“V kao Vendeta” – Manifest neostvarivih ideologija

Anarhija ne znači “bez reda”, nego “bez vođa”… Dobrovoljni red bez elemenata prinude koji će doći posle vremena haosa. kao

U jednom od radova kojim je započeo svoju karijeru strip scenariste, Alan Mur je uneo sva svoja verovanja o nastranosti političkih sistema i potencijalnom blagostanju čovečanstva ukoliko se uklone.

U atmosferi osamdesetih godina u Britaniji, u strahu od novih konzervativnih vlasti na čelu sa Margaret Tačer, Mur stvara jedan distopijski, orvelovski svet rođen iz nuklearne kataklizme nastale zbog sukoba Sovjeta i Amerikanaca oko Poljske 1988. godine.

Britanijom tog sveta vlada Partija iznikla iz bede i gladi koji su neminovno pratili klimatske promene prouzrokovane atomskim eksplozijama. Njena ideologija je nacizam prepisan od Hitlera, a zapravo vraćen u zemlju porekla.

Takva vladajuća sila se ustremila na istrebljenje manjina u svakom obliku (seksualnom, rasnom, verskom, političkom) i to su radili jezivo efikasno jer na svetu nije preostao niko ko bi mogao da ih spreči, a narod slomljene volje godinama haosa nije ni pokušao da spreči nastanak bilo kakvog reda. Ljudi su nestajali preko noći i organizovani su koncentracioni logori namenjeni istrebljenju i vršenju naučnih eksperimenata.

Posle prestanka potrebe za logorima, Partija je svoj autoritet ispoljavala kroz gestapovsku i propagandnu mašineriju čija su odeljenja imala nazive : Prsti, Usta, Nos, Uši, Oči. Takođe, organizovana je jedinstvena baza podataka, nešto kao internet za izuzetno ograničen broj ljudi, pod nazivom Sudbina.

5. novembar je dan kada je Gaj Foks 1605. pokušao da digne u vazduh Britanski parlament u punom sazivu i sa kraljem na čelu. U murovoj distopijskoj 1997. godini jedna devojka gonjena nmaštinom odlučuje da prodaje svoje telo. Međutim prilikom prve ponude izrečene u mračnom sokaku pored Temze, naleti na policiju sa dozvolom da radi šta god hoće. Od jezive sudbine spašava je tajanstveni lik sa maskom rečenog revolucionarnog katolika i devojka, Ivi Hamond, te večeri prisustvuje dizanju u vazduh Britanskog parlamenta. I vatrometu.

V je čovek nastao iz surovosti. On je bio eksperiment koji je pojeo prostor oko svojih tvoraca i sada se vratio da im se osveti. Ali ne samo to, on se vratio da sruši taj svet. On je sakupio znanje i tekovine stare civilizacije u svoju Odaju senki i Ivi Hamond će biti svedok revolucije jednog bića koje od čoveka postaje simbol.

Alan Mur je čovek snažnih ideala i verovatno ih nigde nije tako temeljno ugradio u narativ kao u Vendeti. Ceo grafički roman je zapravo skup njegovih ubeđenja, strahova i nadanja uvijenih u radnju. On se boji konzervativaca koji početkom osamdesetih jačaju u Britaniji i u svom umu ih podiže na nivo nacista. U isto vreme, Mur je poklonik simbola i zna da su plasirani u pravo vreme moćniji od bilo kakve vojske. Zato pušta da njegove bojazni urlaju po belini papira i stvara lik V-a čije ime nikada nećemo saznati, a kroz čija usta Mur peva svoju himnu anarhiji.

Pročitajte: “Snowpiercer: Terminus” – Šta je na kraju šina?

