Loš vic o “Mausu” u SAD samo više ističe njegovu ulogu u temeljima savremenog stripa!

Zograf: Odluka kojom je strip proskribovan od strane periferijskih birokrata zvuči kao loš vic, ali zapravo svedoči o ozbiljno poremećenim vrednostima

Marković: Značaj ove knjige za strip scenu je ogroman, “Maus” ostaje u samom temelju savremenog stripa

Ovo delo, godinama nakon svog nastanka ocenjivano i procenjivano od strane publike, stripskih znalaca i krtičara, 1992. godine dobilo je prestižnu Pulicerovu nagradu i time postalo prvi strip koji je poneo ovo veliko priznanje.

Pročitajte: “Maus” izbačen iz obrazovnog sistema u jednom okrugu u Tenesiju (SAD)!

Art Špigelman opisuje priču svog oca koji je proživeo i preživeo Aušvic i holokaust tako što ga intervjuiše i snima razgovore na diktafon, što mu omogućava da kasnije to pretoči u ilustrovano delo. Priča se konstantno seli iz sadašnjosti u prošlost i tako uobličava celinu identiteta Vladeka Špigelmana nakon onog što je preživeo do osobe kakva je postao u narativnoj sadašnjosti. Čak i sam Vladek nema za cilj da njegova sudbina izazove nečije sažaljenje, niti deluje kivno na one koji su mu nanosili zlo, već svoja iskustva iz holokausta prepričava kao anegdote.

Loš vic ili ozbiljan poremećaj vrednosti?

Poslednji događaji vezani za grafički roman “Maus” bacili su čitavu stripsku javnost u diskusije, rasprave i na razmišljanja, ponovo se potegla priča o značaju ovog dela u stripskom i obrazovnom smislu. Naime, školski odbor okruga Makmin 10. januara je doneo odluku o sklanjanju grafičkog romana “Maus” Arta Špigelmana iz školskog programa zbog “neprikladnog jezika”. Špigelman je simbolički u ovom ostvarenju prikazao Jevreje kao miševe, Nemce kao mačke, a svinjski lik je pripao Poljacima, što je istaknuto kao jedna od zamerki. Jedan od članova školskog odbora je objasnio kako je knjiga sklonjena zbog toga što su prikazani obešeni ljudi, činovi ubijanja dece, zapitavši se zašto školski sistem promoviše takve stvari.

-Odluka jednog prosvetnog komiteta, negde na jugoistoku SAD, pod normalnim okolnostima verovatno da ne bi privukla mnogo pažnje. Međutim, vest se proširila priličnom brzinom dospevši u žižu javnosti, s obzirom da zvuči gotovo neverovatno da bi neko danas  mogao da dovede u pitanje delo koje na tako ekspresivan način govori o Holokaustu, i to kroz lično, porodično iskustvo. To je strip koji je 1992. dobio prestižnu Pulicerovu nagradu, kao prvi strip koji je uopšte dobio to priznanje. Verovatno bi bilo smešno objašnjavati da je u proteklih trideset godina ovo ostvarenje ne samo vrednovano i kritički razmatrano, od autoriteta u raznim oblastima, već je i prevođeno na mnoge jezike, itd, kazao je za Strip Blog strip umetnika Sašu Rakezića alijas Aleksandar Zograf.

Za Zografa odluka kojom je Špiegelmanov strip proskribovan od strane periferijskih birokrata gotovo da zvuči kao loš vic, ali zapravo svedoči o ozbiljno poremećenim vrednostima. On je dodao da je “Mausov” značaj za strip scenu u tome što je taj grafički roman bio važan dokaz da ovaj medij može snažno da progovori o temi kao što je Holokaust.

-Nakon ovog izdanja, pojavio se znatan broj stripova koji su razmatrali neka od važnih pitanja savremenog sveta, a broj onih koji su isticali da je strip “jeftina zabava” bio je u opadanju. Jednostavno, nije jednostavno govoriti o Holokaustu.  Ako je moguće da šest miliona Jevreja bude uništeno zato što je jedan politički lider (i sistem koji ga je podupirao) došao do zaključka da su oni nekakvi neprijatelji, u kakvom mi to svetu živimo, i kako uobličiti bilo kakav smisleni komentar? Umetnici su u različitim disciplinama pokušavali da, uz dosta napora, artikulišu svoja razmišljanja na tu temu, a desilo se da je baš u (često podcenjivanom) mediju stripa kreirano jedno od najznačajnijih ostvarenja na tu temu… Mimo svega nabrojanog, zabrinjava da postoje ljudi, bilo gde, koji se bave obrazovanjem, a koji sa ignoranciju pristupaju ovoj problematici, naveo je Zograf.

“Orvelovska” odluka

I sam Art Špigelman, autor ovog dela odluku je nazvao “Orvelovskom”, komentarišući ono što se dogodilo u Tenesiju (SAD).

–Slažem se, živimo u Orvelovskim vremenima, vremenima zabrana i ograničenja koje nameće birokratija bez lica. Prostor sloboda se sužava, nameću se nova i stroža pravila i zahteva se apsolutna pokornost pojedinca i društva u celini, istakao je za Strip Blog Vuk Marković, urednik izdavačke kuće Komiko pod čijim uredničkim sposobnostima je odštampana integralna knjiga “Maus” na srpskom jeziku.

Marković navodi da je u pitanju neobjašnjiva odluka nestručnih, neukih ljudi. Ništa neprimereno ne postoju u Mausu, niti u njegovom jeziku. Naprotiv, Maus je jedan od najboljih pokazatelja jedinstvenih mogućnosti stripa da se bavi kompleksnim temama i emocijama na način koji je inherentan tom mediju.

-Značaj ove knjige za strip scenu je ogroman, a “Maus” ostaje u samom temelju savremenog stripa. Nezaobilazno štivo kom zabrane ne mogu ništa. Teško mogu da se setim nekog drugog dela, u bilo kom mediju, koje se bavi temom Holokausta jednako snažno, emotivno i edukativno. Maus je upravo prva stvar koju bih preporučio bilo kome ko želi da sazna nešto o Holokaustu, rekao je Marković.

Na Tviter stranici Američkog muzeja Holokausta je istaknuto kako je “Maus” odigrao veliku ulogu u obrazovanju o Holokaustu prenoseći vlastita iskustva žrtava. U spomenutom postu od 27. januara 2022. godine je istaknuto kako ova knjiga podstiče učenike da kritički misle o prošlosti i vlastitoj ulozi i odgovornosti u današnjem svetu.

Kako su društvenim mrežama počele da kruže različite teorije na ovu temu važno je napomenuti da u Sjedinjenim Državama “Maus” nije zabranjen, već je isključen iz obrazovnog sistema jednog okruga države Tenesi, što se u našoj zemlji ne može desiti jer stripovi nisu zastupljeni u obrazovnom sistemu…