Jezovnik: Ko se boji Bernija Rajtsona još?

Berni Rajtson je, nažalost, napustio ovaj smrtni svet 2017. godine nakon duge borbe sa tumorom mozga.

Jezovnik: Ko se boji Bernija Rajtsona još?

Prikaz stripa: Jezovnik: Berni Rajtson – Definitivna kolekcija priča i ilustracija Bernija Rajtsona objavljenih na stranicama magazina „Creepy“ i „Eerie“

Oni ko nisu saznali nakon objave njegove supruge Liz Rajtson, saznali su nakon poslednje epizode sedme sezone serije “The Walking Dead”, koja je bila posvećena njemu. Neosporno je – voleli ga ili ne, cenili ga ili ne – da je Rajtson bio voljena i uticajna figura u svetu stripa, čije delo su likovi poput Čudovište iz močvare i (zajedno sa Marvom Volfmanom) Sudbina iz “Sendmena”, u čije ljubitelje se ubrajaju Nil Gejman, Giljermo del Toro, Majk Mignola i mnogi drugi. jezovnik

Iako ‘definitivnost’ ove zbirke ne mogu da osuđujem niti hvalim (usled lične neupoznatosti sa celokupnim Rajtsonovim opusom, kao i svim izdanjima magazina „Creepy“ i „Eerie“) ono što mogu reći i iza toga stajati jeste da, što se tiče uvoda u nečije delo, ova zbirka jeste vrlo dobro osmišljena jer –

Kolekcija se sastoji od dvanaest stripova – sedam iz magazina “Creepy” i pet iz magazina “Eerie”; pet u kojima je Rajtson bio scenarista i ilustrator; dva nastala po delima horor legendi E. A. Poa i H. F. Lavkrafta (redom, “Crna mačka” i “Hladan vazduh”) – i, stoga, dvanaest vrsta horora. Dodatni užitak zbirci pridodaje prevod Draška Roganovića, koji uspeva da razneži i/ili zastraši onoliko koliko su autori prvobitno nameravali. No, od dvanaest napomenutih vrsti, spomenućemo samo dve, od kojih svaka iskazuje različite strane Rajtsonove nadarenosti.

Drugi po redu strip ove zbirke jeste “Dženifer”, delo saradnje Rajtsona i Brusa Džounsa.

Tim Sili, autor stripa “Hack/Slash”, kaže: “[…] Dženifer […] je jedna od najuznemiravajućih i savršeno odrađenih horora kratkog formata. Priča se oslanja na ton i zamisao da te zastraši, nešto što smatram da stripovi čine bolje od ostalih medija. I Bernijev dizajn za istoimenog lika je potpuno jeziv.” Iako tačan, pridev jeziv nije dovoljno dobar da opiše Dženifer. Grotesknog lika, asimetričnih zuba i ogromnih, insektolikih očiju – potpuno mračnih sem naznake odsjaja sveta kojeg posmatra – Dženifer je uboga omaja čija pojava izaziva i opsednutost i gađenje. Kolo tih neprijatnih osećanja traje od prve do poslednje table i, iako je ideja sama po sebi odveć strašna, Rajtsonov crtež je taj koji ju je učinio otelotvorenjem strave. Sam Dženifernin pogled je ceo svet, sam po sebi. Oni koji su željni da vide Dženifer na platnu imaju sreće. Čuveni italijanski režiser horor fimova Dario Arđento adaptirao je “Dženifer” u epizodu prvu sezonu serije “Masters of Horror”. Glavnog nesrećnika igra Stiven Veber, dok prokletu ubogu igra Keri En Fleming.

This slideshow requires JavaScript.

Tehnički, Rajtsonov stil (iako se poigravao sa raznim tehnikama i stilovima) je intrikatan i bogat, tipičan za američke stripove 70-ih godina, inspirisan radom horor strip-majstora 50-ih, poput Grejema Inglesa. Njegovo senčenje je maestralno; njegovi likovi više liče na voštane dvojnike nego na ljudska bića; bujnost detalja je neprikosnovena (ovo sve može biti stvarno, možda govori); oštrina i preciznost pokreta; a prilagođavanje crteža priči je nešto što mnogi ne čine jer, za razliku od njega, ne znaju kako.

Pročitajte: Leglo strave: Horor priče i pesme Edgara Alana Poa u stripskoj adaptaciji

Deveti strip po redu jeste “Kad padne noć”, u potpunosti Rajtsonovo delo, tekstom i crtežom. Priča je vrlo jednostavna. Ono što jeste volšebno u njoj jeste tema dečijih strahova, stvarnost demona i goblina u umu deteta, ono što jeste, nije, može i ne može da bude u tami. Ovde se vrlo jasno vidi smisao i poreklo horora, kao književno-umetničkog žanra i kao psihološkog doživljaja. U stripu, roditelji ne veruju detetu kad im kaže da postoje čudovišta u tami, da je sve njegova uobrazilja. No, čudovišta su stvarna i žele da se dočepaju deteta. Pri samom kraju, čudovišta poguraju krevet, sa detetom na njemu, ka prozoru kako bi ga izneli van i odveli negde. Roditelji čuju njegove povike, upadaju i pitaju (recimo, sedmogodišnje) dete zašto je gurnulo (teški, drveni) krevet kroz prozor, iako je on i dalje bio u krevetu.

Biti zarobljen između sudbine gde ti se ne veruje usled okolnosti nad kojima ne možeš da utičeš i večite borbe protiv neprijatelja jačih od tebe jeste univerzalna priča o čovečanstvu, koja se najjasnije vidi po tome kako se isto to čovečanstvo ophodilo prema deci kroz vekove. Jedino horor može da iskreno ispriča ovakve priče – priče o nama protiv nas samih.

Jedna od najboljih dela svetske književnosti – sa gorepomenutom poukom, ali i inače – jeste “Frankenštajn” od Meri Šeli. Ako želite da nastavite putovanje u svet Bernija Rajtsona, potražite njegovog “Frankenštajna”. Po nekima, njegove ilustracije ovog remek-dela viktorijanske gotike stoje kao glavne ilustracije odnosno, kao definitivni prikazi duha knjige i kao vrhunac njegove umetničke karijere.

Ovaj strip je kod nas izdala izdavačka kuća Darkwood 2012. godine u crno-belom izdanju tvrdih korica.

Autor: Marko Gilmore

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of