Liga Pravde Zeka Snajdera nije savršen film, ali ostavlja znatno bolji utisak

Godinama se na društvenim mrežama mogao čuti vapaj za ispravljanjem filmske brljotine iz 2017. godine i on je konačno uslišen pre desetak dana. Na HBO MAX je dostupna definitivna verzija Lige Pravde Zeka Snajdera u trajanju od četiri sata.

Liga Pravde Zeka Snajdera nije savršen film, ali ostavlja znatno bolji utisak

Sigurno je da već i vrapci na granama znaju da odcvrkuću sinopsis telenovele koja se odvijala oko filma Liga Pravde koji je trebalo da predstavlja treći film DC filmskog univerzuma čiji je inženjer Zek Snajder.

Režiser je u toku snimanja doživeo porodičnu tragediju u vidu samoubistva ćerke i napušta film. Studio posle komercijalnog neuspeha Čoveka od čelika I Betmena protiv Supermena želi da se distancira od Snajderovog mračnog tona i koristi priliku da dovede zamenu u vidu Džoša Vidona koji u svojoj biografiji ima režiran jedan od najvećih superherojskih blokbastera – Osvetnike. Međutim, Vidon i Snajder su na potpuno drugim kreativnim talasnim dužinama što dovodi do toga da 2017. u bioskope dolazi film koji izgleda iskasapljen krindž humorom i čudno prepakovanim pričom. Vidon je napravio Frankenštajna kojim je izazvao salve negativnih reakcija i u većem delu baze DC fanova biva ocenjen kao negledljiv.

Nedugo posle takve presude, počinju da se javljaju glasine o postojanju Snajderove verzije filma, što je studio kategorički demantovao. Fanovi ipak nisu odustajali i društvenim mrežama se kao požar raširio pokret #releasethesnydercut. Pisane su peticije, unajmljivani bilbordi, pa čak i avion sa zahtevom da Snajderkat postane realnost. Pokret je postao globalan i jednostavno nije mogao biti ignorisan.

Posle nekog vremena pokret je podržao i sam Snajder, kao i glumci. Posle tri godine, studio popušta i prošle godine je uložen dodatan napor (novac – oko 70 miliona dolara) i Snajderkat u trajanju od preko četiri sata je dostupan gledaocima preko striming servisa HBO MAX.

Mnogo toga je dodato i dosnimljeno i izbačeno je sve što je snimao Vidon kada je preuzeo stolicu. Dakle, nema više Supermenove CGI usne, Betmenovog šizofrenog humora i transfera blama kad Akvamen seda na laso istine ili Fleš pada na grudi Čudesne žene. Snajder se vraća svojoj mračnoj verziji. Rukama i nogama grabi ponovo pruženu šansu i gledaocima pruža celinu svoje zamisli za udruživanje Betmena, Supermena i ekipe. Otuda i trajanje u rasponu od 242 minuta.

Međutim, tolikom trajanju filma doprinosi veliki broj ispraznih scena koje deluju suvišno i znaju da zabole kao rastući umnjak. Takođe, usporeni snimci se primenjuju neumereno mnogo, pa je ovaj novi film sigurno mogao da nam oduzme pola sata manje. Daleko da je film zbog tog viška dosadan, ali ovakva epska CGI fešta superherojske akcije je sigurno mogla da prođe bez Akvamenovog beskrajnog hoda ka moru skidanja majice u usporenom snimku. Takođe, scene sa Martian Manhunterom su čist višak i udovoljavanje fanovima koje nema poentu ukoliko se Snajder ne bude izborio za nastavke i kanonizaciju svoje Lige Pravde.

Ipak, udovoljavanje rulji ne donosi uvek besmislene produžetke. Liga je dobila Darksajda i celu njegovu svitu mračnih likova, a Stepenvulf, kao centralni negativac, je promenio svoje digitalno ruho i sada izgleda mnogo zlokobnije.

Snajderkat ima i R rejting što donosi veću količinu nasilja i psovki od one koju smo navikli da gledamo u filmovima o kostimiranim junacima.

Priča Lige Pravde u suštini ostaje gotovo nepromenjena. Početna tačka je ista kao i 2017. Supermen je mrtav, a svet se suočava sa gubitkom svog najmoćnijeg zaštitnika u vreme kada se zna da nam nešto preti iz međuzvezdanog prostora. Betmena izjeda krivica zbog smrti Kriptonca i on pokušava da okupi tim koji će moći da odgovori na vanzemaljsku pretnju.

Kraj se, takođe svodi na isto. Doduše kod Snajdera ima dosta drugačiji ton, ali i dalje je epilog isti. Samo putovanje do tog kraja je ono što pravi razliku.

Priča pati od rupa u zapletu i nelogičnosti u onoj meri otprilike kao i svaki film ovog žanra i gabarita. Ipak, ispričana je u pažljivo i detaljno. Slagana ciglu po ciglu i izgleda da je sve onde gde je Snajder i želeo da bude. Uspeo je da likove podvrgne svom senzibilitetu što je kod jednog dela publike prepoznato kao nerazumevanje karaktera superheroja. Međutim, motivi koji pokreću svakog člana Lige Pravde, kao i njihove protivnike, su ispoštovani. Jednostavno neke njihove karakteristike koje se ne uklapaju u sivilo Snajderovog sveta su utišane i dat im je razvoj u skladu sa postojanjem i delovanjem u takvom okruženju.

Snajderova vizija neuporedivo više razvija likove. Njihove motivacije postaju vidljive, njihovi odnosi uverljivi. Vremenom koji je utrošeno u njihovu gradnju nadoknađuje se nedostatak solo filmova pre udruživanja.

Kiborg dobija znatno više vremena na ekranu. Njegova lična epopeja se produbljuje i on kao lik možda ima i najveći razvoj na filmu, a sve to zbog evolucije odnosa sa ocem. Ta interakcija između dve generacije Stounovih je u velikoj meri bila skrajnuta kod Vidona, a sada vidimo koliko ključa ima u tom odnosu.

Snajder daje vremena još jednom tandemu otac-sin, ali momenti pozadinske priče su mnogo manje uticajni. Beri Alen do pred sam kraj ima ulogu jedino kao šaljivdžija grupe, ali na kraju ipak daje svoj doprinos.

Ben Aflek ponovo izgleda kao da mu je prijatno u kostimu Mračnog viteza i deluje kao pravi izbor za Betmena koji je zašao u izvesne godine i čije metode počinju da bivaju sve surovije i sirovije.

POVEZANO: Zašto Betmen sanja košmarnu budućnost?

Stepenvulf dobija mnogo više smisla kroz razgovore sa svojim nadređenima na Apokolipsu. Postaje jasno da je on na putu ka iskupljenju koje duguje svom apsolutnom gospodaru Darksajdu – ultimativnom negativcu gotovo svih DC univerzuma. Baš taj, vrhunski antagonista, daje još jednu dimenziju filmu. Pretnja nemerljivo većih razmera koja treba da dođe iz mračnog svemira.

Shvatanju veličine te pretnje najviše doprinosi Betmenova vizija apokaliptične budućnosti. Ovi košmari zaštitnika Gotama, predstavljaju gotovo film u filmu i sigurno su jedan od najintrigantnijih trenutaka koji će doprineti da fanovi traže nastavke.

Kako bilo, sve ima i drugu stranu medalje, a u slučaju vremena posvećenog pozadinskim pričama glavnih likova je poprilična količina patetike sa kojom Snajder koketira kroz celu karijeru. Kao i sve ostalo što ga je obeležilo kroz karijeru i ta njegova sklonost ka prenemaganju je ovde podignuta za dva nivoa.

Jedan od najvećih problema koje ima ovaj džinovski superherojski spektakl je CGI grafika. Istina, neke nebuloze iz 2017. više nisu prisutne, ali i dalje sve deluje neuverljivo. Naročito Kiborgovo mehaničko telo odaje takav utisak. Nezaobilazno je upoređivanje sa Marvelom gde je sve to na nivou iznad video igara i opravdava budžet koji se ulaže.

Na kraju, da li je Snajderova verzija Lige Pravde vrhunski film? Ne, ne može se reći da jeste. Ima dobru količinu mana i rupa koje treba zakrpiti, ali utisak koji ostavlja je neuporedivo bolji u odnosu na verziju iz 2017. Da li će vam se svideti? To zavisi pre svega da li volite Snajderove ranije filmove (naročito proširene verzije) jer je ovde sve što je za njega karakteristično odvrnuto na maksimum.

Autor: Nikola Tasković

POGLEDAJTE I OVO: 

 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of