“Maska boga ljudoždera”: Kad se ljubavna priča, pretvori u sukob do istrebljenja!

Društva imaju svoju organizaciju, čak i ona koja insistiraju na odsustvu jasne raspodele poslova, hijerarhije ili drugih bitnih segmenata zajednice, ipak imaju određeni sistem funkcionisanja.

maska boga ljudoždera stripblog

Pitanje je kako bi opstali u drugačijoj situaciji. Tako su i severnoamerički, starosedelački narodi imali svoju organizaciju, jasno određena zaduženja, duhovnike, glavešine. Svaka kultura je bogatstvo po sebi, ali naravno, o nekim običajima i obredima i njohovom humanom karakteru možemo raspravljati, a zaključci uglavnom budu upitni.

Pročitajte: Između Teksasa i Pakla ili Teksaški masakr zajebanim crncem

O ovim plemenima saznajemo iz knjiga, mahom evropskih istraživača, koji su u modernije doba živeli sa njima, jeli sa njima, lovili sa njima, kako bi prikazali njihove običaje, oruđa, verovanja i način života. Fotogarfisali su ih i snimali, ali te pedesete, šesdesete, sedamdesete godine 20. veka su i te kako doprinele u izučavanju života i kultura ovih naroda, ali se mora uzeti i ta činjenica u obzir da su se i ti običaji i ostalo menjali u skladu sa novijim dobom. Međutim, postojali su ljudi koji su vekovima ranije izučavali ova plemena, dok su još uvek bila u okviru svojih drevnih običaja i organizacije zajednice. Jedan od tih ljudi, koji su četkicom i olovkom crtali pripadnike starosedelačkih naroda Severne Amerike i prikazivali ih u svom punom sjaju je bio Džordž Katlin (1796-1872), koji je napisao i jedno od vrednijih dela “Indijanci” u kojem se može svašta saznati o životu i navikama spomenutih naroda.

S obrziom na to da je baš Katlin, zvani i “Mnogo boja”, jedan od aktera priče Đanfranka Manfredija i Stefana Bilje “Magični vetar – Maska boga ljudoždera”, objavljene u oktobru 1999. godine, a priča je ljubavnog karaktera, interesantno je izvesti neke navode o polnim podelama u indijanskim plemenima koje je Katlin zapazio.

On je rekao da postoje muškarci, žene, muskarci sa dva duha, žene sa dva duha i transrodne osobe. Muškarci i žene sa dva duha su homoseksualne orjentacije što nije smetalo tadašnjem shvatanju saplemenika i bili je normalna pojava. Katlin navodi da su Evropljani želeli da zatru takvo saznanje i običaje pre nego što su počeli da zapisuju indijanske običaje, a da su se do pojave evropskih divljaka* (termin je ocena novinara Strip Bloga ne Katlina*) ljudi u plemenu oblačili neutralno, deca nisu imala garderobicu koja je bila za dečake i devojčice, a vrednost ljudi se merila prema tome koliko doprinose zajednici. 

Katlin je zapisao: “Čovek u jednostavnosti i plemenitosti svog bića, kad ga ne ograničavaju i ne zarobljavaju veštačke civilizacijske tvorevine, svakako je najlepši model koji jedan slikar može da poželi.”** (zapis iz uvodnog teksta u epizodu Maska boga ljudoždera – Magični vetar 10, Golconda, 2020)

Baš ovaj istraživač, živi i oslikava život zajednice plemena Vrane, zakletih neprijatelja Sijuksa kojima pripada i Ned Elis, Magični vetar, u spomenutoj epizodi. Mnogo boja je u ovoj epozodi nemi posmatrač, do samog kraja epizode, kada njegovom akcijom sukob između dva zaraćena plemena prestane. 

Priča “Maska boga ljudoždera” počinje ljubavnom romansom mladića u plemenu Sijuksa, koji su zaljubljeni u Onu koja odbija da prestane, poglavičinu, neudatu ćerku, koja se, skrhkana bolom za svojom sestrom (koja je poginula sledeći svog muža), zaklela da se neće udavati. Mladić iz plemena, Onaj koji prolazi leteći, zaljubljen u Onu koja odbija da prestane i zaslepljen težnjom da je osvoji, sa svojim prijateljem dobija ideju da ukrade konje od Vrana i tako joj da ogrome darove, kako bi je isprosio. Taj nepromišljeni potez, pod uticajem ljubavne sile, poput trojanskog sukoba epskih razmera, podiže na oružje dva plemena koja zakrvavljenih očiju upadaju u rat, koji je samo međusobnim strahom bio obustavljen, ali je neprijateljstvo i dalje tinjalo. 

Stefano Bilja (1969), koji je svoj profesionalni rad započeo 1990. godine, radeći na Teksu i Niku Rajderu, stiče stil prepoznatljiv Paskvaleu Frisendi, pogodan za veliku tenziju i napetu atmosferu koja se nadvija nad akterima radnje priče o maski boga ljudoždera. Legendarni italijanski strip scenarista, koji se obreo u mnogim Bonelijevim serijalima, Manfredi je majstorski, rutinski obradio ovu temu, stavljajući temu trojanskog sukoba u doba kada su se Indijanci borili za svoja prava, ali i za teritoriju između sebe. 

Samo mali kamenčić ljubavnog zanosa pokrenuo je plemena, prema svojim ratnim taktikama, koje se opisuju u priči, nedovoljno zrela za poduhvat koji su započeli, u pohod propasti. Međutim, tu stupa američki etnolog, slikar i pisac koji svojim znanjem, stečenim životom sa mnogim plemenima i u mnogim predelima i velikom mudrošći i domišljatošću prekida istrebljenje i krvoproliće. 

Priča u jednom momentu donosi mali spokoj, ljubavnom naracijom i zavodničkim igricama, ali lavina mržnje prekriva svaki segment povesti, te tako i na kraju, iako odbija svog udravarača, Ona koja odbija da prestane sakati svoje telo. 

Kako se u uvodnom tekstu Golcondinog izdanja izdvaja, Katlin navodi: “Srce mi krvari pri pomisli na ono što čeka preživele pripadnike nesrećne rase koje stiskaju njima slični ljudi, čija će ih pohlepa, bojim se, odvući u raku”.

Ovo poslednje je dovoljno dobar zaključak za sve navedeno u tekstu…

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of