“Zatamnjenje” – Iza kulisa slave

Tandem Brubejker – Filips, koji je već odavno stigao do nivoa da im se imena maltene nikada ne izgovaraju odvojeno (nešto kao u slučaju kao teniskih legendi braće Brajan), a stoji iza naslova kao što su “Ubij ili budi ubijen”, “Kriminal” i “Fatalna”, kreirao je za Image comics krimi noar priču o Holivudu četrdesetih godina.

Prikaz stripa “Zatamnjenje” scenariste Eda Brubejkera i crtača Šona Filipsa

Holivud ljudi često drže za čarobno mesto gde snovi dobijaju otelotvorenje u vidu filmova. Te pokretne slike koje su nekada pravljene sa toliko šarma, zaista imaju moć da posmatrača prenesu u drugi svet pa i samo mesto gde su se pravili najkvalitetniji filmovi oduvek okružuje izvesna plavičasta aura misterioznosti. zatamnjenje

Mistifikacija je naročito bila snažna u vreme kada su crvenim tepisima razasutim za premijere, šetala imena kao što je Klark Gejbl, Hemfri Bogart, Ava Gardner. Čak i kada su ta vremena minula ostalo je jako lako zaljubiti se ne samo u filmove tog doba već i uopšte u atmosferu starog Holivuda. Zamislite još da u porodici imate čoveka koji je pisao scenarije za filmove u kojima su glumela neka imena iz panteona šou biznisa i da kao dete slušate priče o njima dok listate stare scenarije na požutelim listovima.

Ed Brubejker je imao takvu sreću. Njegov teča, Džon Pakston, je čovek koji je odgovoran za pisanje velikog broja filmskih priča među kojima je i “Farewell, My Lovely”. Naslov koji je naročito privukao pažnju tada mladog Eda.

Međutim, dok je u tečinoj kući razbuktavao svoju scenarističku iskru, Brubejker je slušao i ogorčene priče o političkom progonu i lovu na veštice. Naime, neposredno nakon Drugog svetskog rata u Americi započinje talas histerije poznat i kao Crvena panika, a čiji je uzrok bio komunizam i njegovo potencijalno prelivanje u Ameriku i uništavanje zapadnog načina života.

Umetnici, a naročito filmski stvaraoci, su najsnažnije osetili udare masovne histerije. Da ne bi svoje ideje indoktrinirali kroz filmove, scenaristi i režiseri sa levičarskim stavovima (ili na koje se makar sumnjalo da ih gaje) bivaju stavljani na Crnu listu koja im onemogućava rad u Holivudu. Odlazi se tako daleko da se osniva Komitet za neameričke aktivnosti i čak se održavaju saslušanja pred Kongresom.

U takvoj društvenoj atmosferi životi nekih od bliskih Pakstonovih prijatelja bivaju uništeni, a bratanac njegove žene godinama kasnije obrađuje temu Crvene panike u strip romanu “Zatamnjenje”.

This slideshow requires JavaScript.

 

Glavni protagonista “Zatamnjenja” je Čarli Periš, nekada uspešan scenarista koji je tridesetih imao i nominaciju za Oskara. Međutim, odlazak u rat ga menja i on se u Ameriku vraća kao drugi čovek. Bez sposobnosti da piše.

Kada ludilo Crvene panike zahvati Holivud, Periš sklapa pakt sa svojim prijateljem Gilom Mejsonom koji je takođe uspešan scenarista, ali čiji stavovi će ga neminovno dovesti na Crnu listu. Čarli prijavljuje Gila Komitetu i za Mejsona se vrata Holivuda prividno zatvaraju, ali dvojica prijatelja stvaraju neku vrstu simbioze. Čarli postaje lice i dovoljno poznato ime nad kojim ne visi stigma komuniste, dok priče zapravo piše sam Gil.

Pročitajte: “K.O. u Tel Avivu”: Kako je biti strip umetnik u Izraelu?

Pariš jedne večeri prisustvuje zabavi koju organizuje glavna zvezda studija za koji radi Viktori strits pikčersa, Erl Rat. Noć je bila burna i Čarli je u sebe ulio ogromne količine alkohola koji će prouzrokovati da se mamuran i sa crnim rupama u sećanju probudi u jednom od studijskih bungalova koji su namenjeni glumcima da u njima žive dok traju snimanja.

U početku ne zna u čijoj se kućici probudio, ali mu to postaje jasno kada uđe u spavaću sobu i zatekne leš Valerije Somers, starlete koja glumi u filmu sa Čarlijevim scenariom i u koju Viktori strit ulaže ogromne nade. Tragovi davljenja na vratu glumice su očigledni i jasno je da je ubijena. U naletu panike Čarli odlučuje da ne pozove policiju već da obriše tragove svog prisustva i ode na filmski set kao da se ništa nije desilo.

Međutim, kada studio slučaj prikaže kao samoubistvo i sve bude zataškano, a na Valerijino mesto dođe atraktivna plavuša Maja, Čarlija počne da grize savest pa u naletu iskrenosti sve ispriča svom piscu iz senke i prijatelju Gilu Mejsonu koji postane opsednut Valerijinim ubistvom i kažnjavanjem krivaca i onih koji su sve gurnuli pod tepih. Kako radnja odmiče, opsednutost obuzima i Čarlija i dva čoveka će zagaziti zajedno u mulj slave i prljav veš holivudskih moćnika.

Brubejker priču gradi polako i postupno. Posvećuje dosta vremena likovima, njihovoj karakterizaciji i stvaranju atmosfere posleratne Amerike i holivudskog glamura. Priča deluje stvarno i iskreno. U njoj nema junaka koji mogu moralno da se uzdignu i propovedajunsvojim delima. Ima samo ljudi koji greše, mnogo greše, mnogo puše, mnogo piju i mnogo se jebu. Posle ih mnogo grize savest pa pojedini odluče da je umire tako što će uraditi pravu stvar.

“Zatamnjenje” zadire u tajne i u psihološko pitanje ‘Šta moć, novac i dostupnost bluda čine od čoveka?’, odnosno koje su granice ako niko ne gleda ili ne želi da vidi.

U priči nema rupa, niti praznih mesta. Može se reći da, iako ovaj strip podseća na klasičnu noar detektivsku priču, to zapravo nije. I da samo pripovedanje ima primat nad šokantnim raspletom. Brubejker vodi priču na jedan majstorski način i pokazuje da Amerikanci i te kako mogu i danas da stvaraju pametne priče sa sporim tempom.

Šon Filips svojim crtežom i režijom stavlja konačni pečat na izuzetnu atmosferičnost ovog stripa. Nije štedeo na detaljima koji bi doprineli autentičnosti i čitaoca stvarno prebacili u vreme Klarka Gejbla i Džimija Stjuarta. Filips je naročito dobar posao odradio sa facijalnim ekspresijama koje bi na filmu mogli da izvuku samo vrhunski glumci.

Na koloru je radila Elizabet Brajtvajzer koja je za svoj rad na stripu bila nominovana za najprestižnije američke nagrade Harvi i Ajzner. Međutim kolor, pa i ovako vrhunski odrađen, odudara od generalne atmosfere i pomalo je gasi pretačući ceo strip u realizam više nego što je to zaista potrebno. Da bi ovaj strip bio bez mane trebalo je Filipsov tuš pokriti laviranim nijansama sive i crne i stvoriti efekat starog filma u kojima su glasovi glumaca bili patirani cigarama i viskijem, a ženski bili milozvučni kao umiljavanje mačke koja prede.

Autor: Nikola Tasković

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of