Čovek koji je pročitao SVE Marvelove stripove i napisao knjigu o tome

Prilikom ulaska u muzej korisnije je pogledati kako je svaki slikar nacrtao oblake i uporediti svaki oblak sa drugim, otkrivajući tako razlike u pristupu i istorijskim kontekstima, nego imati linearno i sveobuhvatno objašnjenje o karijeri slikara i njegovim delima. sve

Gledanje u oblake je pokušao Daglas Volk, kritičar, novinar i profesor na Univerzitetu Portland State, koji je pisao za Njujork tajms, Roling stoun, Vašington post, Los Anđeles tajms i autor eseja Čitati Stripove: Kako funkcionišu grafički romani i šta oni znače, jedno od referentnih štiva o obnovi stripa 2000-ih. Osim što je Volk umesto oblaka gledao i čitao sve stripove koje je objavio Marvel Comics. Sve do jednog. To uključuje više od 80 godina mesečnih (a u nekim slučajevima i dvomesečnih) izdanja, sa ukupno oko 27.000 brojeva.

Čini se da je premisa knjige intelektualna verzija Jackass-a ili jestivi izazov da se testiraju granice varenja. U stvarnosti, Volkov gigantski izazov sa kojim se suočio sa manje trivijalnim ciljevima jeste da pokaže kako ljudsko telo reaguje na čitanje 27.000 priča o superherojima. Pozajmivši reči filozofa Timotija Mortona, Volk opisuje Marvelov ep kao hiperobjekt koji je prevelik da bi se mogao videti ili uočiti direktno jednim pogledom.

„Neko vreme sam pokušavao da pronađem strukturu koja bi mi omogućila da se nosim sa svime, ali to nikada nije uspelo. Tada sam shvatio kako sam čitao ove stripove, koristeći asocijacije i puteve koje sam stvorio u svojoj glavi, bilo da su zasnovani na likovima ili autorima ili na širim temama“, objasnio je Volk.

Volk je birao priče na osnovu svog ukusa, a takođe i na osnovu svoje odlične intuicije da nema potrebe da se preterano bavi Derdevilom Frenka Milera ili X-Menima Krisa Klermonta, jer je na njih potrošeno i više nego dovoljno reči. Put čitanja Spajdermena, na primer, počinje promotivnom knjigom iz 2007. koja je anticipirala fazu New day i koja, prema Volku, objašnjava suštinu lika bolje od mnogih drugih istorijskih avantura. Nije da izbegava obavezne korake kao što je Amazing Fantasy #15 (knjiga u kojoj debituje Spajdermen), on ih samo tretira kao alate za kontekstualizaciju lika, a ne kao istorijske prekretnice. Takođe zato što u ovom poreklu retko vidimo pravu prirodu protagoniste.

Volk je više od dvadeset sedam hiljada stripova čitao van svakog redosleda jer je voleo da menja žanrove i vrste priča i da čita stripove iz različitih razdoblja. Jedini lik čije je avanture čitao po redu i u celosti bio je Punisher, kojeg najmanje ceni („predstavlja se kao rešenje za probleme iz stvarnog sveta“). Zatvorio se u hotel i za jedanaest dana istrčao maraton svih stripova o njemu. 

Njegova knjiga, All of the Marvels, uspeva da bude prikladna za običnog čitaoca zahvaljujući perspektivi novinara, a ne akademika.

Pročitajte: Golconda ponovo pokreće Lunov Magnus Strip, nastavlja tamo gde je edicija stala…

„Jedna od stvari do kojih mi je najviše bilo stalo je pisanje knjige u kojoj su uživali čak i oni koji nisu čitali stripove. Izbegavanje akademskog i pedantnog tona, ili onog koji je bio previše samoreferentan, bila je jedna od najtežih stvari koje se može primeniti u praksi tokom pisanja. Jedna od mojih inspiracija bila je knjiga Parfemi: Vodič od A do Ž, od koju su napisali Luca Turin i Tania Sanchez, knjiga kritike parfema, ali neverovatno ubedljiva uprkos činjenici da ne znam ništa o parfemima“, navodi Volk.

Njegova knjiga je takođe korisno štivo za fanove, koji bi mogli da otkriju dela koja su prezirali ili radoznalost za one stripove koje nisu poznavali. Postoji ovo dvostruko čitanje u kojem u glavnom tekstu Volk vodi čitaoca za ruku pokušavajući da bude jasan i za najneiskusnijeg kupca, a zatim se u beleškama oslobađa sumanutim objašnjenjima, analizama i zanimljivostima koje možda nisu poznate ni najvernijim fanovima, kao mali uporedni esej između pet reprinta iste priče o doktoru Strejndžu drugačije obojenih, ili poglavlje o pop muzici u Marvelovom svetu i o tome kako likovi komuniciraju sa ovim umetničkim izrazom. Ili o tome koji je lik sa kojim se Spider-Man nikad nije ukrstio? Nikad ne biste pogodili.

Zapravo, Volk je poznat kao strastveni čitalac DC Comics-a.

„Ali sam uvek čitao i Marvelove stripove, mislim da nije prošlo ni mesec dana od moje desete godine, a da nisam pročitao bar jedan. I uvek sam bio u toku sa onim što su pisali Bendis i Matt Fraction. Međutim, knjiga poput All of the Marvels, ali o DC stripovima ne bi bila moguća jer „istorija DC-a nije kontinuitet kao Marvelova. Trebale su im decenije da se dosledno organizuju, a zatim su doživeli nekoliko reboot-ova. O tome se ne može govoriti kao o jednoj priči, jer DC nastavlja da ignoriše svoju prošlost. Nije da nije zanimljivo – zaista, prilično je fascinantno da su neke od najboljih priča u DC Comics-u, na ovaj ili onaj način, izvan glavnog kontinuiteta – ali to nije bilo korisno za moju svrhu ili poentu”, ističe Volk.

Iako je sada trend da se pronađu veze čak i tamo gde ih nije bilo, u potrazi za „sjajnim dizajnom“, All of the Marvels odbacuje ideju narativnog monolita. Marvel Comics prestaje da bude izdavač i postaje narativni projekat, sistem, planina raslojena dejstvom vremena i u isto vreme erodirana, do čijeg se vrha može doći mnoštvom puteva.

Upuštajući se u poduhvat, Volk pokušava da saopšti prednosti i slabosti serijskih stripova. On se obrušava na loše navike koje su se nagomilale u žanru superheroja i kod njihove publike: okoreli štreberi koji ne žele da se njihovi omiljeni likovi menjaju, tvrdnja da poznavanje i čitanje suludog broja priča čini ljude većim “Ljubiteljima” od drugih; i brani jedan od maltretiranih elemenata kostimiranih sapunica, kontinuitet. 

Volk kaže da kontinuitet, kao obeležje stripova o superherojima, treba da bude prihvaćen takav kakav jeste.

„Kada kontinuitet funkcioniše i kada se dobro koristi, to je neverovatno sredstvo za pripovedanje. Omogućava stvaranje sveta i likova unutar njega, sa decenijama pozadine koja ga učini bogatijim i dubljim. Možete uzeti svu tu istoriju zdravo za gotovo, umesto da je iznova izmišljate ili stalno objašnjavate. Efekti dobrog korišćenja kontinuiteta mogu se naći u Marvelovom kinematografskom univerzumu, gde TV serija poput Hawkeye dobro funkcioniše sama po sebi (iz konteksta razumete ko su Helena i Ronin), ali ako ste gledali Avengers: Endgame ili Black Widow, serija dobija drugo značenje.

Knjiga All of the Marvels je mogla biti mnogo stvari. Od svega, to je demonstracija bogatstva i raznolikosti Marvelovog kataloga, ali i, što je možda još važnije, znak kako je diskurs oko stripa evoluirao do te mere da je dozvolio da eksperimenti poput ovog mog ugledaju svetlost.

Izvor: Fumettologica