Gotam obasjan tihim svetlom Viktorijanske ere
Hrvatska Fibra je u svoju biblioteku “Betmen” uvrstila “Gotham by gaslight” odnosno u prevodu na hrvatski “Plinska svjetla Gotama”.
Prikaz stripa “Plinska svetla Gotama” po sacenariju Brajana Aaugustina i Džona Vorkmena, uz crtež Majka Minjole, Eduarda Bareta i P. Krega Rasela
Elsvorld je edicija koja klasične DC junake smešta u drugačije vremenske periode i situacije od onih u redovnim serijalima i okolnostima. Naš Darkvud je objavio priču o Supermenu koji je sleteo u Sovjetski savez i postao heroj komunizma, a sada je hrvatska Fibra izdala priču koja je i započela takav koncept – Betmen Viktorijanske ere.
Džek Trbosek je nerešiva misterija koja više od jednog veka intrigira London, a sa njim i ceo svet.
Najpoznatiji serijski ubica je 1888. u Vjtčepelu, sirotinjskom kraju Londona, ubio i odneo delove unutrašnjih organa najmanje pet prostitutki. Naravno, nikada nije bio uhvaćen. Nadimak Džek Trbosek dobio je zbog novinara i sumnjivih pisama koja su stizala u Skotland Jard, a koja je navodno potpisao sam ubica.
Ideju da Betmen lovi ovu misterioznu istorijsku figuru javila se Brajanu Augustinu kao dobra za specijal serijala Tajna porekla. Međutim, viši nivoi uredništva su prepoznali veći potencijal ideje i Elsvorld je pokrenut.
Kasnije je viktorijanski Betmen dobio i drugu priču “Gospodar budućnosti” koja je uključena u absolut izdanje koje je prošle godine prenela Fibra na ove prostore.
Obe priče u ovom izdanju zauzimaju po pedesetak strana u čemu leži i glavna zamerka koja im se može pripisati.
Ideje su izuzetne, kako ona o Trboseku koji dolazi u Gotam da nastavi svoje gnusno delo, tako i o čoveku koji kao da je iskočio iz romana Žila Verna i preti da spali Gotam ako se ne otkaže svetska izložba. Međutim u oba slučaja sve ostaje nedorečeno.
Pročitajte: “Lusi” – Između majmuna i čoveka
Priča o lovu na serijskog ubicu koji je takva zagonetka mogla je biti ispričana u grafičkom romanu od barem 200 strana. Mitologija koja okružuje zločestu priliku koja je sejala strah u Vajtčepelu, je samo ovlaš dotaknuta. Akcenat je više stavljan na samu pojavu Betmena u tom vremenu, koja (ako sme da se primeti) ima više smisla i romantičarskog duha nego verzije ovog junaka smeštene u modernijim vremenima.
Karakterizacija likova je na mestu, ali usled nedovoljne razrade njihove motivacije ne dišu i mogu da deluju nategnuto. Ovako su Augustin i Minjola stvorili minijaturu koja neodoljivo golica maštu.
Minjolin crtež donosi jednu novu dimenziju ovom stripu i čini da ipak bude nešto više od puke sjajne ideje. Gotičnost tog vremena odlično stoji Betmenu, a Majk Minjola je gospodar gotike.
Njegov prehelbojevski stil je u manjoj meri minimalističan i uspeva da dočara sve ono što čitalac očekuje od priče sa ovom premisom. Mračna i turobna atmosfera u vreme Druge industrijske revolucije, kontrast bede i bogatstva, jezive scene u mračnim ulicama i jedinstven prikaz milionera koji se maskira u slepog miša.
Ista primedba koja je izrečena za “Plinska svetla Gotama” važi za Augustinovu priču koja Mračnom vitezu suprodstavlja stim pank negativca koji krstari nebom u letećoj tvrđavi. Ovoga puta crtački koautori su bili Eduardo Bareto i Krejg Rasel.
Dvojac je uspešno odmenio Minjolu i klasičnim crtežom dočarao fantastičnu vernovsku atmosferu.
Može se zaključiti da ovo absolut izdanje “šta-bi-bilo-kad-bi-bilo” priča o Betmenu donosi izuzetno dobru zabavu, ali ipak ostaje žal zbog nedorečenih priča koje su mogle da iznedre mnogo više da im se pristupalo sa više scenarističke i uredničke posvećenosti.
Autor: Nikola Tasković