V kao Vendeta se sastoji od mnoštva tematskih niti – totalitarizam, fašizam, nacizam, anarhija, osveta, želja za raznim stepenima slobode, najrazličitije vrste ljubavi. One čine notni sistem orvelovske tematike po kojima svira lik na bazi grofa Monte Krista, ali koji, za razliku od Diminog junaka, žudi za mnogo kompleksnijom i opsežnijom osvetom. V želi da sruši svet onih koji su ga povredili, koji su ga stvorili.

Sama ideja je jako interesantna kao iskra filozofskog razmišljanja, a i radnja je zanimljiva i uzbudljiva. Ne dozvoljava čitaocu da spusti gard jer se i u pasivnijim poglavljima nešto neprestano dešava. Ako ne na polju glavnog zapleta, onda na unutrašnjem nivou likova kao pojedinaca. Ističu se sporedni tokovi koji pružaju bogatu pozadinu radnji, a u isto vreme od Vendete tvore politički triler. Naročito se ističu sudbine parova Olmond i Hejer, policijskog načelnika Finča i Vođe koji lagano klizi u ludilo. Međutim, niko od njih nije dovoljno naglašen. Jednostavno se pojavljuju da bi učestvovali u priči i već sledećom prilikom moraju da budu ponovo predstavljeni da bi nastavili učešće u narativu.

Mur u svim svojim delima slavi individualnost i iskakanje pojedinca iz zatupljene mase. Pokazao je koliko dobro poznaje psihu čoveka pišući kroz karijeru likove iz najrazličitijih mogućih uglova. Međutim Mur ponašanje mase u Vendeti posmatra isključivo iskustveno i kroz prizmu sopstvene ideologije. Postavljajući anarhiju za vrhovni ideal on pokazuje nerazumevanje ljudskog kolektivnog uma. Propovedajući stvaranje reda bez elemenata autoriteta anarhisti podižu ljude na politički i antropološki nivo koji nije dostignut, a verovatno nikada i neće biti. Jer, upravo zbog individualnosti red bez jasno definisanih zakona i vođstva nije moguć. Ljudi u dobu haosa i onoga što ostaje posle instinktivno, kao i svoi sisari traže jedinku ili grupu koja će da vodi. Postojali su primeri kroz istoriju koji su srušili filozofiju anarhije. Verovatno najpoznatiji je Pariska komuna.

Dakle, anarhija je neostvarivi ideal kome ne može da se priđe ni blizu za razliku od nekih drugih članova iz te porodice. Očekivano bi bilo da Mur do kraja svoje storije shvati da je to lepa bajka, ali ipak bajka. Međutim, on to ne čini već nastavlja da filozofski potkiva svoja razmišljanja i agresivno ih gura u prvi plan.

Crtež Dejvida Lojda je nabijen tenzijom i stvara atmosferu potrebnu jednom svetu posrnulom u totalitarizam. To je i najveći njegov kvalitet kao umetnika na ovom delu. Likovi se nedovoljno razlikuju jedni od drugih i čitalac u velikom broju scena mora da sačeka da budu oslovljeni pre nego što shvati ko su ukoliko se ne radi o V, Ivi ili Vođi. Dinamike gotovo i da nema. U scenama borbi pokreti su tek senke, a propustio je da ispita granice sopstvene mašte u sceni sa LSD-om.

Zašto se V kao Vendeta smatra klasikom stripa? Originalnost nesumnjivo postoji, ali Mur je nekim kasnijim radovima uspevao da stvori mnogo jače intelektualne nadražaje. Jezički je kasnije postao mnogo efikasniji, a tematski suptilniji i samim tim superiorniji. Filozofski se širio i shvatio više. Lojdov crtež je bezmalo fanzinaški.

Zašto onda? Pa, zamislite jedan hipotetički čas sociologije na koji učenici dolaze noseći pod pazusima i u torbama ovaj strip. Pomislite na rasprave koje mogu da se izrode iz analiziranja potencijalnih društvenih uređenja i stanja u kome se nalaze ideologije.

Autor: Nikola Tasković

POGLEDAJTE I OVO: