“Dani peska”: Kad pesak zaveje svet poput mećave snega!
Autorku Eme de Jong smo na našem jeziku upoznali u grafičkoj noveli “Povratak jastreba osičara” u izdanju Komika i u tom izdanju smo lako mogli zapaziti njen najveći talenat.
Prikaz stripa “Dani peska” autorke Eme de Jong u izdanju Čarobne knjige
Dar koji u svom stvaralaštvu ističe de Jong jeste to da na jednostavan, pitak i lagan način otvara teške teme. Nekako, uvek kroz jednog lika razrađujući temu približava čitaocu one tanana i duboko skrivena tištenja sudbina.
U knjizi “Povratak jastreba osičara” umetnica govori o knjižaru i zaljubljeniku u ornitologiju Simonu Antonisu, svedoku smrti svog prijatelja i potpuno nepoznate osobre. Dve bitne stvari vezuju ove reazličite osobe i smrti. Prva je samoubistvo, a druga osećaj griže savesti, krivice glavnog lika, posmatrača i večito preispitivanje da li je mogao reagovati i sprečiti tragediju.
Međutim, u grafičkoj noveli “Dani peska” Eme de Jong kroz ličnu priču mladog fotografa Džona Klarka zapravo otkriva sudbine ljudi koji su živeli u regiji zvanoj “Prašnjava činija”. Ovo je priča o jednom istorijskom razdoblju u nekoliko saveznih država Sjedinjenih Američkih Država – Kanzas, Teksas, Novi Meksiko, Kolorado i oklahomina drška (teritorija savezne države Oklahoma izgleda kao tiganj, pa je “drška” – severozapadni deo teritorije nazvan “oklahomina drška”), gde je zavladala desetogodišnja suša u doba Velike depresije (velika ekonomska kriza, najveća do tada). Ovaj sušni period se protezao od 1930. do 1940. godine, a zvanično su se zemlje počele oporavljati 1939. godine kada je pala prva kiša.
Mladi fotograf, koji je do tada (1937 godine) radio za likalne njujorške novine, je dobio posao u Agenciji za zaštitu farmi, kako bi zabeležio teške uslove u kojima farmeri i njihove porodice žive na prostoru “Prašnjave činije”. Njegov zadatak nije lak, bilo je potrebno slikati peščanu oluju koja je veoma gusta, ali i česta. Kada se digne prašina nebo se zacrni i po nekoliko dana se ne zna kada je svanuo dan, a kada pala noć. Bilo je važno fotografisati posledice suše, ispucalu zemlju, peskom zatrpane farme i kuće, ljude i decu sa maskama i maramama preko usta i nosa, porodice koje odlaze kao i kuce oblepljene novinama, jer je prašina toliko sitna da se kao od šale uvlači u kuće. Iako veoma čitljiva, povest o ovom periodu ipak prenosi sve bitne detalje, teritoriju, jedan od razloga nastanka takve prirodne nepogode, način življenja, nedaće i nevolje sa kojima su se suočavali ljudi.
Teške i potresne scene zabeležene su aparatom mladog Klarka, koji se, iako na početku odbacivan od okoline, ipak sprijateljio sa stanovništvom. Na kraju, slomljen i sam zaključuje, na osnovu stečenog iskustva da ipak ovim ljudima niko nema nameru zaista da pomogne i priznaje – “…fotogafija je umetnost prevare.”
O stilu grafičkog pripovedanja do sada nismo govorili, ali stil Eme de Jong je na granici karikaturalnog realizma, sa pefektno urađenim pejzažima i dekorima, suptilnog kolora i s merom nijansiranih tonova čijim tonalitetom se miluju oči čitaoca.
Kao što smo već i govorili o autorki – Eme de Jong (1988) se svrstava među najtalentovanije mlade umetnike na holandskoj strip sceni. Pošto je 2011. godine diplomirala na smeru za animaciju, počela je sa radom kao autorka stripa, ilustratorka i animatorka na filmu i televiziji. Njen strip u kaiševima Isečci (Snipperts) svakodnevno izlazi u holandskim dnevnim novinama Metro. 2019. godine je objavila autobiografski strip “Taxi”, koji je izazvao pozitivne reakcije publike.
Strip “Dani peska” objavljen je 2021. godine, a iste godine ga je objavila izdavačka kuća Čarobna knjiga sa rutinskim prevodom Darka Tuševljakovića, u velikom, kolornom i kvalitetno vezanom formatu sa tvrdim koricama obogaćenim istorijskim činjenicama i stvarnim fotografijama života u “Prašnjavoj činiji”.
Prašina se zavlači svuda i u svaku poru našeg života.
POGLEDAJTE I OVO:
