Lobačev sabrana dela 3: Vreme u kojem se kalio Baš Čelik!

“Srpski folklor sam poznavao vrlo dobro, i učinilo mi se da od bajke “Baš Čelik”, za koju mnogi tvrde da je jedna od najlepših na svetu, nema pogodnije teme za strip.”

baš čelik stripblog

“Priča je veoma koncizna, kratka, a obiluje neverovatnim brojem fantastičnih situacija, prepunih stripovskog materijala. Ja sam bajku malo proširio, nešto mali i dodao i popunio je nekim novim idejama. To je plod mog stava jer mislim da kod transponovanja jedne umetnosti u drugu, delo mora da dobije bitne osobine nečega u šta hoćemo da ga pretvorimo. Bio sam na dobrom putu da se, vođen ovakvim namerama, približim jednom originalnom shvatanju domaćeg stripa, i da me rat nije omeo, mislim da bih se u potpunosti usavršio.”

Ovo je Đorđe Lobačev govorio u pero novinaru Miodragu Pepiću, 1985. godine za intervju za Super ITD.

Sve o delima Lobačeva: OVDE

Bajka “Baš Čelik” jedna od mnogobrojnih u opusu, ogromnom bogatstvu koje je skupio Vuk Stefanović Karadžić, a objavljenoj u posmrtnom izdanju pripovetki 1870. godine, jedno je od najpoznatijih Lobačevih dela, pretočenih u strip, u jednoj od tri njegove faze rada, kako ih je krstio i razdvojio veliki poznavalac stripa Žika Bogdanović. Lobačev je u jednoj fazi svoga rada striparizovao književna dela – “Hajduk Stanko”, “Čarobnjak i Oza”, “Carev glasnik”, “Dubrovski”, “Baron Minhauzen”… Druga faza je bila rezervisana baš za “Baš Čelika” odnosno, obrade narodnih priča i epskih pesama. U treću fazu je Bogdanović svrstao avaturističke stripove poput “Plave pustolovke” ili “Princeze Ru”, a nastalih pod uticajem stripova koji su dolazili iz sveta, kao što su stripovi Rejmonda ili sličnih autora.

This slideshow requires JavaScript.

Treća knjiga sabranih dela Đorđa Lobačeva, iako je zavedena u Narodnoj biblioteci Srbije 2020. godine, ipak je izašla u prvim mesecima 2021, s obzirom na to da je izdavačka kuća Makondo ovu knjigu najavila tek 30. januara 2021. godine na društvenim mrežama. Međutim, kako bilo, knjiga donosi priče “Ženidba Cara Dušana”, “Propast grada Pirlitora”, “Baš Čelik”, “Čardan ni na nebu ni na zemlji”, “Baron Minhauzen priča…”, “Pepeljuga”, “Čarobnjak iz Oza”, “Biberče” iz 1942. i 1943. godine. Izdanje je urađeno poput prethodna dva, velikog formata, sa kvalitetnim, kunzruk papirom, na preko dvesta stranica i tvrdim povezom, a na početku sa nadahnutim i iscrpnim uvodnikom Žike Bogdanovića “Đorđe Lobačev ili Detinjstvo ponovo pronađeno”, koji stavlja rad i stvaralaštvo Đorđa Lobačeva u širi kontekst nastanka njegovi stripova u odnosu na stripove velikih autora koji su dolazili iz SAD-a i ostatka sveta.

Iako je veoma nezahvalno govoriti o stripovima koje je radio veliki Lobačev, pre svega što je on sa svojim radom veoma zaslužan za stripsku scenu u našoj zemlji, ali svakako je zanimljivo primetiti kako se njegov rad menjao, kako su se stilovi od realističnog stila u “Ženidbi Cara Dušana” ili “Baš Čelik” uz dodavanje, prema pričama veoma realističnih prikaza fantastičnih likova, do karikaturalnog stila, veoma zanimljivo urađenog u odnosu na godine kada su stripovi nastajali poput priča o Baronu Minhauzenu ili “Čarobnjaku iz Oza”. Lobačev “Čarobnjak iz Oza” deluje dosetljivije, energičnije, snažnije prikazujući radnju od onoga koji su, u svom prvom krosoveru stvorili Marvel i DC.

baš čelik stripblog

“Učvrstivši, dakle svoju pripovedačku tehniku, našavši, istovremeno, korelativni ikonički izraz za fantastičnu vizuelnu ornamentiku u okvirima jasnog realističnog crteža, i zapahnut opojnim dahom avanture, Lobačev s istom strašću, s istim šarmom i, nadasve, s istim stvaralačkim briom, ulazi u svoj treći ciklus – iako se ovaj dakle, hronološki, po vremenu nastanka njegovih najreprezentativnijih dela, očito prepliće sa prehodnim; tako, pojedini stripovi, poput “Plave pustolovke”, pa i “Princeze Ru”, uprkos neokopnelom talogu prvobitnih nesnalaženja (više u vizuelnom nego u narativnom tretmanu priče) zapravo najava puna obećanja onoga što će se poput kreativnog ognja razbuktati u folklornom ciklusu”, piše Bogdanović u spomenutom uvodniku o Lobačevoj trećoj fazi rada.

Knjigu, koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donosi radove Đorđa Lobačeva od 1938-1943. godine i prikazuje nam najveće, crtačke tranzicije autora.

Zanimljivo je da donji deo naslovnice, treće knjige, kao i rikne, nosi belu boju, što uz prvu sa crvenom i drugu sa plavom, kada se knjige poređaju dobija srpska trobojka, ako se gleda s leva na desno, a s desna na levo ruska, što je svakako namerna sitnica izdavača i priređivača izdanja.

Ovakvo čitalačko i kolekcionarsko iskustvo vredi svakog vremena i ostalih materijalnih stvari…

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of