnom dečaku Kalvinu i njegovom tigru Hobsu postale su nezaobilazno štivo uz koje su odrastali ljudi različitih profila ličnosti.
Mikelanđelo Merizi da Karavađo bio je italijanski barokni slikar koji je bio aktivan sredinom 16. i početkom 17. veka.
„Ali ja ne želim da idem među ludake“, primeti Alisa. „A, tu nema pomoći“, reče mačak. „Svi smo mi ovde ludi. Ja sam lud- Ti si luda.“ „Otkud znaš da sam ja luda“, zapita Alisa. „Mora da jesi“, reče mačak: „inače ne bi došla ovamo“ – Luis Kerol Alisa u zemlji čuda.
Edgar Alan Po (1809-1849) je bio američki pisac, pesnik, književni kritičar i teoretičar. Njegova dela, prevashodno pripovetke i pesme objavana su širom sveta, na mnogim jezicima, a ona su postala obavezna lektira u mnogim školama širom sveta. Prema njima su rađeni filmovi, ali neka od njih su doživela i stripske adaptacije.
Prekršiću novinarsko pravilo i tako na sebe navući gnev svojih novinara, kojima mozak probih sa njim, ali ovaj tekst moram da pišem u prvom licu.
U februaru 1969. godine u broju 174. časopisa Panorama objavljen je poziv da čitaoci pošalju svoje predloge redakciji kako bi ona unapredila svoj rad. Najviše predloga je došlo od strane onih koji su želeli da Panorama izbacije povremeno i vanredna izdanja.
Ovim rečenicama, koje lebde u mučnoj, klaustrofobičnoj atmosferi, započinje adaptacija romana Vilijama Houpa Hodžsona „Kuća na granici“.
Hauard Filips Lavkraft je ime koje ne sme da bude nepoznato onome ko želi da se nazove ljubiteljem horora i fantastike. Lavkraft, čovek ispred svog vremena i danas napaja nemirne i radoznale duše svojom stravom.
Kao posebna tema unutar priče o kultnom strip-serijalu Valerijan nameće se njegova glavna junakinja.
Na društvenim mrežama smo mogli pročitati glasine o tome kako će Tintin dobiti izdanje od strane izdavačke kuće Darkvud.
Kada se sruči nesrećna okolnost na čovečanstvo, pa se carevi zaigraju rata, kako kaže ona pesma Đorđa Balaševića, borba za opstanak nije uvek borba da te promaši sablja, strela, metak ili geler.
Suprotnom rukom od one u kojoj držiš drvenu ili koštanu dršku iz koje izvire sečivo uhvatite čvrsto kosu, onu prvu kosu do čela i držite zategnugo taj pramen koliko jače možete.
