“Drakula” – Stripovsko remek-delo Žorža Besa!
Drakula je bez svake sumnje otac modernih vampira, a istoimeni roman Brema Stokera iz 1897. godine i dan danas odjekuje panteonom fantastične i gotske književnosti.
Prikaz stripa “Drakula” autora Žorža Besa
Uticaj Drakule, kao jednog od najznačajnijih dela fantazije, gotike, horora i pop kulture, tokom 124 godine svog postojanja nikada nije prestao. Samo je Šerlok Holms više puta adaptiran u drugim delima i oblicima medija. drakula
U strip obliku Drakulom su se bavili velika imena strip industrije. Marv Vulfman, Džeri Konvej i Džin Kolan umetnuli su Drakulu u Marvelove stripove 70-ih godina. Majk Minjola i Roj Tomas realizovali su strip Drakula koji je pratio filmsku adaptaciju Frensisa Forda Kopole 1992. godine. Don MekGregor i Tomas Jejts učinili su da se Drakula susretne sa Zoroom u stripu 1993. godine. Dag Menč i Keli Džons spojili su mitove o Drakuli i Betmenu u nekoliko elseworlds priča 1991. godine.
Transilvanijski grof je imao pozamašan broj pojavljivanja u stripu, stoga se objavljivanje još jedne strip adaptacije romana o najčuvenijem vampiru 2019. godine od strane Žorža Besa nije činilo baš najatraktivnijim potezom. Najlakši način reinterpretiranja Stokerove priče bio bi davanje do sada neviđene adaptacije koja se otuđuje od Stokera.
Bes je izabrao neki srednji put u kome je zadržao sve klasične elemente, ali je stvorio moderniji i brži narativni tok. Po sugestijama izdavača (Glénat Editions), Bes je morao da radi na ”smanjenju” Stokerovog dela. Osnovni problem bila je Stokerova zastarela proza, koju je Bes smanjio improvizujući na svoj način. Vođen intuicijom i automehanizmima, Bes uspeva da se kreće između svoje improvizacije i neke vrste ritmičkog diktata.
Pročitajte: “Izletnik” – Kada život počinje?
Kvalitet Besovog rada se ogleda upravo u ovoj sintezi. On vešto integriše smanjeni tekst u svoj raspored stranica koji je zanimljiv i nesvakidašnji i drži se narativne forme u stilu dnevnika, zadržavajući Stokerov originalni pristup. Bes uspeva da skrati mnoge scene, bez da u bilo kom momentu ošteti tok radnje. Upravo ovakvo sažimanje dopušta Besu da se prepusti stvaranju spektakularnih stranica i slika kroz koje je mnogo toga rečeno, a utisci samo bivaju podvučeni uz pomoć integrisanog teksta.
Bes je istraživao neobične forme i pružio vrlo snažna i uticajna rešenja. Njegove dvostruke stranice izgledaju kao da prelaze granice stranica, dok Bes jednostavno zauzima prostor koji je njemu potreban, van svakih pravila. On je veoma sposoban da pređe iz kruto ograničenog panela na bezgraničnu ilustraciju. Table su komponovane na najrazlićitije načine, a Besove promene su izuzetno dinamične. Crtež je čisto crno-beo, uz nijanse tuša u određenim scenama. Njegova tehnika uspeva da zarobi čitaoca u očaravajuću gotsku atmosferu i prostor zasićen opipljivim detaljima.
Stokerovu originalnu konotaciju radikalno su promenile različite grofove kinematografske inkarnacije, od Univerzalovih filmova 30-ih godina i ikonskih interpretacija Bele Lugosija ili Kristofera Lija, do Gerija Oldmena u Kopolinom Drakuli iz 90-ih. Drakula u kolektivnoj mašti nikada ne može biti prihvaćen u jednom obliku. On mora biti prerađivan i prilagođavan narativnim potrebama. Tako se i Bes udaljava od svih dosadašnjih inkarnacija lika i skraja sopstvenog Drakulu prepunog gotske atmosfere, teskobe i groteske.
Drakula Žorža Besa je stripovsko remek-delo stvoreno na vrhuncu autorovog potencijala. On je uspešno preneo svu draž jednog od najvećih mitova književnosti u oblik stripa i s pravom se može reći da Drakula Žorža Besa savršeno odražava ideju Brema Stokera, te da ovaj strip stoji ”rame uz rame” sa originalom.
Drakulu Žorža Besa na ovdašnjim prostorima objavile su hrvatska izdavačka kuća Fibra 2020. i Čarobna knjiga 2021. godine. Oba izdanja nam dolaze u tvrdom koričenju i izdašnim dimenzijama u kojima se najbolje može uživati u radu Žorža Besa.
POGLEDAJTE I OVO:
