Zagor je simbol običnog čoveka koji iz svih nedaća izlazi uspravan i ponosan!

Patrik Vajlding je u svojoj karijeri borca za pravdu prošao mnogo toga, a za šesdeset godina avantura, od kako su ga Serđo Boneli i Galieno Feri stvorili 1961. godine, nije ostario ni sekundu.

Buratini: Zagorova saga se odvija tokom šezdeset godina i verovatno će se nastaviti još dugo

Pičineli: Nemoguće je iskopirati Ferija i ponovo stvoriti Zagora

Sve njegove pustolovine, proživljavao je njegov tvorac, legendarni i kultni Feri, koji je dobio čak i svoju “sektu” (u šali se poštovaoci Zagora na prostoru bivše Jugoslavije zovu “Ferijevi svedoci” pre svega toga što im drugi crtači Zagora nisu dovoljno dobri za naslednike Ferijevog rada i veoma su netolerantni na kritike Ferijevog rada). Kako je sadašnji urednik Zagora u izdavačkoj kući Serđo Boneli Editore, Moreno Buratini napisao u svom tekstu “Duh sa četkicom” nakon Ferijeve smrti 2016. godine: “Bezbroj puta su mu se događale nezgode, koje kao da je namerno izazivao kako bi imao građu za svog junaka. Jednom prilikom se spuštao čamcem nizvodno i brzak ga je odvukao do vodopada niz čiji je slap pao u čamcu i našao se na dnu reke. Svojom veslačkom veštinom, odgurivajući se veslom o kamenito dno korita, je uspeo da se okrene i spase. Nakon toga bi dugo pripovedao svoje doživljaje i preslikavao ih u svojim crtežima.”

Pročitajte: Branislav Kerac: DUH SA SEKIROM PO NAŠKI

Feri je proživljavao i preživljavao ono što je stvarao, a Zagor je izašao, ne iz njegovog pera, već je Ferijev tuš oslikavao turbulentan život prožet silnim avanturama autora.

Kako je izjavio sam Feri: ‚‚Normalno je da između autora i njegovog lika postoji psihološka, pa i fizička povezanost. Zagor jako liči na mene dok sam bio mlad. Oduvek sam bio avanturističkog duha pa sam ga udahnuo i njemu”.

Zagorovo mesto u stripskom svetu

Ne treba ni govoriti kako je baš Zagor jedan od sinonima za strip umetnost kod naroda bivše Jugoslavije koji su odrastali na Zlatnoj seriji, novosadskog Dnevnika i kada god se spomene strip pred onima koji se u tu vrstu umetnosti ne razumeju, a žele da se uključe u razgovor obično kažu: “Aha da Alan Ford, Zagor…”

Zagor je, još od 13. broja Zlatne serije i skraćene verzije priče “Nasilje u Darkvudu” koja danas dostiže cenu od 50, 60 i više hiljada dinara, postao deo čitalačke kulture, deo vremena za opuštanje, maštanje i sanjarenje o velikim avanturama duž američkih predela kakvi su viđani u italijanskim i nemačkom vestern filmovima. Zagorova publika bi zauzela različite uloge u samom serijalu, neki bi bili prolaznici u velikim garovima, neki pijanci u salunima, neki krminalci i negativci, a neki dobroćudni i bogovojažljivi radnici i trudbenici, ali sve bi ih svakako povezivala ljubav prema jednom jedinom liku, strip junaku, koji se razlikuje od američkih superheroja po tome što nema nijednu supermoć, a uspešno preživljava metke i napade kriminalaca, korumpiranih šerifa i brigadnih komandanata, skitnica i lupeža, pobesnelih domorodaca, vampira i muzičara…

Zagor je bio i ostao jedan od najcenjenijih strip serijala i likova u Boneliju, kako u Italiji, tako i u našoj zemlji, a njegove avanture simbolizuju bezbrižno odrastanje i neka bolje i lepša vremena koliko god tematika tih epizoda i priča često naivno izgledala i na osnovu scenarija i na osnovu crteža.

Pročitajte: Ko zapravo, čita Zagora: Ljubav prema Zagoru se prenosi s kolena na koleno!

Zagor je simbol borbe za pravdu

Na Zagorovim prsima nalazi se karakteristična ptica u žutom krugu, ali malo ljudi, pogotovo onih koji pamte doba Jugoslavije, zna o kojoj je ptici reč. Vakinijan-tanka je ptica koja je u drevna vremena bila oličenje zaštite ljudskog roda i borbe na strani dobrih sila. Jednog dana unktehi, stvorenja iz mračnih ponora i najdubljih morskih jama, nalik na zmajeve, zmijolikih tela sa sablasnim krilima, izašli su iz svojih vodenih jazbina i digli toliko velike talase da su oni počeli plaviti naselja ljudi, i tako ugrožavati njihove živote.

Zagorovi stari prijatelji, ljudi koji drže putujuće, mađioničarsko pozorište i koji su nekada davno pomogli Zagoru, su mu stvorili imidž kakav poznajemo, a to je kostim sastavljen od čizmi sa resicama, plavih farmerki i majicom bez rukava, sa resama i kragnom na kojoj je na predelu prsa nacrtan simbol ptice vakinijan-tanka. Moramo biti pošteni i reći da je taj simbol sam Zagor nacrtao i dao ga prijateljima Salivanovima, da ga urade na majicu.

svi smo mi iz istog sokaka stripblog

Činjenice o Zagoru

Zagora su stvorili scenarista Serđo Boneli i crtač Galieno Feri, a na kioscima u Italiji se pojavio 15. juna 1961. godine. Zagor je rođen sredinom devetnaestog veka, živi u šumi Darkvud i ima pomoćnika, Meksikanca Čika. Zagor je bespogovorni branilac zakona, potlačenih, siromašnih, kao i borac protiv kriminala i natprironih moći. Zagor je poznat pod pseudonimom Zagor, u punom obliku Za-Gor Te-Nej. Njego nadimak je Duh sa sekirom, a pravo ime je Patrik Vajlding. Zagorovi roditelji su se zvali Beti i Majk Vajlding, a bili su irskog porekla. Njegove roditelje su ubili pripadnici domorodačkog plemena Abenake, predvođeni belcem Solomonom Kinskim. Prilikom jednog intervjua Serđo Boneli je govorio kako je on predlagao da novi junak njegove porodice ima majicu i pantalone sa resama. Na majici bi mogao da stoji znak koji oslikava karakter lika. Ipak, Feri je u ovoj debati izborio samostalnost, a na grudima junaka se našao, pomalo čudan, ali lik crne ptice koji opisuje autorov karakter.

-Zagorova saga se odvija tokom šezdeset godina i verovatno će se nastaviti još dugo. Autori, koji su pratili tekstove i crtanje prilagodili su se vremenima koja se menjaju, kao što je slučaj sa svim junacima stripova (današnji Spider-Man nije isti kao u vreme Stena Lija i Stiva Dikta), ali i za svaki aspekt fikcije i komunikacije. Čak i moderni filmovi o Džejmsu Bondu nemaju iste karakteristike kao oni sa Šonom Konerijem. 1961. godine priče su predstavljene u malim džepnim knjigama (nazvane su „kaiš“), pa su stoga bile efektne, brze, ali i naivnije jer su situacije i psihologija likova bile manje istražene i razvijene. Publika je takođe bila naivnija, uglavnom su je činili dečaci. Danas je meta drugačija, a u svakom slučaju čak su i dečaci pametniji, teže ih je iznenaditi i zapanjiti. Potrebno nam je više dokumentacije, veća čvrstoća pozadine, veća pažnja prema detaljima u svakom koraku, rekao je Moreno Buratini, urednik Zagorovih izdanja u Boneliju u intervjuu za Strip Blog, upoređivajući stare epizode Zagora sa onim novijim.

Zagorova moć prilagođavanja publici

Kako je i sam Buratini objasnio za Strip Blog karakteristika Duha sa Sekirom je da može da zadivi čitaoce, da pobudi „osećaj čuđenja“, pa je stoga pitanje osvežavanja i neponavljanja, međutim, na osnovu tradicionalnog pristupa, koji zadrđava stare čitaoce, ali bez arhaičnog ruha. On veruje da Zagor u svom DNK ima sposobnost da se prilagodi, a da ostane svoj, jer je rođen da bude petlja svih vrsta avantura.

Pročitajte: 60 GODINA ZAGORA: Činjenice o Zagoru koje ga dižu na nivo kulta!

Zagorov otac Feri – bog i kult

Kako smo već naveli, Feri je zavredeo veoma visoko mesto u strip umetnosti, zapravo njegov rad se na ovom strip serijalu uzima kao perfekcija. To koliko je on značajan za serijal veoma jednostavno je objasnio njegov učenik i naslednik Buratini: 

-Svaki drugi crtač se ocenjuje pozitivno ili negativno u skladu sa njegovim poštovanjem Ferijevog rada. Sada je nesporno da je Feri bio učitelj: a kamoli ako nisam njegov stvoritelj, smatrao sam ga drugim ocem. Međutim, legendarni heroj poput kralja Darkvuda u stvari je utoliko mitskiji što više privlači priznanja različitih umetnika i oličava drugačiju interpretaciju, naveo je Buratini.

darkwood na moru stripblog

Sa druge strane Alesandru Pičineliju, takođe vrsnom strip stvaraocu u Bonelijevoj produkciji, pripalo je to da nakon Ferija crta naslovnice serijala, a to nije mali posao, nije beznačajno nešto i uzima se kao nešto u šta su uprte mnoge oči spremne za kritiku.

-Zadatak rada na Zagorovim naslovnicama radim sa velikim entuzijazmom, od prvog dana! Za mene je to sjajna prilika koju mi je pružio Serđo Boneli Editore, kako u pogledu ličnog, tako i profesionalnog uzrastanja. Trudim se da im se odužim za ovo veliko poverenje, ulažući u to maksimalan napor. Budući da sam i sam Zagorov čitalac od malena, vrlo mi je jasno šta Duh sa sekirom predstavlja italijanskoj strip sceni, a ne samo čitaocima, za sve autore koji su na njemu radili i  koji rade, njegove priče i uz njegovi tvorci, Gvido Nolita i Galijeno Feri. Dakle, strast i predanost radu sa moje strane ne nedostaje, uz stalno učenje i usavršavanje iz dana u dan, nadajući se da ću izvući najzanimljivije od priče o Zagoru na njegovoj naslovnici! Naravno, referentna tačka za sve jeste i uvek će biti Galijeno Feri, znajući da je njegov Zagor, praktično on sam! Nemoguće je iskopirati Ferija i ponovo stvoriti Zagora, možete samo ući u trag (… ili tačnije, možete mu ući u trag …), ali to nije ono što su me naučili i smatrao bih da to s moje strane predstavlja nepoštovanje prema njegovom radu (i mislim bilo ko). Ferijev stil je zaštitni znak, diktiran čistim istinitim kristalnim talentom koji se kombinuje sa neverovatnom posvećenošću poslu! Njegova karijera primer je za svakoga ko želi da se bavi ovim poslom! Veličina nekih autora, ogleda se u njihovoj JEDINSTVENOSTI, objasnio je Pičineli u odgovorima novinarima Strip Bloga.

Kako se Zagor pojavio u stripovima?

Svi dobro znamo da su Zagora, 1961. godine stvorili scenarista Serđo Boneli i crtač Galijeno Feri, međutim, prva epizoda Zagora je u našu zemlju strigla desetak godina kasnije.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of